Na pitanje koje akcije su najviše u zenitu na kineskom tržištu, investitor David Tepper iz hedž-fonda Appaloosa Management za CNBC kaže: "Sve, baš sve".
Njegov entuzijastičan stav rezultat je finansijske injekcije Centralne banke Kine (PBOC) krajem septembra. Ovakvu investiciju i nalet na berze, Narodna Republika Kina nije videla poslednjih petnaest godina, mada se pomama ulagača posle Zlatne nedelje ponovo smanjuje. Teper je, inače, poslednji put o kineskim tržištima kapitala slično govorio 2008. godine, kada je vlast zbog "izolacije" kineske privrede pre negativnih posledica velike dužničke krize - upumpala u budžet rekordnih 586 milijardi dolara.
Prema mišljenju stručnjaka, Kini nedostaju fiskalne mere neophodne za stvaranje prave finansijske baze, mada se kineski indeks CSI 300 u septembru zadržao na najvišem nivou od 2020. godine, iako je blago posustao ove nedelje. Do uspona prošlog meseca je došlo nakon što je u februaru dostigao najniže vrednosti u poslednjih pet godina.
Opširnije
Kineske akcije padaju uprkos najavljenim merama, a sve liči na 2014.
Nakon današnjeg trgovanja izbrisani su svi dobici koje je indeks ostvario posle otvaranja tržišta nakon sedmodnevne pauze zbog Zlatne nedelje.
09.10.2024
Investitori oprezno: Pet rizika koji prete berzi
Ovo je pet najvećih rizika i faktora na koje ulagač mora da obrati pažnju pri određivanju i prilagođavanju svoje strategije ulaganja.
10.10.2024
Kina, EU i SAD u vrtlogu tarifa: od EV, preko brendija, do poluprovodnika
Tržišta momentalno reaguju na mere, ali i kontramere najvećih ekonomija, a ovaj put pažnja je usmerena na električna vozila (EV) i žestoka pića.
09.10.2024
S&P 500 se oporavio, tehnološke akcije udahnule optimizam Wall Streetu
Fjučersi na američku sirovu naftu WTI pali su za skoro četiri odsto već u utorak, iako su početkom nedelje zabeležili rast.
08.10.2024
Gledano iz ugla drugih brzorastućih ekonomija sa potencijalno velikim prinosima na berzama - tu je još jedan azijski gigant. Indija u poslednjih godinu dana, prema procenama menadžera aktiva, beleži rast od sedam odsto, što je znatno više od predviđenih i, ujedno, natprosečnih kineskih pet odsto.
"Ekonomski rast u Indiji ima potencijal za dalji rast, mada je trenutni BDP po glavi stanovnika veoma nizak, znatno niži nego u Kini", kaže Matjaž Dlesk, viši menadžer investicionih fondova u fondovima Triglava. Razlog tome leži u činjenici da "Indija još nije imala pravu industrijalizaciju kakvu je imala Kina".
Indija bi trebalo da požuri
Primož Šterbenc, docent Fakulteta za menadžment Primorskog univerziteta, kaže da bi indijska privreda, koja se inače zasniva na uslugama, u narednim godinama trebalo da podigne udeo industrije u svom BDP-u sa 13 na 25 odsto. The Economist navodi da će stopa ekonomskog rasta Indije prestići kinesku stopu rasta do 2028. godine.
Ipak, još je to daleko od ravnopravnog meča, ako je uopšte u pitanju meč. Šterbenc smatra da stavljanje Kine i Indije u kontekst ekonomskih i geopolitičkih rivala (čak i unutar grupe Briks) nije sasvim opravdano, jer su te dve zemlje "najveći trgovinski partneri".
Kineska ekonomija, sa 17.800 milijardi dolara, i dalje je znatno veća od indijske, koja vredi 3.500 milijardi dolara.
Dlesk dodaje da udeo industrije u indijskom BDP-u ide na štetu "mlade i relativno slabo obrazovane populacije", usled čega bi proizvodnja iz Kine mogla da se preseli pravo na Indijski potkontinent. Ističe da investitori imaju na umu upravo ovaj aspekt, kada odlučuju o ulaganju na indijskom tržištu akcija.
Milenijumski proboj
Za razliku od Kine, Indija je tek nedavno odlučila da otvori svoju berzu za međunarodne investitore, koja je, prema mišljenju analitičara, trenutno jedna od najskupljih na svetu. Prema Bloombergu, indijske akcije su na putu rasta devetu godinu zaredom, pri čemu je referentni indeks Nifty porastao za 16 odsto od početka godine. Vlada Narendre Modija ubedila je investitore, nastavljajući najavljene ekonomske reforme, iako se posle izbora činilo da će u trećem mandatu morati da se nosi sa koalicionom vladom.
Matej Krajnik, menadžer bogatstva u Generali Investmentsu, upoređujući MSCI indekse dve zemlje, navodi da to odražava "povećane prinose na indijskom tržištu akcija" na duži rok. Među razlozima za to, ističe se ovogodišnje usporavanje rasta kineske privrede, koje je eskaliralo sve do septembarske injekcije likvidnosti.
Tek kada su počela da se talože predviđanja da vlada predsednika Xi Jinpinga neće uspeti da ostvari zacrtani cilj od pet odsto godišnjeg rasta, Peking je pribegao stimulativnim merama.
Mnogi stručnjaci su uvereni da će komplementarne fiskalne mere biti sprovedene do kraja godine. Kina je u sredu, pored injekcije likvidnosti za tržišta kapitala, najavila i izdavanje specijalnih ultradugih obveznica, čije je izdavanje inače bilo zakazano za sledeću godinu. Kako navodi Bloomberg, prikupljeni kapital biće uložen u jačanje strateških industrijskih segmenata (baterije, solarni paneli, čipovi itd.), koji s jedne strane jačaju privredu, a s druge povećavaju nacionalnu bezbednost azijskog giganta.
Ekonomski novinar kineskog lista Xinhua, Tian Dongdong, rekao je za Bloomberg Adriju da će 14,14 milijardi dolara pomoći lokalnim samoupravama da rehabilituju tržište nekretnina i stimulišu potrošnju. Pominje se i mogućnost da do kraja meseca oslobode još 41 milijardu.
Indijsko tržište ima više potencijala?
Kada je Xi preuzeo vođstvo Kine, situacija je počela da se kreće u pravcu jačanja upravljanja centralnim ekonomskim planiranjem i jačanja partijske kontrole nad tržištima kapitala. Autokratske impulse dodatno je naglasila pandemija, koja je blokadom društva i industrije usporila ekonomski rast Kine na samo 2,24 odsto.
Ekonomista Mitja Kovač sa Ekonomskog fakulteta u Ljubljani upozorava da bi trebalo da se Kina "odrekne kontrole kursa juana i kontrole tržišta kapitala". Pri poređenju Kine i Indije, analitičari takođe utvrđuju geopolitičke ili bezbednosne rizike zbog sukoba sa Zapadom. Rast Narodne Republike Kine je "osakaćen" usled raznih sankcija, a Zapad strahuje od mogućeg rata u regionu, posebno invazije na Tajvan - ocenjuje Rok Brezigar iz fondova NLB. O tim rizicima je Bloomberg Adria pisala.
Kao još jednu važnu prekretnicu u poređenju dva tržišta, Brezigar navodi početak pandemije, čije "posledice traju do danas". Gašenje privrede izazvalo je velika kašnjenja u lancima snabdevanja kompanija, pri čemu su mnoge multinacionalne kompanije odlučile da svoju proizvodnju i poslovne partnere prošire na druge zemlje, posebno izdvajajući Indiju, kaže on. Bloomberg izveštava kako sve više multinacionalnih kompanija, od Boeinga do Applea, premešta svoje industrije iz Kine na Indijski potkontinent, ali udeo industrije u kineskom BDP-u i dalje iznosi 40 odsto.
Slično je i sa berzama, jer podaci Bloomberga pokazuju da je od 2021. do ove godine sa lokalnih berzi "otišlo" čak 6.300 milijardi dolara kapitala.
Indija, sa svojom berzom od pet hiljada milijardi dolara, nudi investitorima atraktivnu alternativu. Iako Brezigar ističe da je vrednost P/E koeficijenta, koji pokazuje odnos cene akcija i zarade, skoro 29 za indijski indeks (više nego duplo više od kineskog), istovremeno upozorava na "lošu infrastrukturu, neobrazovanu radnu snagu i veliku birokratiju".
Odnos P/E indeksa Hang Seng u Hongkongu postepeno je jačao od vladine intervencije i trenutno iznosi 13,2, nadmašujući dugoročni prosek od 10,2. Međutim, rekordna brojka je i dalje 24. Analitičar Acexa Tilen Šarlah rekao je da taj pokazatelj odražava da su kineske berze na početku oporavka.
"Investiciona klima u najvećoj demokratiji na svetu je pogodnija u poređenju sa najvećom autokratijom, jer zemlja podstiče strane investicije", kaže Brezigar, ali istovremeno - njeno zaostajanje u razvoju je, zapravo, prednost. Zaista, Indija ima "veći potencijal rasta" u poređenju sa Kinom, zbog višedecenijskog zaostajanja, navodi dalje Brezigar i dodaje: "To bi trebalo da traje kratkoročno do srednjoročno".