text size
Ruska invazija na Ukrajinu se isprva brojala danima, pa mesecima, a nije daleko trenutak kada će biti merena godinama. Došli smo daleko od momenta kada smo u glavi mogli držati broj dana od početka nastavka dugog rata, koji je protiv Ukrajine Rusija započela 2014. godine, usled demokratskih promena koje su se u Kijevu desile. Najnoviji podaci o ratnim gubicima koje je objavio "New York Times" navode broj od oko pola miliona ukupnih vojnih žrtava, računajući obe strane. Treba zastati nakratko i zamisliti se nad tim tragičnim brojem, pre nego što analiza može teći dalje. Ovakav rat Evropa definitivno nije videla od kada se nad njom nadvila pretnja nacizma i staljinizma sredinom prošlog veka. Gledano po zaraćenim stranama, oko 300 hiljada poginulih i ranjenih zabeležila je ruska strana, dok ostalih 200 hiljada otpada na Ukrajinu. Ukoliko kao merilo uzmemo civilne žrtve, onda su u komparaciji ratovi u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj bili katastrofalniji, jer su tamo zločini nad civilima počinjeni unutar sela i gradova pre nego što se uopšte i uspostavila linija fronta, dok su se u Rusko-ukrajinskom ratu sukobile dve konvencionalne armije. U Ukrajini civili ginu ponajviše od ruskih raketa, koje gotovo svakodnevno pogađaju ukrajinske gradove i sela. I tako osamnaest dugih meseci, bez kraja na vidiku.
.webp){kind=icon}
