Ulaganje je jednostavno, a nerealna očekivanja su pravilo

Često čujemo argument da se u Srbiji (a i regionu) najčešće ulaže u nekretnine, ili se sredstva oročavaju u banci, i ovo je tema o kojoj je naša redakcija u više navrata pisala. Jedan od argumenata koji često čujemo u razgovoru sa sagovornicima je što ulaganje na berzi percipiraju kao komplikovano. Istraživali smo koliko je to tačno. 

Nije teško kao što izgleda

Proces ulaganja nije preterano komplikovan, i u osnovi se ne razlikuje u zemljama Adria regiona.

"Prvi korak jeste upoznavanje klijenta sa postupkom investiranja gde mu se bliže ukazuju investicione mogućnosti, rizici, tehnika trgovanja... Potom se potpisuje ugovor i klijent otvara novčane račune u banci, da bi nakon deponovanja novčanih sredstava bio spreman za trgovanje", za našu redakciju je rekao glavni broker srpskog brokersko-dilerskog društva Momentum Securities Nenad Gujaničić.

Njegov kolega iz Bosne i Hercegovine i direktor Advantis Broker a.d. Banja Luka Branko Kecman navodi da se procedura u suštini ne razlikuje ni u toj državi i da je potrebno "da klijent ima sa sobom identifikacionu dokumentaciju i podatke o bankovnom računu".

Depositphotos

Neizostavni korak u ulaganju je i upoznavanje klijenta sa osnovama ulaganja i načinom na koji se proces odvija.

"Klijent mora da prođe proces 'onboardinga' u kom potpisuje brokerski ugovor i u kom prikupljamo podatke o njegovom investicionom iskustvu, poznavanju tržišta, finansijskom profilu i sličnim podatima s obzirom na to da smo visoko regulisana industrija", rekao je Danijel Delač, član uprave hrvatske brokerske kuće Intercapital.

To, kako navodi, proces čini nešto komplikovanijim, što i nije loše jer "kada je reč o ozbiljnoj i važnoj temi kao što je novac klijenata, nije ni poželjno od investiranja napraviti 'igricu' bez ikakve kontrole i ozbiljnosti".

I Gujaničić navodi da ulagače naizgled složena priroda investiranja ne bi trebalo da obeshrabri. "Za ulaganje na berzi poželjno je da klijent ima zdravorazumsku logiku i posedovanje barem elementarnih finansijsko-ekonomskih znanja. To naravno ne znači da svi moraju biti finansijski analitičari, ali svakako moraju poznavati relaciju prinos - rizik i znati šta žele od investiranja", dodao je.

Poželjan nešto veći iznos

Kako navode naši sagovornici, proces nije preterano naporan, a u najvećem broju slučajeva ne postoje ni minimalna sredstva koja su vam potrebna da biste počeli sa ulaganjem.

"U našoj brokerskoj kući ne postoji minimalni iznos za ulaganje, ali je poželjno da bude barem nekoliko hiljada dolara (evra) kako bi se mogla osmisliti strategija ulaganja, a da ne budu visoki troškovi", rekao je Gujaničić.

Kako dodaje Kecman, ljudi se njima obraćaju ako im je većina imovine uložena u nekretnine i depozite u bankama (što je najčešći slučaj), a žele da manji deo imovine usmere u obveznice i akcije gde očekuju viši prinos.

Trenutni prinos na depozite kod banaka teško može preći tri odsto, dok se kod obveznica može ostvariti šest odsto, a kod akcija često i više, pogotovo računajući dividendni prinos kod nekoliko kompanija sa Banjalučke berze koji je između devet i 12 odsto, pojašnjava Kecman.

"Takođe imamo klijente koji mesečno izdvajaju određeni iznos redovnih primanja (najčešće je to između 100 i 400 konvertibilnih maraka) i koji žele da dugoročno štede ulažući u obveznice i akcije koje nose stabilnu dividendu, a imamo i klijenata koji su osnivači kompanija kojima upravljaju i žele da određenu imovinu usmere u druge biznise posredno kupujući akcije kompanija", dodaje.

Slično kao i u Srbiji i Bosni i Hercegovini, želja za većim povratom od ulaganja u odnosu na nekretnine i oročenu štednju glavni je faktor privlačenja investitora u Hrvatskoj.

"Zašto bi ulagali? Ili kao diverzifikacija već postojećeg portfelja u kojem su najčešće nekretnine ili želja da u mlađim danima krenu ulagati u nešto rizičniju, ali i perspektivniju imovinu sa dužim vremenskim horizontom (kao što su deonice) s ciljem dugoročnog stvaranja dodatne vrednosti", rekao je Delač.

Nerealna očekivanja, 10 odsto je magični broj

Kad god se radi o novcu i ulaganjima, pojavljuju se pitanja očekivanog i realnog povrata. Nijedno tržište nije imuno na klijente sa neralnim očekivanjima, a naš region nije izuzetak.

Svako ima pravo da ima povećana očekivanja od berze i da u skladu sa tim prilagodi svoju investicionu strategiju, rekao je Gujaničić, i dodao da je ono što je najvažnije jeste da ulagač shvati relaciju prinos - rizik i da mu bude jasno koja vrsta ulaganja se nalazi na kom delu ove skale. "Neko želi konzervativna ulaganja, neko veći rizik... Sve je legitimno samo je poželjno da investitor bude svestan svoje strategije", navodi broker.

Više o učinku akcija na svetskom nivou i na Beogradskoj berzi pročitajte OVDE.

Kecman dodaje da se nerealna nadanja odnose prvenstveno na očekivanja o "laganoj i brzoj zaradi bez puno rizika". On dodaje da se uz iskustvo klijentima lako objasni gde "ulaze u zonu nerealnosti i gde takva očekivanja pretvaraju investiranje u kockanje".

Depositphotos

Delač napominje da se ne može tačno odrediti šta znači nerealno očekivanje, ali kaže da se granica može na prelazu u dvocifrenu teritoriju.

"Kako kvantifikovati nerealno očekivanje? Usudio bih se da kažem da je magična brojka 10 odsto. Onaj koji želi ili računa na prinos osetno veći od 10 odsto na godišnjem nivou u dugom roku nema realna očekivanja od tržišta deonica", precizirao je.

Zbog ovakvih očekivanja, berza se često percipirala kao rizična pa i špekulativna, ali naši sagovornici navode da se sve ćešće vidi u pravom svetlu. Ipak, mali broj ljudi u regionu ulaganje vidi kao alternativu štednji, što berza zapravo jeste.

"Međutim, vremenom je sve više građana koji uviđaju ovaj način plasmana svoje ušteđevine, što je više nego standard u razvijenim tržišnim demokratijama", zaključuje Gujaničić.

Pobediti inflaciju

Većina investitora iz regiona se brokerima okreće u želji da sačuvaju vrednost svoje imovine usled visoke inflacije. Nekretnine, iako popularne, mogu da budu preskupe, a deponovanje sredstava u banci vraća mršave prinose.

Sva tri sagovornika navode da je rast cena jedan od najvećih strahova ulagača, a Delač dodaje da se investitori brinu da im državna penzija neće biti dovoljna u starosti.

Kecman dodaje da investitore najčešće interesuje koja su njihova prava kao vlasnika hartija od vrednosti, kao i poreski tretman zarada, a Gujaničić izdvaja još neka operativna pitanja.

"Pitanja se uglavnom tiču troškova, sigurnosti, načina na koji se ispostavljaju nalozi... Svakako, mi kao berzanski posrednici obavljamo i ulogu edukatora iako ona nije inherentna brokerima naročito na Zapadu, gde se pojavljuju u ulozi onlajn posrednika koje ne možete ni čuti ni videti s obzirom na minimalne provizije koje naplaćuju", rekao je broker.