EU uvodi trajne tarife na EV iz Kine, do 45 odsto

Nakon što je Evropska komisija prošle nedelje odložila najavljeno glasanje o uvođenju tarifa na kineska električna vozila, države članice Evropske unije (EU) u petak su donele odluku o njihovom roku trajanja. Prema pisanju Bloomberga, članice su glasale za uvođenje tarifa u trajanju od pet godina, koje će iznositi do 45 odsto.

Prema nekim analizama stručnjaka iz bloka i sveta, to je negde i bilo očekivano, a sada ostaje da se vidi kako će se ovaj Dan D za kineske i evropske proizvođače EV, odnosno odluka EU, dalje odraziti na čitav sektor. Podsećamo da je auto-industrija već neko vreme u krizi, a posebno poslovanje EV koje je u padu u Evropi i Severnoj Americi.

Kinezi poslednjih godina definitivno preuzimaju veći deo kolača na tržišta automobila - ne samo na domaćem terenu već i šire, a jedna od poslednjih vesti u vezi s tim je da kineski Luxshare ulazi na velika vrata na nemačko tržište i postaje većinski vlasnik Leonija, koji u Srbiji ima četiri fabrike auto-delova i zapošljava 12.500 radnika.

Kakav će biti odgovor Pekinga?

Ostaje zavet da se zaštite domaće, odnosno kineske kompanije. 

Inače, broj novih električnih vozila koje su kineski proizvođači automobila poput BYD i SAIC Motorsove MG registrovali u EU u julu - pao je za 45 odsto u odnosu na jun, pokazalo je istraživanje Dataforcea, u kojem su prikupljeni podaci iz 16 zemalja članica koje su dale podatke o junskim brojevima.

Uprkos tvrdnjama auto-proizvođača iz Evrope da će se uvedene tarife na kineska EV i po njih loše odraziti, to se zasad ne dešava - barem sudeći po akcijama koje su porasle nakon glasanja. Evropska komisija, izvršna ruka bloka, sada može da nastavi sa sprovođenjem tarifa, navodi se dalje.

Da se radi o ključnom zapletu, pokazuju recipročne mere kineske vlade koja je pre nekoliko meseci pokrenula istragu protiv evropskih proizvođača žestokih pića i svinjetine, što je gotovo identično istrazi koju je pre otprilike godinu dana protiv kineske automobilske industrije pokrenuo Brisel. EU, naime, optužuje Kinu da subvencijama "iskrivljuje" tržišnu konkurenciju, čime kineskim firmama omogućava - kako navode - sumnjivu cenovnu prednost na evropskom tržištu.

Bloomberg Mercury

 

Dok je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen u prošlogodišnjem govoru o stanju Unije uz istragu izdala i upozorenje da je "Evropa otvorena za konkurenciju, ali ne za takmičenje prema dnu", iz Kine je stigao gorak odgovor, kojim je azijska država najavila preduzimanje "svih raspoloživih mera" za zaštitu svojih interesa.

Peking je, inače, tokom poslednjih meseci pokrenuo opsežnu diplomatsku kampanju kako bi uverio članice EU: recimo, jedan od primera kampanje je nedavna poseta španskog premijera Pedra Sáncheza Pekingu. Tom prilikom, kineska strana je obećala velika ulaganja u špansku privredu, ali im se to baš i nije isplatilo, budući da je Španija na glasanju u petak ostala uzdržana.

Sve u svemu, EU i Kina će nastaviti pregovore o pronalaženju alternative za carine, piše dalje Bloomberg. Dve strane istražuju da li se može postići dogovor o mehanizmu kontrole cena i obima izvoza - umesto tarifa.