Da li je BRIKS zlatna koka ili noćna mora za investitore?

Danas je poslednji dan 16. samita zemalja BRIKS-a, a upravo ove zemlje se sve češće pominju kada investitori govore o geografskoj diverzifikaciji portfelja. Dok se jedni kunu u potencijale ovih zemalja, drugi upozoravaju na opasnosti ulaganja u ovaj relativno labavi savez.

Redakcija Bloomberg Adrije je istražila koji su to rizici skopčani sa ulaganjem u ove države, i koje su šanse na koje mnogi i ne obraćaju pažnju. Na samom početku treba spomenuti da smo, iako BRIKS sada broji devet članica, zbog vremenskog okvira upoređivali samo pet država koje su inicijalno ušle u akronim.

Rizici

Mnoge zemlje BRIKS-a doživljavaju političku nestabilnost, što može uticati na ekonomsku stabilnost i poverenje investitora, smatra portfolio menadžer u Ilirika Investmentsu Aleksandar Zavišić.

Sa ovim se slaže i profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić, koji je za Bloomberg Adriju rekao da je preko ličnog portfolija osetio šta znači ulaganje u zemlje BRIKS-a.

"Bez obzira na mnogobrojne zajedničke karakteristike zemalja članica, rizici su heterogeni i ne ispoljavaju se u istim periodima i na istim nivoima", rekao je Stakić. "Izlišno je i spominjati geopolitički rizik, koji je postao sistemskog karaktera", dodao je.

Oba eksperta posebnu pažnju pridaju valutnom riziku, a Zavišić kaže da ulaganje u lokalne valute investitore izlaže i fluktuacijama kursa, što može znatno uticati na prinos na ulaganja.

"Valutni rizik svakako može biti zajednički imenitelj za sva tržišta osim Kine, zbog drugačijeg monetarnog režima. Deprecijacija nacionalnih valuta naspram američkog dolara ili evra može u velikoj meri umanjiti stope prinosa prilikom repatrijacije investicija na domicilno tržište, tako da je upotreba deviznog hedžinga i te kako poželjna", dodaje Stakić.

 

 

Pored toga, ove ekonomije su podložne brzim fluktuacijama zbog faktora kao što su cene roba, kretanja valuta i spoljni ekonomski uslovi. Na to se nadovezuju i društveni faktori, jer nejednakost, radna pitanja i socijalni nemiri mogu predstavljati rizik za poslovanje i ekonomsku stabilnost.

Takođe, neadekvatna infrastruktura može predstavljati izazove za privredne subjekte, što utiče na logistiku i operativnu efikasnost, a uspešno poslovanje koči korupcija jer se, kako kaže Zavišić, neke zemlje BRIKS-a suočavaju sa izazovima u vezi sa korupcijom, što može ometati ekonomski rast i dovesti do loših rezultata ulaganja.

Ne treba zaboraviti ni regulatorno okruženje jer sklonost ka iznenadnim promenama zakona ili propisa može biti pogubna po poslovanje celih sektora industrije.

"Mogu slobodno reći i da sam na sopstvenom primeru iskusio regulatorni rizik u Kini, gde su preko noći, iz korena, promenjena celokupna pravila određenog privrednog segmenta, što je, naravno, imalo uticaj i na moj portfolio", nadovezao se Stakić.

Koristi

Ulaganje u zemlje BRIKS-a, kako kaže Zavišić, nudi nekoliko prednosti koje možda neće biti odmah očigledne:

Različiti potencijali rasta: Svaka od zemlja BRIKS-a ima jedinstvene ekonomske snage i putanje rasta. Na primer, Indija i Kina imaju veliku populaciju koja brzo raste, dok Brazil i Južna Afrika imaju obilne prirodne resurse.

Izloženost (perspektivnim) tržištima u razvoju: Zemlje BRIKS-a predstavljaju značajan deo globalnog ekonomskog rasta. Ulaganje ovde može obezbediti izloženost tržištima u razvoju, koja po stopama rasta često nadmašuju razvijene ekonomije.

Dostupnost prirodnim resursima i „klađenje“ na njih: Mnoge zemlje BRIKS-a bogate su prirodnim sirovinama. Ovo može biti privlačan faktor za sektore poput energetike, poljoprivrede i rudarstva, posebno kako se globalna potražnja za robom povećava.

Lepša strana tržišne neefikasnosti: Tržišta u nastajanju često imaju manju tržišnu efikasnost od razvijenih, što predstavlja prilike za pametne investitore da pronađu potcenjenu imovinu ili iskoriste pogrešne procene.

Diverzifikacija: Ulaganje u BRIKS može pomoći u diversifikaciji investicionog portfelja. Ekonomski ciklusi i tržišna ponašanja ovih zemalja se često razlikuju od razvijenih tržišta, što potencijalno smanjuje rizik ukupnog portfelja.

Demografske prednosti: Zemlje poput Indije i Brazila imaju mlado stanovništvo, što može da podstakne inovacije, potrošačku potrošnju i dugoročni ekonomski rast.

Sa ovim se slaže i Stakić, koji dodaje da koristi svakako postoje kod međunarodne diverzifikacije, i to makrofondovi i njihovi portfolio menadžeri dobro znaju.

"Zemlje se ne kreću sinhrono kada su u pitanju faze ekonomskih ciklusa, što pretpostavlja i raskorake u vođenju ekonomskih politika. To, takođe, znači i različite performanse raznovrsnih klasa investicione aktive. Takvo sagledavanje može pomoći u ograničavanju izloženosti portfolio pozicija, nasuprot koncentraciji na jednom berzanskom tržištu. Ako kažemo da je finansijsko tržište SAD pet puta veće od tržišta Kine i 10 puta veće od tržišta Indije, stvari su poprilično jasne, ali to ne znači da ne postoje mogućnosti koje bi optimizovale Vaše upravljanje portfoliom na međunarodnom nivou", smatra ekonomista.

Šta čeka BRIKS?

Kako je BRIKS jedan raznorodan savez, teško je predviđati kako bi stvari mogle da se razvijaju za svaku pojedinačnu zemlju.

Stakić kaže da su tržišta Brazila, Južne Afrike i Rusije bila van njegovog dosadašnjeg investitorskog fokusa, dok je u različitim periodima imao izloženost prema Kini i Indiji, gde je imao i loše i dobre trenutke.

"Usled sve izraženijih geopolitičkih rizika i nepostojanja mirnodopskog okruženja, teško je pretpostaviti dalje pravce razvoja, ali verujem da će tržište Indije nastaviti da se razvija, usled poslovne kulture koja neguje inovacije i preduzetničke poduhvate, koji se posledično oslikavaju i na celokupnu tehnološku industriju", kaže ekonomista.

Zavišić upozorava da je predviđanje budućih učinaka na berzi, posebno na duži period, prilično nezahvalno jer uključuje veoma veliki broj varijabli i njihove neizvesne interakcije. Međutim, njegove projekcije mogli bismo da rezimiramo ovako:

1. Brazil:  Ekonomski oporavak i reforme bi mogle da podstaknu tržišta, ali politička neizvesnost može ostati opipljivi rizik.

2. Rusija:  Geopolitičke tenzije i sankcije mogle bi da nastave da negativno utiču na njeno tržište akcija, a cene energenata imaće veliki uticaj.

3. Indija:  Snažan ekonomski rast, mlado stanovništvo i vladine reforme mogu pokrenuti širenje tržišta, pri čemu su tehnološki i potrošački sektori, tj. kompanije koje tu posluju predodređene za snažan rast.

4. Kina:  Iako se suočava sa izazovima poput (preteranog) regulatornog nadzora i potencijalnog ekonomskog usporavanja, dugoročni potencijal rasta ostaje, posebno u sektoru tehnologije i zelene energije.

5. Južna Afrika:  Strukturni ekonomski izazovi i politička dinamika mogu stvoriti nestabilnost, ali sektori bogati resursima i akcije kompanija odatle mogu pružiti određenu stabilnost.

Šta je bilo dosad?

Kao što je teško predviđati učinke tržišta zemalja članica BRIKS-a u budućem periodu, gotovo jednako teško je naći i neki zajednički imenitelj za dosadašnja kretanja, jer ona nisu bila ista ili sinhrona.

Učinak tržišta akcija BRIKS-a značajno je varirao pod uticajem geopolitičkih događaja, ekonomske politike i globalnih tržišnih trendova.

Brazilsko tržište akcija (B3) pokazalo je mešavinu volatilnosti, pod uticajem političkih neizvesnosti i ekonomskih reformi. Nakon snažnog oporavka posle pandemije, suočila se sa izazovima zbog inflacije i povećanja kamatnih stopa, kaže Zavišić.

Rusko tržište je doživelo značajna previranja, posebno nakon invazije na Ukrajinu. Sankcije su dovele do oštrog pada na berzi, pri čemu su mnogi strani investitori napustili tržište i od tada se bori da se oporavi. Indijsko tržište akcija je generalno dobro poslovalo, podstaknuto snažnim ekonomskim rastom, povećanjem stranih investicija i reformama vlade. U tom periodu su Nifty 50 i Sensex nadmašili mnoge globalne indekse, dodaje.

Bloomberg

Kinesko tržište akcija suočilo se sa preprekama zbog internih regulatornih restrikcija, ali i američkim sankcijama prema tehnološkim kompanijama.

"Nulta tolerancija prema kovidu 19, usporavanje rasta privrede uz klimavo tržište nekretnina, sve to je guralo kineske berze na dno koje je dotaknuto u drugoj polovini septembra. Od tada, usledio je delimičan solidan oporavak, podstaknut stimulativnim merama kineske vlade", kaže Zavišić.

On dodaje da je johanesburška berza imala umeren učinak, pod uticajem domaćih problema kao što su politička stabilnost i globalne fluktuacije cena sirovina.

"Sve u svemu, dok se Indija pojavila kao snažan igrač unutar BRIKS-a, rusko tržište je dramatično patilo, a Brazil, Kina i Južna Afrika su zabeležile različite rezultate u zavisnosti od lokalnih i globalnih ekonomskih uslova", zaključuje.

Stakić dodaje da se savremeni ekonomski odnosi, koji su praćeni izraženijom regionalizacijom i nastojanjem za multipolarnim svetom, ne oslikavaju ni približno u sferi finansijskih tržišta, i to se može videti kroz performanse najvažnijih zemalja u razvoju, naspram npr. vodeće berzanske sile, a to su SAD, koje čine bezmalo polovinu globalne tržišne kapitalizacije. Savremena portfolio teorija nalaže preuzimanje većeg nivoa rizika za više očekivane stope prinosa, ali rezultati ulaganja u zemlje BRIKS-a govore drugačije, upozorava ekonomista.

Ako bismo uzeli najvažnije reperne indekse na nacionalnom nivou, i preslikali njihovu izloženost kroz dostupne ETF-ove, dobili bismo sledeće rezultate: s jedne strane, imamo visoke stope prinosa u Indiji, čije je tržište imalo prosečnu godišnju stopu prinosa od blizu 13 odsto, naspram vrlo loših rezultata u Kini i Brazilu (oko -3 odsto za oba tržišta), i skromnih performansi u Južnoj Africi od četiri odsto, kaže Stakić i dodaje da performanse ulaganja u rusko tržište treba izuzeti jer kao takvo ne predstavlja dostupan oblik investicionog ulaganja za najveći broj investitora.

 

 

On učinak predstavlja i plastičnije: "Da ste uložili 10.000 dolara 1. januara 2020, sada biste imali blizu 18.000 dolara u ETF-u koji pokriva Indiju, dok biste u Kini i Brazilu imali gubitak, priblizno sličnog rezultata, sa kontom od 8.500 dolara na vašem računu. U Južnoj Africi taj iznos bi bio oko 12.000 dolara. Svi ovi ETF-ovi su indeksirani u američkim dolarima, i kao takvi eliminišu valutni rizik koji bi bio vezan za nacionalne valute ovih zemalja. Na kraju, ako kažemo da je u istom periodu investitor skoro duplirao svoju investiciju ulažući u S&P 500, jasno nam je da se tržište Indije jedino može uporediti sa tržištem SAD. Skoro svi parametri rizika i prinosa potvrđuju dominaciju indijskog tržišta u odnosu na druge članice BRIKS-a", zaključio je ekonomista.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar