Kriptovalute kao način zaobilaženja sankcija, ali i bekstva iz diktature

U Rusiji, konvertovanje tvrdih, stabilnih valuta u kriptovalute ima dva cilja – prvi je zaobilaženje sankcija za nezakonit uvoz sankcionisanih proizvoda, a drugi je pretvaranje štednje u ruskim rubljama u valutu koja je uglavnom van zakonskih regulativa zapadnih država i prebacivanje iste na Zapad. Očigledno da prvi način korišćenja kriptovaluta predstavlja problem za države G7+EU koje sankcionišu Rusiju, dok se drugi način može doživeti gotovo humanitarno – digitalna podrška ljudima koji napuštaju jedan vrlo surovi, represivni, autokratski politički sistem.

Kijevska škola ekonomije, privatni univerzitet u Kijevu, objavila je u junu tekuće godine istraživanje o poreklu tehnoloških komponenti ruskog naoružanja koje se koristi u ratu protiv Ukrajine, upravo sa ciljem da dođe do zaključka da li se i u kolikoj meri zaobilaze zapadne tehnološke sankcije protiv Rusije.

U 58 komada različitog ruskog naoružanja, istraživači su pronašli 1.057 komponenti strane proizvodnje, od 155 različitih kompanija, poreklom iz 19 zemalja. Analiza je obuhvatila takve vidove naoružanja kao što su: rakete, dronovi, helikopteri, tenkovi, oklopna vozila, samohodna artiljerija i oprema za elektronsko ometanje. Čak 67 odsto otkrivenih inostranih komponenti poreklom su iz SAD, dok su sledeći na spisku tehnološki delovi proizvedeni u Japanu i Nemačkoj sa udelom od po sedam odsto.

Kako je došlo do ovakvog stanja u kome Rusija nastavlja da proizvodi naoružanje uz zapadne komponente, bez kojih bi njena vojna industrija gotovo stala? Postoji nekoliko objašnjenja za to: a) spiskovi komponenti obuhvaćenih sankcijama nisu dovoljno ažurni, mnoge komponente imaju i alternativnu civilnu namenu, te nisu obuhvaćene sankcijama; b) krijumčarenje robe kroz treće države – Kazahstan, Tursku, Jermeniju, Indiju, Kinu, Češku i Srbiju; c) korišćenje razgranate mreže posredničkih firmi koje stupaju u kontakt sa manjim firmama na Zapadu i preko njih dopremaju potrebne komponente. Kriptovalute su najbitnije u trećem slučaju – koriste se u trgovini kroz paravan-firme.

Depositphotos

Budući da su ruske banke sankcionisane i isključene iz međunarodnog platnog sistema SWIFT, a rublja nekonvertibilna valuta, najlakši način prebacivanja velikih količina kapitala iz Rusije na Zapad jeste konvertacija rublje u kriptovalute, koje ležu na digitalne račune agenata na Zapadu i odatle se konvertuju u američke dolare ili evre i stižu na račune paravanskih kompanija.

Naravno, velike zapadne korporacije bi proverile s kim posluju, ali lokalne ili regionalne kompanije neće se upuštati u takve radnje, prvo, jer nemaju resurse da alociraju za tako nešto, drugo, jer im se smeši ekstra profit. Radi se ne o trgovačkoj mreži kompanija, već o ispostavama ruske obaveštajne službe širom Zapada, koje su zadužene za uspostavljanje i održavanje kanala ilegalne trgovine tehnološkim komponentama, neophodnim za funkcionisanje ruske vojne industrije.

Kao što je bilo reči u uvodnom delu, kriptovalute imaju i humanitarni aspekt. Kao što ruski obaveštajci mogu da krijumčare vojne komponente putem njihove konvertacije, tako i ruski politički i ekonomski emigranti mogu da ih koriste kako bi napustili autokratiju čiji su građani. Ne treba smetnuti s uma da mnogi ruski emigranti ili „relokanti“, kako oni sami sebe nazivaju, upućujući tu na nadu da je njihov boravak van matične države privremen koliko i Putinov režim, nastavljaju da budu zaposleni u ruskom privatnom sektoru i da primaju platu u rubljama.

Najjednostavniji način da oni produže svoj angažman u Rusiji i da pritom mogu da koriste zarađen novac, jesu kriptovalute. Prebacivanje novca preko kompanija za finansijske usluge ili nesankcionisanih banaka koje posluju u Rusiji, poput austrijskog Rajfajzena, je riskantnije jer može da bude praćeno od strane državnih organa, a i pitanje je vremena kada će ti kanali biti zatvoreni. Razume se da ruska država postepeno uspostavlja zakonodavstvo po kome će biti neisplativo biti zaposlen u ruskoj kompaniji, a pritom živeti na Zapadu.

Rusija ukida sporazume o izbegavanju dvojnog oporezivanja sa zapadnim državama, što znači da će veći deo zarade ruskih „relokanata“ otići na poreze. S druge strane, država se plaši da uvede previše restriktivne mere odveć brzo, jer će na taj način u većini slučajeva prisiliti emigrante da posao potraže na Zapadu, pre nego da se vrate u zaraćenu i zatvorenu Rusiju. Time bi odliv mozgova, koji i ovako broji milion stručnjaka, bio završen.

Vladimir Putin/Depositphotos

Međutim, zapadne države vrše pritisak i na p2p (peer-to-peer) kriptovalutne platforme, kako bi iste prekinule trgovinu u ruskim rubljama. Pritisak proističe iz prve namene kriptovaluta za Rusiju – nezakonitu trgovinu tehnološkim komponentama. Zapadnim akterima je jednostavnije da pokušaju da prekinu dotok ruskog kapitala na Zapad, nego da uđu u potragu za beskonačnim nizom paravanskih kompanija, kojima se naposletku trag svejedno gubi u državama koje nisu uvele sankcije Rusiji i preko kojih se lako može nabavljati roba i prati kapital. Njihov spisak je već izložen, ali nije za odmet ponoviti ga – Kazahstan, Turska, Jermenija, Indija, Kina, Češka i Srbija.

Pomenuti pritisak je već počeo da daje rezultate. Kriptovalutna berza Binance, najveća finansijska organizacija ove vrste, isključila je mogućnost valutnih operacija za korisnike prijavljene u Rusiji. Idućeg dana, 29. avgusta, Binance se priključila i p2p platforma OKX, koja je zaustavila sve operacije u ruskim rubljama. Sledeća u nizu kriptovalutna berza koja je prekinula sve operacije sa računima otvorenim u ruskim sankcionisanim bankama jeste Bybit. Zapadni mediji uveliko već pišu o kriptovalutnim berzama, koje omogućavaju zaobilaženje sankcija, a očigledno je da su i državne institucije pripremile postupke protiv tih berzi u slučaju da nastave sa prethodno opisanom praksom.

Sužavanjem koridora za zaobilaženje sankcija, neplanirano se smanjuje i kanal za iznošenje kapitala iz Rusije koji pripada njenim "relokantima". Poput naše države, deo ruskih emigranata pokušava da sedi na dve stolice, što je, kao i u prvom slučaju, na duge staze neodrživ izbor. Ukoliko Putinov politički sistem ne pretrpi krah u narednoj godini, "relokanti" će morati da donesu konačnu odluku – živeti na Zapadu ili u Rusiji. Sa druge strane, dobre vesti su da će restriktivne mere u domenu kriptovaluta otežati ruskim paravan-firmama dalje poslovanje na zapadnom tržištu. Čak i ako uzmemo u obzir da će manje firme iz trećih zemalja moći da preuzmu tu aktivnost, cena nabavke tehnologija će rasti, a date države će se naći pod pritiskom da kontrolišu tokove robe, kao što su se pod pritiskom našle i berze kriptovaluta.

 

Komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar