Merz u kandžama krize - koalicija pred raspadom zbog zakona o penzijama

Nemački kancelar Friedrich Merz suočava se sa egzistencijalnom krizom svoje nespretne vladajuće koalicije sa Socijaldemokratama, koju je sam stvorio, a koja bi mogla biti okončana nakon samo sedam meseci na vlasti.

Najnoviji izazov za autoritet ugroženog konzervativnog lidera dolazi iz njegovih redova u Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU), nakon što se grupa od oko 18 mlađih poslanika CDU-a pobunila protiv zakona o penzijama koji je trebalo da ide na konačno glasanje u Bundestagu u petak.

Blok CDU/CSU i SPD imaju 328 mesta od ukupno 630 u donjem domu, što im daje većinu od samo 12 glasova. Ako koalicija ne obezbedi većinu, to bi bio još jedan veoma neprijatan debakl za Merza nakon loše investiture u maju i neuspelog imenovanja sudije Ustavnog suda u julu.

Neuspešno glasanje bi istaklo nedostatak autoriteta kancelara nad sopstvenim klubom poslanika i moglo bi naneti nepopravljivu štetu sposobnosti vlade da donosi zakone.

 

Kopredsednica SPD-a Baerbel Bas je ove nedelje nagovestila da bi neuspeh zakona o penzijama mogao označiti kraj koalicije. To bi potencijalno moglo dovesti do novih nacionalnih izbora u trenutku kada ekstremno desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) zauzima prvo mesto u nekim anketama, podstaknuta zabrinutošću zbog stagnirajuće ekonomije. Ograničeni različitim stavovima po ključnim pitanjima, kancelar i njegovi socijaldemokratski partneri se bore da uvere birače da mogu ispuniti obećanja o oživljavanju rasta, jačanju unutrašnje bezbednosti i oružanih snaga, te o popravci loših puteva i mostova.

Bloomberg

 

Mnoštvo mera donetih od maja, uključujući posebne fondove za vojsku i infrastrukturu - finansirane dugom u vrednosti od stotina milijardi evra, zahteva vreme da pokaže efekat.

Referentni nemački DAX indeks porastao je za oko dva odsto od 6. maja, kada je Merz preuzeo vlast, iako je većinu od gotovo 20 odsto ovogodišnjeg rasta ostvario u očekivanju potrošačkih obećanja nove vlade. Prinosi na desetogodišnje državne obveznice porasli su za oko 20 baznih poena, dok su dugoročne obveznice porasle dvostruko više zbog povećanih fiskalnih izdataka.

Bloomberg

 

Industrijske grupe su pozitivno reagovale na neke rane inicijative vlade, ali optužuju Merza i njegove ministre da ne deluju dovoljno urgentno kako bi povratile globalnu konkurentnost Nemačke. Peter Leibinger, predsednik uticajnog poslovnog lobija BDI, upozorio je ove nedelje da proizvođači automobila, čelika i hemikalija "dostižu dramatično nisku tačku" kako se godina bliži kraju.

"Ekonomija je u slobodnom padu, ali vlada ne reaguje dovoljno odlučno", rekao je Leibinger u izjavi poslatoj imejlom. "Svaki mesec bez efektivnih strukturnih reformi košta radna mesta i prosperitet, i drastično ograničava budući prostor za delovanje države."

Istovremeno, antiimigrantska AfD uspešno je iskoristila zabrinutost zbog neregularne migracije da poveća svoju podršku do 27 odsto u jednoj anketi, sa 2,5 poena prednosti nad CDU/CSU. Nakon što je tokom testnog glasanja u klubu u utorak postalo jasno da neki mlađi konzervativci odbijaju da povuku svoju opoziciju, Merz i menadžeri njegovog kluba preuzimaju veliki rizik gurajući glasanje o zakonu o penzijama, s obzirom na tanku većinu koalicije.

Usvajanje zakona bi moglo biti olakšano zahvaljujući potezu opozicione Leve stranke, koja je u sredu najavila da će njeni poslanici biti uzdržani na glasanju. Za donošenje zakona u Bundestagu dovoljno je da bude više glasova za nego protiv.

Uzdržanost svih 64 poslanika Leve stranke smanjila bi potreban broj glasova za većinu na 284 - prag koji vlada lako može preći. Ali usvajanje zakona samo uz pomoć antikapitalističke stranke bilo bi prazno i malo bi ojačalo Merzovu poziciju.

 

                      

Nemački kancelar Friedrich Merz suočava se sa novom političkom krizom koja bi mogla da dovede do kolapsa vladajuće koalicije sa Socijaldemokratama nakon samo sedam meseci. Osamnaest mladih članova Merzovog CDU-a izjasnilo se protiv novog penzionog zakona o kom treba da se glasa u Bundestagu. Ukoliko zakon ne prođe glas, to bi moglo da dovede do pada vlade i novih izbora, u kojima bi krajnje desničarska Alternativa za Nemačku mogla da odnese najviše glasova. Petar Ćuričić, naučni saradnik Instituta za evropske studije, kaže daIje u ovom trenutku jako teško predvideti dalji razvoj događaja.  "Ovo vidim kao jedan politički manevar, pokušaj da se na neki način izvrši pritisak na koalicione partnere, pre svega na Zelenе, da smanje svoje ambicije kako se spor ne bi dodatno produbljivao. SPD već godinama gubi podršku. Od 2021. su izgubili čak 10 procentnih poena i to je najniži nivo podrške još od 2005. godine. To je sada već treća velika kriza za njih, sa izrazito neizvesnom budućnošću, posebno ako se uzme u obzir stanje u Nemačkoj i u Zelenima kao partnerima", pojašnjava on.  Ćuričić dodaje i da Zeleni pokušavaju da nametnu svoju agendu, ali to je izuzetno teško u ovakvim političkim okolnostima. "U nekom eventualnom scenariju CDU će morati da popusti, ali bi to popuštanje pre svega išlo u korist drugih stranaka. Nezadovoljni glasači CDU-a bi se u tom slučaju okrenuli liberalima ili čak Alternativi za Nemačku. CDU ima ozbiljan problem u slučaju vanrednih izbora, a naglašavam, ne verujem da će do njih doći, jer uopšte nije jasno sa kim bi mogli da formiraju vladu. Alternativa za Nemačku trenutno ima između 25 i 27 procenata podrške. Ali to nije većina i ne može da vlada sama, čak ni u teoriji. Dakle, njima je potreban koalicioni partner. Ali CDU je kategoričan. Lider CSU-a Markus Zeder jasno je rekao da ne želi koaliciju sa AfD-om. Annegret Kramp-Karenbauer je isto to ponovila, a i Friederike Hirs, najuticajnija figura u CDU-u poslednjih nedelja, takođe je rekla da koalicija sa AfD-om ne dolazi u obzir. Zbog toga bi CDU praktično bio primoran da sarađuje sa strankama levog centra, ponovo sa socijaldemokratama. A u takvom političkom rasporedu, u tom ’koalicionom kolaču’, svaka reforma, pa i penzijska, moraće da uključi određene ustupke. To znači da bi se deo tereta ponovo prebacio na dugovanje i dodatne obaveze budućih generacija", zaključuje Ćuričić.

  

Kancelar je pod velikim pritiskom unutar svoje stranke zbog onoga što neki smatraju preteranim ustupcima SPD-u. Sa svoje strane, centralno-leva partija nije pokazala mnogo volje za kompromis po pitanju zakona o penzijama, koji je bio deo zajedničkog plana vlade o kom su partneri koalicije pregovarali pre preuzimanja vlasti.

Tokom zatvorene sednice kluba u utorak, Merz je pozvao sve konzervativne poslanike da podrže sporan zakon, prema izjavi dva učesnika. On je takođe pomenuo trenutne geopolitičke prevrate i upozorio da bi negativno glasanje imalo dramatične posledice, rekli su učesnici koji su želeli da ostanu anonimni razgovarajući o privatnom sastanku.

Preuranjeni kraj koalicije desio bi se u kritičnom trenutku za nemačku ekonomiju, koja je bila u kontrakciji 2023. i 2024. i jedva da je rasla ove godine. Nakon februarskih izbora i naknadnog popuštanja stroge fiskalne kontrole, prvobitni optimizam da će Nemačka ponovo voditi evropsku ekonomiju je splasnuo. Samo prošlog meseca Merzovi savetnici smanjili su prognoze rasta za narednu godinu ispod jedan odsto.

MMF je upozorio da Nemačka i dalje rizikuje ispodprosečne rezultate i suočava se sa dugoročnom borbom da postigne značajan prosperitet ako ne sprovede "odvažne" reforme.

Problematični penzijski sistem, koji se bori sa rastućim brojem penzionera, kritičan je za mnoge birače, ali je izazvao tenzije među mladima koji se osećaju opterećeni finansiranjem beneficija od kojih možda nikada neće imati koristi.

Zakon garantuje isplate penzija do 2031. i, kontroverzno, nudi obećanja o prihodima penzionera i nakon tog datuma. Sistem se finansira obaveznim doprinosima radne snage, ali kako sve više ljudi odlazi u penziju, dolazi do manjka radnika po penzioneru. Kao rezultat, savezna vlada mora da dodaje sve više novca da pokrije dodatne troškove.

Mogućnost milijardi dodatnih izdataka izazvala je protivljenje mlađih članova CDU, koji se žale da se previše tereta prenosi na buduće generacije. Oni su tražili dublje reforme. Merz je priznao da je to potrebno i pozvao stručnu komisiju da razvije predloge.

Dok bi Merz bio u "velikim problemima" ako zakon ne prođe, vladajuća koalicija verovatno se neće raspasti, prema Holgeru Schmiedingu, glavnom ekonomisti Berenberga u Londonu.

Merz je isključio opciju manjinske vlade, kao i bilo kakvu saradnju sa AfD, koja je glavna opoziciona snaga u Bundestagu.

"Alternativa - bilo nestabilna manjinska vlada CDU/CSU pod Merzom ili novi izbori - deluje neprihvatljivo gotovo svim članovima sadašnje koalicije", napisao je Schmieding u sredu u belešci. "Pokušaće svim snagama da pronađu izlaz."