Kineske akcije padaju uprkos najavljenim merama, a sve liči na 2014.

Kineski indeks CSI 300 dan je završio sa gubicima prvi put u 11 dana, a investitori izgleda sve manje veruju u potencijal najavljenih mera Kine da preokrenu stvari u privredi.

Nakon današnjeg trgovanja izbrisani su svi dobici koje je indeks ostvario posle otvaranja tržišta nakon sedmodnevne pauze zbog Zlatne nedelje.

Kineske deonice su prednjačile po gubicima među svim azijskim akcijama, jer investitori nastavljaju da analiziraju slabe ekonomske podatke i izostanak snažnijih podsticaja privredi. Tako je referentni indeks CSI 300 pao čak 7,4 odsto, što predstavlja najveći pad od 2020. godine.

Ozbiljnosti situacije svesni su i kineski zvaničnici pa je Državni savet za informisanje najavio da će u subotu biti održana konferencija za štampu gde će ministar finansija Lan Fo'an najaviti mere fiskalne politike kojima će se pospešiti privredni rast.

“Tržišta se lome između obećanih mera podrške privredi i ekonomske realnosti“, rekao je Yi Wang iz kompanije CSOP Asset Management Ltd., prenosi Bloomberg.

Bloomberg

Problem je što ovo ne bi bio prvi put da Kina daje tržištima lažnu nadu, a Charlotte Yang piše da je slična situacija bila pre oko 10 godina.

"Drugo po veličini tržište kapitala na svetu imalo je više ciklusa 'rasta i propasti'. Kada je privredni rast pao a inflacija počela da previše usporava u 2014, Kina je ušla u režim stimulansa krajem 2014. godine. Ovaj rast je okončan sredinom 2015. Indeks Shanghai Stock Exchange Composite porastao je više nego dvostruko od oktobra 2014. do juna naredne godine, ali je onda usledio pad od 40 odsto u samo dva meseca", piše Yang.

Današnji pad je bio nešto manji ako posmatramo kineske akcije listirane u Hongkongu, gde su deonice dan završile sa gubitkom od oko tri odsto.

Zvaničnici Kineske komisije za nacionalni razvoj i reforme (NDRC) i ranije su govorili da će uvećati potrošnju, investicije i da će ekonomski pomoći ugroženim kategorijama građana i diplomcima.

Iako je Kina ponovila da će nastaviti emisije obveznica sa dugim rokom dospeća kojim finansira infrastrukturne projekte i da će uložiti 14 milijardi dolara u ključne projekte, investitori su i na te objave ostali ravnodušni, pa izgleda kao da su očekivali više.

Bloomberg

"Jakom juanu treba da više kamate u Kini prati i fiskalna podrška, naročito zbog toga što jača i dolar. Stoga par juan-dolar u dogledno vreme verovatno neće prići pragu od sedam juana za dolar“, rekao je Kiyong Seong, glavni strateg za Aziju u Societe Generaleu u Hongkongu.

Kineska vlada je, podsetimo, ranije projektovala privredni rast od pet odsto za ovu godinu, ali je sve manji broj analitičara koji veruju da će tako biti.

Geopolitički lonac

Kina se takođe susreće sa problemima i na polju trgovine, što bi moglo da dodatno zakomplikuje situaciju listiranim kompanijama, naročito izvoznicima.

Prošle nedelje, EU je uvela tarife na kineska električna vozila do 45 odsto, što je pogodilo ne samo tamošnje već i evropske proizvođače. 

Nakon što je EU pogodila Ahilovu petu Kine, druga najveća svetska sila je rešila da uzvrati kontramerom - carinama na žestoka pića iz Evrope, posebno iz Francuske. 

U utorak su, ubrzo nakon najavljenih kineskih tarifa, pale akcije evropskih kompanija za piće, ali i akcije proizvođača automobila. Dakle, dva sektora su se tako našla u istom, nebranom grožđu.

Ono što je zasad poznato, EU će "izazvati" Kinu pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), zbog odluke Kine da uvede antidampinške mere na uvezeni brendi. Drugim rečima, Evropska komisija (EK) pred STO će osporiti najavljeno uvođenje privremenih kineskih mera, izvestio je DW.

Kinesko ministarstvo trgovine je, u međuvremenu, objavilo listu koja pokazuje stope za svaku firmu ponaosob - od 30,6 odsto za Martell, do 38,2 odsto za Remy Martin i 39 odsto za Jas Hennessy.

- U pisanju pomogla Bojana Lazarević.