text size
Za 18 meseci, koliko Rusija vodi rat protiv Ukrajine, zapadne zemlje uvele su više od 13.000 sankcija Rusiji - ali ruska privreda ne pokazuje znake kolapsa. Naprotiv, prognoza Međunarodnog monetarnog fonda za ovu zemlju je rast od 1,5 odsto ove godine - više od privreda Nemačke ili Velike Britanije.
Kremlj voli da se hvali da sankcije ne funkcionišu, a slična mišljenja sve češće dolaze i od zapadnih posmatrača. Ipak, rublja koja ubrzano deprecira, i koja je u avgustu postala valuta sa najlošijim učinkom među zemljama u razvoju, ukazuje na suprotno. Banka Rusije je čak bila prinuđena da podigne ključnu kamatnu stopu na 12 sa 8,5 odsto u jednom danu tokom vanrednog sastanka 15. avgusta. Cilj tog poteza, po svoj prilici, jeste da ukroti inflaciju koja će biti podstaknuta slabljenjem rublje.
Iako ne treba očekivati da će ovo naterati Vladimira Putina da zaustavi svoj rušilački rat, pritisak sankcija se pokazao efikasnim za najmanje jedan cilj: smanjenje priliva sredstava u rusku privredu. Kremlj nema drugu opciju osim da preusmeri novac na ratnu mašinu, stavljajući privredu na sve neodrživije osnove. Stoga bi trebalo da Zapad nastavi da udara na izvore prihoda Kremlja, uključujući smanjenje gornje granice cene nafte, uvođenje sličnih mera za drugi ruski izvoz i ispravke nedostataka u sankcijama.
Opširnije
SAD vrši pritisak na ratne krijumčare koji pomažu Rusiju
Kako bi zaobišao zabranu izvoza, Milandr je počeo da naručuje čipove preko tajvanske kompanije koja se zove Sharp Edge Engineering Inc.
30.07.2023
Rusija pokušava da zaustavi pad rublje, razmišlja o prodaji prihoda od izvoza
Rusija bi mogla delimično ponovo da uvede kontrolu kapitala kako bi sprečila pad rublje na nivoe koji nisu viđeni od početka rata u Ukrajini.
16.08.2023
Rusija vanredno podigla stope nakon pada rublje
Ruska centralna banka oštro je podigla kamatne stope na hitnom sastanku.
15.08.2023
Pšenica u padu dok izvoz s Crnog mora traje uprkos sukobima
Pšenica je zadržala gubitke dok su se nastavile isporuke žitarica iz luka Crnog mora, čak i dok su tenzije eskalirale.
15.08.2023
Rublja u slobodnom padu, probila granicu od 100 za dolar
Rublja je probila psihološku granicu od 100 za dolar prvi put od marta prošle godine.
14.08.2023
Fluktuirajući kurs rublje (sa 53 za dolar iz juna 2022. na 100 godinu dana kasnije) zaista je pokazatelj dubljih problema. Neposredni okidač za pad rublje u julu gotovo sigurno je bila kratka pobuna koju su krajem juna organizovali Jevgenij Prigožin i njegova plaćenička vojska Vagner, što je dodalo unutrašnju nestabilnost - koja nije ozbiljnije uticala na devizni kurs rublje još od masovnih uličnih protesta 2011 - 2012 - na rizike sa kojima se Rusija suočava i koji utiču na kurs.
Kretanja toka rublje u odnosu na dolar | Izvor: Bloomberg
Ali osnovni razlozi za fluktuaciju kursa rublje povezani su sa promenama u strukturi tržišne tražnje, pre svega smanjenim prihodima od izvoza nafte i gasa zbog embarga EU na uvoz ruske nafte i naftnih derivata, gornje granice cena koju je nametnula G7, i preusmeravanja tih sirovina na druge destinacije u svetlu toga.
Iako je Rusija uspela da preusmeri značajne količine svoje nafte iz Evrope na azijska tržišta, transakcioni troškovi su porasli i nema zamene za evropsko tržište gasa. Verovatnoća da se gornja granica cene nafte još više snizi i stroža primena poštovanja sankcija znači da su izgledi za ruski izvoz slabi. Mada ruska privreda trenutno ima samopouzdanja, na srednji rok, pad prihoda od izvoza dovešće do još značajnijeg slabljenja rublje i, kao posledica toga, do inflacije.
Rublja zamenjuje strane valute u prihodima od izvoza i sada čini 39 odsto, smanjujući neto priliv deviza u zemlju. Takođe postoji neravnoteža u tražnji za valutama: izvoznicima su potrebni kineski juani, a uvoznicima dolari i evri. Prethodnih godina, kada je vrednost rublje značajno pala, strani fondovi i globalne investicione banke reagovale su da bi profitirale od situacije. Njihovo prisustvo izbalansiralo je tržišne fluktuacije. Njih sada više nema, a to znači da su buduće promene kursa zagarantovane. Ova povećana volatilnost slabi funkcije plaćanja i štednje u valuti: građani i preduzeća će rezati troškove i odložiti investicije.
Naravno, Putin uvek može da pribegne svojoj ranijoj taktici pozivanja izvršnog direktora Rosnjefta Igora Sečina i drugih izvoznika i da zahteva od njih da vrate stabilne devize u zemlju. Ali ručno upravljanje kursom rublje neće suštinski rešiti situaciju.
Bloomberg
Glavni protivnik rublje je sama ruska država, koja aktivno troši budžetska sredstva. Njena visoka volatilnost i činjenica da je njena vrednost prepolovljena za manje od godinu dana posledice su nove ekonomske politike izazvane ratom i sankcijama. Ono što Kremlj naziva "strukturalnom transformacijom ekonomije" poznatije je kao vojni kejnzijanizam: podsticanje privrednog rasta kroz povećanu vojnu potrošnju.
"Strukturna transformacija" ekonomije zapravo predstavlja ogromno povećanje potrošnje na odbranu. Kao i u sovjetska vremena, rat je iznedrio čitave grupe korisnika beneficija: vojno-industrijski kompleks i srodnu proizvodnju, kao i vojno osoblje i njihove porodice, koji su deo državnog sektora.
Potrošnja na odbranu porasla je za 9,2 odsto u 2022. na 86,9 milijardi dolara, prema procenama istraživačkog instituta SIPRI. U prvoj polovini ove godine već je bila daleko iznad budžeta, premašivši 72,2 milijarde dolara. Zajedno sa socijalnom potrošnjom (za koju je ove godine predviđeno preko 75 milijardi dolara), to je više od trećine ukupne državne potrošnje - dvostruko više nego pre rata.
Odbrambena industrija vuče sa sobom i druge industrije, podstičući potražnju za uvozom, održavajući BDP i stavljajući novac u džepove običnih Rusa. Realni prihodi su porasli u regionima koji su dom vojne proizvodnje, prema državnoj službi za statistiku, i u kojima je navodno veliki broj profesionalnih vojnika, kao što je Čečenija. Odbrambena industrija radi danonoćno, privlačeći osoblje iz civilnog sektora visokim platama i oslobađanjem od mobilizacije. Da bi zadržali kadrove, i drugi sektori moraju da povećavaju plate. Sve to postavlja temelje za galopirajuću inflaciju.
Značajan deo državne i pojedinačne potrošnje otpada na uvoz, a vraćanje ruskog uvoza na predratni nivo stimuliše potražnju za čvrstim valutama. Dok vlada ne smanji ili uspori potrošnju koja stimuliše uvoz, kurs rublje će ostati slab.
Bloomberg
Poverenje u ruski finansijski sistem brzo opada, o čemu svedoči stalni odliv kapitala. Depoziti u čvrstim valutama u ruskim bankama su u junu pali za 9,1 milijardu dolara na 152,4 milijarde dolara, dok je od početka 2022. do maja 2023. obim depozita Rusa u inostranstvu (uglavnom u Jermeniji, Gruziji i Kazahstanu) porastao za 43,5 milijardi dolara.
Rublji ništa ne dolazi u pomoć. Zabrana kupovine čvrste valute od strane centralne banke od avgusta do kraja godine više je palijativna mera nego bilo šta drugo.
Putinov katastrofalni rat protiv Ukrajine i sankcije koje su usledile nisu slomile rusku ekonomsku tvrđavu, ali su pod njene temelje stavili tempiranu bombu. Bilo kakvo smanjenje potražnje na tržištu izgleda malo verovatno dok rat besni i zemlja se sprema za predsedničke izbore. U svetlu sankcija, zemlja nije u stanju da sama proizvodi određenu složenu robu visoke tehnologije, što znači da će, umesto da bude u stanju da se više oslanja na sebe, zavisnost Rusije od uvoza samo rasti.
Nestabilan i sve slabiji kurs rublje svedoči koliko je Kremlj dozvolio privredi da postane nestabilna, i da ona već jedva funkcioniše. Kada se rat završi, iznenadni prelazak potražnje sa naduvanog odbrambenog sektora nazad u civilni sektor biće snažan šok koji će biti nemoguće bezbolno apsorbovati. Kao što znamo iz istorije, to se pokazalo nemogućim i za prethodnika Rusije, Sovjetski Savez.
- U pisanju teksta pomogla Elaine He.
.webp){kind=icon}
