Godina rastrzana između Istoka i Zapada

U 2023. godini svedočili smo mnogim geopolitčkim preokretima koji su nastavili da potresaju globalnu ekonomiju. 

Kolumnista Bloomberg Adrije Aleksandar Đokić svake nedelje u toku prethodne godine nudio nam je svoj kritički i analitički osvrt upravo na te događaje. Mi vas podsećamo na to kako je 2023. izgledala iz njegovog ugla. 

U januaru su Bugarska i Turska potpisale sporazum kojim je balkanskoj zemlji omogućen dostup turskim terminalima za prijem tečnog gasa. Time je otvoren pristup ne samo Bugarskoj, koja je tada umnogome zavisila od ruskog gasa i grčkih terminala, već i čitavom Balkanu, pa i samoj Evropi, za čiju privredu je gas ključni energent. 

Depositphotos

 

Takođe, na početku godine dovedeno je u pitanje koliko dugo će ta privreda moći da izbegava recesiju. Evropska unija se našla u problemu jer je, kako piše Đokić,  previše velika da bi ostala tek nadnacionalna organizacija, a sa premalim kapacitetom centralnog odlučivanja da bi se nazvala državom. Ipak, suočena sa novim svetskim ratom EU je pokazala "želju za životom", pa je tako efikasno donela odluke za saniranje posledica energetske krize, prouzrokovane zavisnošću od ruskih energenata, snabdevanje Ukrajine oružjem, pa čak i uvođenje sankcija Rusiji. Sve to joj je omogućilo da u 2023. uđe sa boljim prognozama, prema kojima je stopa inflacije do kraja godine trebalo da iznosi 3,25 odsto. 

S druge strane, Srbija se našla između suprotstavljenih snaga Istoka i Zapada, pa se postavilo pitanje za koju bi se poziciju mogla opredeliti i koje su njene realne opcije u poređenju sa prethodnim Hladnim ratom - da li bi zauzela mesto Austrije ili Finske. Ukoliko bi se opredelila za mesto Austrije, delimično bi bila "integrisana u evropske nadnacionalne institucije, dok bi zadržala vojnu neutralnost i predstavljala teritoriju gde Zapad i Rusija mogu da vode pregovore kako bi izbegli da se hladni konflikt pretvori u totalni rat na evropskom kontinentu", piše Đokić. Ako bi odabrala mesto hladnoratovske Finske " imala mogućnost da slobodno vodi unutrašnju politiku, dok bi na spoljnom planu njen suverenitet bio podeljen među Zapadom i Rusijom." 

Depostiphotos

 

Paralele sa Hladnim ratom kolumnista Bloomberg Adrije nastavio je da povlači i iz ugla korporacija. U podeli sveta na konspirologe i populiste, korporacije deluju kao svet za sebe. One nemaju nacionalnu niti kulturnu pripadnost. "One imaju sopstvene globalne interese, koje ne mogu tek tako podrediti jednoj državni, naciji ili kulturi, jer bi to bilo loše za njihov jedini cilj, a to je stvaranje profita", navodi Đokić.

Posmatrajući kroz tu prizmu i Sjedinjene Američke Države, kao središte Zapada, Đokić navodi da su one doživele "jedan unutrašnji krah sovjetske imperije, kao konačnu pobedu svog ekonomskog, ali i vrednosnog, sistema". Njima trenutno protivtežu predstavlja Kina, koja je prvenstveno zemlja politike, a kojoj je munjeviti privredni rast omogućio da zauzme važnu ulogu na međunarodnoj sceni. Zahvaljujući Putinovim potezima, SAD su dobile savršen izgovor da povuku proizvodnju visoke tehnologije, a potom i uvedu ograničenja na njihov izvoz u Kinu. Njima su se pridružili Japan i Holandija, a pokrenut je i program subvencija za proizvodnju pomenutih tehnologija. "Na taj način, SAD nameravaju, i sva je prilika da će u tome i uspeti, da ka svojim obalama preusmere investicioni kapital u datoj sferi."

U međuvremenu, svet je počela da potresa i finansijska kriza, čiji je indikator, između ostalih, bio i bankrot Silicon Valley Banka (SVB), a objašnjenje se nije moglo svesti na, kako piše Đokić, "gramzive kapitaliste". U kompleksnoj problematici čiji je to bio rezultat umešali su se pandemija, a potom i rat u Evropi, pa je na kraju bilo "prekasno da se SVB izvuče iz omče koju je morao da zaveže sebi oko vrata".

I dok su prognoze u vezi sa krizom ukazivale na to da će u njoj najviše stradati ruska ekonomija, odluka kineskog predsednika da poseti Moskvu predstavljala je još jedan važan događaj. Posebno ako se uzme u obzir da je američki predsednik tačno mesec dana pre toga posetio Ukrajinu. Đokić je tim povodom povukao još jednu paralelu sa Hladnim ratom, ukazujući na razlike između Kine i Sovjetskog Saveza kao sila današnjeg i nekadašnjeg Istoka. Takođe, Kinu je uporedio i sa SAD, ukazujući na važan nedostatak azijske zemlje - "ona ne može da izvozi svoj politički sistem koji predstavlja zasebni produkt njene civilizacije i istorijskog razvojnog puta (postmoderna eklektična mešavina tradicionalnog kineskog imperijalizma i modernističkog komunizma), ona poseduje određeni ekonomski ucenjivački potencijal koji još uvek nije uspela da konvertuje u politički uticaj, dok njen vojni potencijal ne vredi ništa ako se ne dokaže u neposrednoj blizini njene granice - na primeru Tajvana."

Depositphotos

 

Te dve zemlje počele su da odmeravaju snage na svim frontovima, pa čak i na TikToku, o čijoj budućnosti u SAD se vodi politička debata sada već godinama. Ova aplikacija je već zabranjena u Indiji i Tajvanu, a Đokić navodi da je debata o njoj pokrenuta i u Srbiji. "U našoj zemlji je društvo pokrenulo raspravu o zabrani ove kineske društvene mreže, ali bez ikakvog osećaja za geopolitički trenutak, to jest bez razumevanja neophodnosti da se preorijentiše na jedini preostali kolosek u našem regionu - Zapadni. Razlozi su bili pre svega moralizatorske prirode, pa su tako i potonuli u medijskoj vrevi, koja slične palanačke teme generiše gotovo svakodnevno." 

Druga društvena platforma - X, ranije poznatija kao Twitter - pred kraj oktobra pored imena počela da menja i svoju suštinu. Tako je Đokić pisao i o padu političkog, a usponu finansijskog X-a, čiji će fokus biti na na kripto-ulaganjima i finansijskim transakcijama, a ne na kredibilno informisanje.

Bloomberg

 

U Crnoj Gori se, s druge strane, u junu povela debata o inovativnoj strategiji koju sprovodi politički pokret "Evropa sad", a u okviru koje se nalazi i, kako navodi Đokić, "očita namera pokreta da Crna Gora postane utočište za kripto-kapital." On tu napominje i da "kripto nije mogao da nastane bilo gde drugde do u nedrima zapadne civilizacije". Paradoksalno, ispostavilo se da kripto može biti veoma efikasno sredstvo za zaobilaženje sankcija, o čemu je naš kolumnista pisao u septembru.

U godini opšteg previranja, kao nova političko-ekonomska sila pojavio se i BRIKS, organizacija koju je Đokić okarakterisao kao "labavu međuvladinu nadnacionalnu organizaciju". Ipak, on navodi i da "grupa BRIKS ima mogućnost da ojača trgovinske veze i bliže ekonomski poveže zemlje globalnog Juga, omogućavajući i korporativnom kapitalu da ostvari profit na njihovom ekonomskom razvoju", ali i da će zemlje članice, izuzev Rusije i Irana, ostati otvorene za saradnju sa zapadnim svetom.

Kina, kao jedan od najistaknutijih članova te grupe, pored tenzija sa SAD, suočavala se u toku cele godine i sa usporenim rastom, zbog čega se našla u vrlo osetljivoj poziciji, a naš kolumnista zaključuje da su izgledi "veći da će Xi nauštrb ekonomskog razvoja uspeti da očuva političku stabilnost, barem u srednjoročnom periodu."

Bloomberg

 

Srbija je pak nastavila da neguje prijateljske odnose sa Kinom, potpisivanjem Sporazuma o slobodnoj trgovini. To je bila jedna od značajnijih vesti za privredu naše zemlje, koju je u međuvremenu tiho napustila avio-kompanija Etihad. Đokić je u vezi sa tim istakao netransparentnost kao osnovni problem naše države, koji se jasno vidi na primeru Air Serbie. 

Zalivske zemlje, među kojima su i Ujedninjeni Arapski Emurati - iz kojih potiče Etihad, usmerile su svoje investicije tako da dobijaju sve značajnije mesto na globalnoj ekonomskoj sceni, a zahvaljujuči činjenici da su one najveći izvoznici energenata, i u Kinu i na Zapad, u njih se takođe sliva veliki deo svetskog kapitala. Đokić se na ovu temu osvrnuo i iz političkog ugla, ukazujući i na probleme rigidnog sistema "koji ne poseduje ni individualnu kreativnost zapadnog sveta, kao pokretač ekonomskog i naučnog napretka, ni disciplinovani kolektivizam Dalekog istoka, koji pospešuje efikasnost komandne ekonomije".

U poslednjem mesecu u 2023. veliko iznenađenje svetu priredila je i Argentina, koja je postala prva država koju će predvoditi ekonomski libertarijanac. Đokić se povodom toga bavio efektima koje bi na ekonomiju pred ponorom kakva je argentinska mogla imati šok-terapija koju joj je pripremio Javier Milei. Kako je naveo, ključno pitanje u ovom slučaju je da li će on uspeti da pridobije podršku srednjih nivoa vlasti za opsežne reforme.

-- U pisanju teksta pomogao Aleksandar Đokić.

-- Komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.