Ruska centralna banka oštro je podigla kamatne stope na hitnom sastanku sazvanom nakon što je jedna od najvećih depresijacija na tržištima u razvoju bacila mrlju na ekonomiju.
Zvaničnici banke podigli su svoju referentnu stopu na 12 sa 8,5 odsto, što je drugo uzastopno povećanje i najoštrije od povećanja koje je došlo neposredno nakon početka ruske invazije na Ukrajinu pre skoro 18 meseci. Sastanak zvaničnika je pomeren na mesec dana ranije nakon što je rublja nakratko probila odnos od 100 za dolar, prvi put od marta prošle godine.
"Cilj odluke je ograničavanje rizika stabilnosti cena", navodi se u saopštenju centralne banke. Sledeće planira da revidira troškove pozajmljivanja 15. septembra.
Opširnije
Rublja u slobodnom padu, probila granicu od 100 za dolar
Rublja je probila psihološku granicu od 100 za dolar prvi put od marta prošle godine.
14.08.2023
Rusija ponovo kupuje devize i zlato jer energetski prihodi rastu
Oporavak budžetskih prihoda od nafte i gasa
03.08.2023
Rublja je nastavila da raste nakon objave o stopama. I dalje je među tri najgora rezultata valuta u ekonomijama u razvoju ove godine, sa gubitkom od preko 22 odsto u odnosu na dolar.
Odluka od utorka prepisana je iz stranice priručnika koji je guvernerka Elvira Nabiulina koristila u prošlosti kada je osnovana rublja, nakon što najava da će se centralna banka uzdržati od kupovine strane valute prošle nedelje nije uspela da zaustavi rušenje valute, dok je visoki zvaničnik Kremlja prebacio krivicu na "meku" politiku centralne banke.
Retki javni sukobi ponudili su uvid u konkurentske prioritete koji vode rusku ekonomsku politiku. Iako je slabija rublja blagodat za prihode vlade jer je prihod od izvoza nafte skočio na osmomesečni maksimum, ona takođe povećava cenu uvoza i podstiče lokalno stanovništvo da traži sigurnost prebacujući novac van zemlje.
Slabija rublja znatno je ubrzala monetarnu politiku, pošto su ekonomisti koje je krajem jula anketirao Bloomberg tada očekivali da će ključna stopa porasti na najviše devet odsto u ovom kvartalu.
Pre nešto više od tri nedelje, centralna banka je povećala stope za ceo procentni poen nakon dugog upozoravanja da će veće stope biti odgovor na inflatorne rizike nastale od velike državne potrošnje, sankcija i nedostatka radne snage izazvane ratom.
Ali ulozi su ovog meseca porasli, a privreda je iscrpljena odlivom kapitala i godišnjom inflacijom koja je premašila cilj centralne banke od četiri odsto prvi put od februara.
Šta Bloomberg Economics kaže...
"Rublja može imati koristi od viših cena sirove nafte, ali će domaća monetarna politika i dalje biti pouzdanije sidro za valutu".
- Aleksandar Isakov, ruski ekonomista.
Situacija je podigla još veću uzbunu za Nabiulinu nakon što je savetnik predsednika Vladimira Putina u ponedeljak osudio centralnu banku, okrivljujući je što je omogućila da brži rast pozajmljivanja preplavi ekonomiju novcem, pozivajući na "snažnu rublju" kako bi pomogla Rusiji da se prilagodi.
Drugi istaknuti zvaničnici su okarakterisali deprecijaciju kao pretnju društvenoj stabilnosti zbog koje se Rusija čini ranjivom u vreme kada rat u Ukrajini usporava, a međunarodne sankcije pogađaju trgovinu.
Zvaničnici računaju na povećanje kamatnih stopa kako bi se povećala privlačnost domaće štednje i ohladila potražnja potrošača, što je doprinelo pogoršanju spoljne trgovine i pomoglo da se suficit na tekućem računu dovede na najniži nivo u poslednje dve godine.
Nejasno je da li je centralna banka učinila dovoljno da izgladi razlike koje su se pojavile u najvišim ešalonima ruskog establišmenta.
Iako je ekonomski pomoćnik Kremlja Maksim Oreškin rekao da Banka Rusije "ima sve neophodne alate za normalizaciju situacije u bliskoj budućnosti", njene opcije su ograničene, sem zadržavanja povišenih stopa i pooštravanja kontrole kapitala.
S obzirom na to da je veliki deo rezervi centralne banke već zamrznut sankcijama, zvaničnici neće biti voljni da uđu na tržište valuta direktnim intervencijama ako rublja ponovo bude pod pritiskom.