Crnomorski žitni rat i njegove potencijalne posledice

Jula 2022. godine Ukrajina i Rusija, uz posredništvo Turske i Ujedinjenih nacija, sklopile su sporazum o izvozu žita, kukuruza, suncokretovog ulja i njegovih nusproizvoda, ječma, soje, uljane repice i drugih proizvoda iste klasifikacije iz ukrajinskih luka na Crnom moru do krajnjih primalaca pomenute robe širom sveta. Trajanje, to jest dejstvo, datog sporazuma produžavano je na 120 dana sve do jula tekuće godine, kada je Rusija odbila da ga dalje produži.

Rusija je pristala na prvobitno sklapanje sporazuma kada je postalo jasno da nema dovoljno vojnih resursa da zauzme celokupnu ukrajinsku morsku obalu, uključujući i milionski grad Odesu, te zbog pritisaka zemalja u razvoju kojima su potrebni ukrajinski bazični prehrambeni proizvodi kako bi izbegli pojavu gladi, a samim tim i fundamentalnu političku destabilizaciju svojih režima. Rusija je zauzvrat tražila da Evropska unija i druge članice G7 ne uvode sankcije protiv njenih izvoznika u domenu poljoprivrede. Taj uslov je ispoštovan, a EU je čak stavila van snage određene sankcione odredbe koje su se ticale izvoza đubriva, bitnog dela ruskog izvoza u domenu hemijske industrije povezane sa poljoprivredom.

Izvoz hemijskih proizvoda iz Rusije 2021. godine, pre početka invazije i uvođenja sankcija, činio je svega oko 6,5 odsto ukupne vrednosti njenog izvoza, dok je od te vrednosti oko 35 odsto otpadalo na različite vidove đubriva.

Sa druge strane, udeo izvoza poljoprivrednih proizvoda za isti period bio je nešto veći i iznosio oko 9% od ukupne vrednosti ruskog izvoza.

Bloomberg

Poređenja radi, izvoz energenata činio je oko 44,2 odsto ukupnog izvoza robe i usluga iz Rusije za 2021. godinu. William Moseley, profesor geografije na američkom Makalaster koledžu i član Visokog panela eksperata UN za bezbednost hrane i ishranu, ističe da je istina da je Rusija imala poteškoće sa izvozom đubriva u okviru datog sporazuma, ali da se pritom izvoz pšenice iz te zemlje udvostručio tokom njegovog trajanja. Izvoz žitarica je za ruski budžet vrednija stavka od izvoza đubriva.

Ruski odgovor na sankcije

Međutim, ruske vlasti su kao glavni razlog za istupanje iz sporazuma navele poteškoće sa izvozom đubriva. Pomenute prepreke ne nastaju zbog direktnih sankcija usmerenih protiv tih hemijskih proizvoda (one ne postoje), već zbog sankcija uvedenih protiv ruskog bankarskog sektora, naročito Rosseljhoz (Poljoprivredne) banke, preko čijih računa su pre početka invazije sprovođene kupoprodajne transakcije između ruskih državnih proizvođača đubriva i kupaca iz inostranstva.

Zapravo se u okviru date problematike ne radi o budžetskom prihodu Rusije kao države, budući da uticaj na prihodovanje budžeta nije značajan, već o uticaju lobija šačice državnih oligarha, koji kontrolišu datu industriju u Rusiji kao sopstveni feud. Pored pritisaka ovog lobija, računica u Kremlju se za godinu dana promenila.

Jednostavnije rečeno, Kremlj je spreman da izazove masovnu glad u Africi, ukoliko se ne udovolji zahtevima njenog lobija iz hemijske industrije, a u svemu ima i jasnu geopolitičku računicu. Treba dodati da je EU bila spremna na dodatne ustupke, na primer da se registruje odvojena ćerka firma Rosseljhoz banke, preko koje bi se obavljao ograničen raspon transakcija vezan precizno za trgovinu sa hemijskim proizvodima koji imaju poljoprivrednu namenu, što je Moskva odbila.

Zvanična ruska pozicija je da je Ukrajina koristila zeleni koridor za izvoz žitarica ne da bi pomogla zemljama u razvoju, već da bi profitirala na izvozu tih proizvoda razvijenim zemljama.

Bloomberg

Javno dostupni podaci Centra za koordinaciju UN, koji je nadgledao sprovođenje sporazuma, 57 odsto žitarica Ukrajina je izvezla u zemlje u razvoju, dok je 43 odsto njenih prehrambenih proizvoda izvezeno u razvijene zemlje. Ukrajina je takođe uzela većinsko učešće u Svetskom programu za hranu pod pokroviteljstvom UN, a putem koga se hrana distribuira najugroženijim zemljama Afrike i Azije – čak 80 odsto žita u okviru datog programa došlo je iz Ukrajine tokom protekle, ratne godine.

U apsolutnim ciframa, reč je o 725 hiljada tona žita koje je kao humanitarna pomoć dopremljena Avganistanu, Džibutiju, Etiopiji, Keniji, Somaliji, Sudanu i Jemenu. Najveći deo izvezenih žitarica iz Ukrajine u sklopu sporazuma o nesmetanom izvozu nije otišao na Zapad, već u Kinu. Peking je uvezao oko 24 odsto od ukupnog ukrajinskog izvoza žitarica tokom ruske invazije.

Šta dalje sa izvozom?

Ukrajini sada ostaju dva puta izvoza – jedan je svejedno preko mora, uprkos ruskim pretnjama da će gađati civilne trgovačke brodove ako se zapute u ukrajinske luke, a druge je preko kopna, putem železnice.

Bloomberg

Neposredno nakon što je Rusija objavila da izlazi iz sporazuma za slobodan izvoz žitarica iz ukrajinskih crnomorskih luka, cene pšenice na globalnom tržištu skočile su za tri odsto. Cene pšenice, ipak, ostaju na znatno nižem nivou nego što je to bio slučaj u maju 2022. godine kada je Rusija prvi put pretila da izazove glad u najsiromašnijim delovima Afrike.

Jasno je da drugi veliki geopolitički igrači ne gledaju blagonaklono na činjenicu da Rusija ne samo što pokušava da spreči izvoz ukrajinskih žitarica, već rizikuje da izazove prekid transporta sve robe u severnom Crnom moru, što znači i duboki poremećaj izvoza ruske nafte preko crnomorskih luka. "Kina se nada da će Inicijativa za crnomorsko žito nastaviti da bude uravnotežena i u potpunosti sprovedena", izjavila je 17. jula, Mao Ning, portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova.

Na nedavno održanom samitu Rusija-Afrika u Sankt Peterburgu, predsednik Južne Afrike, Cyril Ramaphosa, direktno se obratio Putinu rečima: "Izdvojili ste problem žita. Mi smo predložili da se implementira Crnomorska inicijativa za žito, rekli smo da bismo želeli da Crno more bude otvoreno za svetska tržišta. I nismo došli ovde da molimo za neke 'darove' za afrički kontinent". Njegovu intenciju podržali su i drugi lideri afričkih država tu prisutni, a među njima i predsednik Egipta, Abdel Fatah el Sisi. Ruska strana još uvek ne šalje signale da je spremna da preinači svoju odluku.

Ratni obračuni

Naprotiv, od trenutka kada je izašla iz sporazuma, Rusija je započela kampanju bombardovanja ukrajinske lučke infrastrukture, duž Crnog mora, ali ciljajući čak i dunavske luke, kako bi transport žitarica u Rumuniju, i dalje, bio ugrožen. Ruska armija je precizno ciljala ukrajinske silose žitarica, sa ciljem uništenja njenih prehrambenih zaliha namenjenih izvozu, kao i utovarnu lučku infrastrukturu, da bi otežala utovar robe na trgovačke brodove. Osim toga, Rusija je objavila zvanični ultimatum svim civilnim trgovačkim brodovima koji plove u ukrajinske luke, bez obzira na to pod čijom su zastavom, zahtevajući od njih da obustave trgovinu sa Ukrajinom pod pretnjom oružanog napada.

Ukrajina je time dokazala da itekako ima vojnih potencijala da bitno ugrozi ruske trgovačke rute u Crnom moru, pritom nemajući na raspolaganju nikakve konvencionalne mornaričke sile. Kao nekada nosači aviona, danas su dronovi doneli revoluciju u pomorskom ratovanju. Rusija se sada suočava sa pretnjom koju izgleda nije uzimala za ozbiljno kada je odlučila da zatvori zeleni koridor za izvoz žitarica. Upravo ovaj argument sile ima najveće šanse da vrati Rusiju za pregovarački sto po ovom konkretnom pitanju.

Prilika koju Srbija ne treba da propusti

Ukrajina je tokom protekle godine razvijala i alternativne rute izvoza žitarica u sklopu saradnje sa svojim partnerima. Najbitniji partneri Ukrajini u ovom poduhvatu su Poljska i Rumunija.

Izvoz kroz Poljsku može samo teći putem železnice i do njenih baltičkih luka, dok izvoz preko Rumunije može teći kako železničkim transportom, tako i rečnim – preko Dunava (veći deo do priobalne Konstance, ali ostatak i preko Srbije i Hrvatske).

Bloomberg

Ovo otvara nove mogućnosti i za Zapadni Balkan, gde je rečna trgovina gotovo presušila, ostale su samo stare gradske rečne luke kao nagoveštaj nekadašnje bogate trgovine, onomad kada su evropske trgovačke rute tekle drugim rutama.

Podrazumeva se da sve što prođe kroz Rumuniju, mora proći makar kroz Mađarsku, a poželjno je i kroz Srbiju. Naša država se može uključiti u proces i železnicom i rečnim transportom, što bi oživelo naša transportna preduzeća, pa i popravilo imidž na svetskoj sceni – pomaganje Africi, kao nekada Nesvrstanima, plemenit je i marketinški pogodan poduhvat.

Susedna Hrvatska je već najavila da je voljna da stavi svoju železničku i lučku mrežu na raspolaganje, kako bi se pridružila koaliciji zemalja koje pomažu Ukrajini da u treće države izveze svoje žitarice. Srbija ovu priliku ne bi trebalo da propusti.

Komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar