Argentina – prva država koju će voditi ekonomski libertarijanac

Jedna od najuticajnijih zemalja Južne Amerike – Argentina, nedavno je dobila novog predsednika. To možda ne bi bila novost koja je odjeknula širom planete da se argentinski novoizabrani predsednik Javier Milei nije tokom kampanje svaki čas pojavljivao držeći pravu motornu testeru u rukama. Ta opasna alatka, međutim, nije trebalo njegovim biračima da poruči da se Milei sprema da snimi rimejk "Teksaškog masakra motornom testerom", novi predsednik Argentine je imao nešto sasvim drugo na umu – velike rezove u ekonomiji. Ako ste pomislili da je Milei možda neuračunljiv, preračunali ste se, ovaj libertarijanski ekonomista i te kako ima razrađen plan ekonomskih reformi, a ekscentrični stil njegove predizborne kampanje imao je za cilj da prodrma okoštalu argentinsku političku scenu kojom je dugi niz decenija dominirao ovaj ili onaj vid peronističke ideologije.

Bloomberg

 

Milei jeste nastupio kao populista u kampanji, ali njegov ekonomski plan je sve osim populistički. Za razliku od varijacija peronizma koje su prethodile ovom libertarijancu – kiršnerizma i njemu konkurentskog federalističkog peronizma, ekonomska strategija Mileia ne bazira se na promašenoj politici subvencija u sektoru proizvodnje koje su proizvele velike probleme za argentinsku fiskalnu stabilnost. Verovatno se domaća javnost još seća nadahnutog govora tadašnjeg i sadašnjeg ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića 2014. godine u Argentini. Ministar je tada naveo niz pozitivnih stereotipa o ovoj latinoameričkoj zemlji – fudbal, dobar provod, lepe žene i Che Guevara. Postoji, ipak, i pored ovog iscrpnog spiska još jedna stvar koja je u negativnom smislu zaštitni znak Argentine, a to su državna bankrotstva. Argentina je proglasila bankrotstvo zbog toga što nije bila u stanju da dalje servisira svoj spoljni dug tri puta u poslednje dve decenije: 2001, 2014. i 2020. godine.

U kakvim je ekonomskim problemima Argentina u trenutku Mileiovog dolaska na vlast? Pod prethodnom peronističkom administracijom Alberta Fernándeza, godišnja inflacija je porasla sa 54 odsto u decembru 2019. godine na 143 odsto, gde se nalazila u novembru 2023. Udeo siromašnih, koji se definišu kao oni koji ne mogu sebi da priušte ni osnovni sadržaj potrošačke korpe ili suštinski važnu uslugu kao što je automobilski transport, porastao je sa 36 na 40 odsto. Peronisti su uveli ili pak povećali čak 32 različite poreske dažbine, a uz to su stvoreni i brojni novi valutni kursevi, čineći ulaganje u argentinsku ekonomiju prekomerno složenim. Argentina duguje MMF-u oko 43 milijarde američkih dolara, ali sadašnja vlada opustošila trezor centralne banke – neto devizne rezerve Argentine su u minusu za više od 10 milijardi dolara.

Iako je Milei u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio svog rivala Sergija Massu sa dovoljno velikom razlikom – 56 naspram 44 odsto, pitanje je da li on raspolaže dovoljnim političkim uticajem na drugim nivoima političke vlasti kako bi mogao da sprovede reforme koje je obećao i koje su neophodne kako bi se stabilizovao fiskalni haos u koji su peronisti doveli Argentinu. U gornjem domu argentinskog parlamenta, Senatu, Milei raspolaže sa sedam od 72 mandata. U donjem domu parlamenta sa 38 od ukupno 257 poslaničkih mesta. Nijedan guverner argentinskih provincija nije njegov pobornik. Iako je Argentina predsednička republika nalik Sjedinjenim Američkim Državama, Mileiju će biti jako teško da kroz parlament progura zakonsku regulativu za opsežne ekonomske reforme.

Bloomberg

 

Prve mere koje je Milei najavio su jedna vrsta flastera na otvorenu ranu – drastična devalvacija argentinskog pezosa, smanjenje dotacija oblasnim vladama, suspenzija javnih radova, smanjenje subvencija građanima za grejanje i struju, kao i povišenje određenih dažbina. Treba napomenuti da je argentinska valuta u proteklih pet godina već izgubila 90 odsto svoje vrednosti u odnosu na američki dolar. To jest pezos je obezvređen tokom uprave peronista, Milei je samo imao hrabrosti da konstatuje zatečeno katastrofalno stanje. Međutim, nakon Mileiovih prvih poteza životni standard građana Argentine će se pogoršati pre nego što se poboljša. Ukidanjem subvencija građanima će povećati njihove troškove na bazične usluge, a slab pezos će povećati cenu uvezene robe. Inflacija i pored ovih mera neće prestati da raste dokle god ne budu sprovedene opsežne fiskalne reforme, koje će podrazumevati još veće rezove javne potrošnje. U međuvremenu će cene različitih proizvoda i usluga u Argentini samo ići nagore.

 

Iskustva ekonomskih kriza i reformi fiskalno neefikasnih ekonomskih sistema od Istočne Evrope do Latinske Amerike pružaju dovoljno materijala ekonomistima da mogu da izvuku jednoglasnu pouku o tome šta treba prvo učiniti kako bi bio sprečen ekonomski kolaps, a to je uvođenje fiskalnog reda. To je osnova bez koje nikakve reforme ne mogu uroditi plodom, jer bi čak i kratkotrajno poboljšanje životnog standarda usled povećanja javne potrošnje ubrzo dovelo do bankrotstva države. Budžetska reforma mora doći pre tržišne. Budžetski deficit je prva prepreka koju administracija Mileija mora da prebrodi.

Drugi korak je za ekonomske stručnjake otvoreno pitanje. Da li sprovesti tržišne reforme postepeno ili putem takozvane šok terapije. Decenije vladavine levičarskog populizma znače da je argentinski državni privredni sektor naduveni mehur, koji funkcioniše putem podele političkog plena. Po svemu sudeći, Milei je izabrao šok terapiju, nagli rez državne ekonomije. To je politički riskantna strategija, faktički na sve ili ništa. Šok terapija je u praksi uvek bolna za građane, a benefiti su na dugom štapu. Politička situacija je takva da lider koji sprovodi reforme trpi štetu odmah, dok je korist u potencijalu, treba politički preživeti do nje.

Bloomberg

 

Dva su presudna faktora koja će odrediti da li će reforme novog predsednika Argentine biti uspešne ili ne. Prvi je (ne)obezbeđivanje političke podrške datim reformama. Pitanje je da li će peronisti srednjeg ešalona dopustiti Mileiju da razmontira već uspostavljenu državnu privredu, od koje se i oni sami bogate. S druge strane, nije isključeno da će barem deo peronista pravilno zaključiti da bez reformi Argentina ide put još jednog bankrotstva, te da će i ako Milei izgubi vlast, peronisti snositi političke posledice za takav ishod. U tom slučaju, moguće je kompromis između libertarijanca Mileija i njegovih peronističkih suparnika. Drugi faktor zavisi samo od novog predsednika, a tiče se kvaliteta tima ljudi koji će on oko sebe okupiti. Biće veoma bitno ko će zauzeti mesto direktora centralne banke, a ko ministarstava koja se tiču ekonomije. Ideja devalvacije pezosa i dolarizacije ekonomije je kontroverzna i neće biti jednostavan zadatak naći stručnjake koji su spremni da stave svoju reputaciju na kocku u tako riskantnom reformatorskom poduhvatu.

Milei je zasad ušao u istoriju kao prvi doktrinarni libertarijanac na čelu jedne države, pritom važne kao što je Argentina. Ostaje da se vidi da li će ga istorija zapamtiti kao uspešnog reformatora ili isuviše ekscentričnog političara sa velikim planovima koji se nisu ostvarili.

 

Komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.