Sve što treba da znate o BRIKS-u

Grupa zemalja u usponu BRIKS – akronim koji označava Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku - prošla je od slogana smišljenog pre dvadeset godina u investicionoj banci do stvarnog svetskog kluba koji kontroliše multilateralnu banku. Na početku 2024. godine grupa se udvostručila, povezujući neke od najvećih proizvođača energije na planeti s nekim od najvećih potrošača među zemljama u razvoju i potencijalno jačajući ekonomsku snagu grupe u svetu kojim dominira SAD.

Ko su novi članovi BRIKS-a

Saudijska Arabija, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Etiopija i Egipat prihvatili su pozive za pridruživanje od prvog januara. Argentina je takođe bila pozvana, ali predsednik Javier Milei, koji je stupio na dužnost 10. decembra, odlučio je da se ne pridruži. On je tokom kampanje naznačio da će usmeriti spoljnu politiku svoje zemlje daleko od Kine i Brazila, rekavši: "Naša geopolitička usklađenost je s Sjedinjenim Državama i Izraelom. Nećemo savezništvo s komunistima."

Bloomberg Mercury

Šta je podstaklo širenje

Pritisak je uglavnom došao od strane Kine, koja želi da poveća svoj globalni uticaj, uz podršku Rusije i Južne Afrike. Indija je bila zabrinuta da bi veći BRIKS pretvorio grupu u portparola Kine, dok se Brazil bojao optužbi Zapada.

Šta znači veći BRIKS za svet?

Povećanje broja velikih proizvođača fosilnih goriva može dati bloku veći manevarski prostor da dovede u pitanje dominaciju dolara u trgovini naftom i gasom prelaskom na druge valute, poznatu kao dedolarizacija. Međutim, analitičari iz Bloomberg Economicsa smatraju da je širenje "više političko, a manje ekonomsko".

Prošireni savez može postati jača protivteža tzv. Grupi sedam (G7) - Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Japanu, Velikoj Britaniji i SAD. Ostale grupe koje već podstiču prelazak prema "multipolarnom" svetu, udaljavajući se od dominacije SAD nakon Hladnog rata, uključuju OPEC, Organizaciju Šangajske saradnje, Južnoameričko zajedničko tržište (Mercosur) i Afričku uniju.

Šta radi BRIKS?

Najveći uspesi grupe bili su finansijske prirode. Zemlje su se složile da udruže 100 milijardi dolara deviznih rezervi koje se međusobno mogu pozajmljivati tokom hitnih situacija. Ta likvidna sredstva postala su operativna 2016. godine. Osnovale su Novu razvojnu banku - instituciju inspirisanu Svetskom bankom koja je odobrila gotovo 33 milijarde dolara zajmova, uglavnom za vodne, saobraćajne i druge infrastrukturne projekte - od početka operacija 2015. godine. (Južna Afrika pozajmila je 2020. godine milijardu dolara za borbu protiv pandemije kovida 19.) U poređenju sa tim, Svetska banka se obvezala na 70,8 milijardi dolara za partnerske zemlje u fiskalnoj 2022. godini.

Kako su se promenili trgovinski odnosi?

Trgovina među prvih pet članica bloka porasla je 56 odsto, dosegavši 422 milijarde dolara između 2017. i 2022. godine. Ekonomski, prirodni resursi i poljoprivredni proizvodi Brazila i Rusije čine ih prirodnim partnerima za kinesku potražnju. Indija i Kina imaju slabije trgovinske veze jedna s drugom, delimično zbog njihovog geopolitičkog rivalstva i oštrih sukoba na granici.

Kako je BRIKS započeo

Naziv BRIK je skovao ekonomista Jim O'Neill 2001. godine, tada u Goldman Sachs Group Inc, kako bi privukao pažnju na snažne stope privrednog rasta u Brazilu, Rusiji, Indiji i Kini. Pojam je bio namijenjen optimističkom scenariju za investitore usred pesimizma na tržištima nakon terorističkih napada u SAD 11. septembra te godine.

Četiri nacije prihvatile su koncept i nastavile s njim. Njihov brzi rast u to vreme značio je da imaju zajedničke interese i izazove, a udruživanje glasova moglo bi da poveća njihov uticaj. Prvi sastanak ministara spoljnih poslova BRIK-a organizovala  je Rusija na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2006. godine. Grupa je održala svoj prvi samit lidera 2009. godine. Južna Afrika pozvana je da se pridruži 2010. godine, dodavši još jedan kontinent i slovo "S".

Ko je glavni

Veći deo vremena dok postoji BRIKS, bruto domaći proizvod Kine bio je više od dva puta veći od zbira četiri postojeće članice. U teoriji, to bi trebalo da njoj da najveći uticaj. Međutim, u praksi je Indija, koja je nedavno premašila Kinu po broju stanovnika, bila kontrapunkt.

BRIKS formalno nije podržao veliki kineski pokušaj izgradnje infrastrukture izvan zemlje, nazvan Inicijativa pojasa i puta. To je delimično zato što se Indija protivi takvim projektima na spornoj teritoriji koji kontroliše Pakistan, njen sused i glavni rival. Nova razvojna banka nema dominantnog deoničara: Peking se složio s jednakošću udela za svakog člana kog je zagovarao Nju Delhi. Banka ima sedište u Šangaju, ali su je vodili Indijac i dva Brazilca, a poslednji period bivša predsednica Dilma Rousseff.

Je li ruska invazija na Ukrajinu uticala na grupu

Ostale zemlje BRIKS-a zauzele su uglavnom neutralan stav prema ratu, smatrajući ga više regionalnim pitanjem nego globalnom krizom. Međutim, rat je promenio odnose Rusije s institucijama BRIKS-a. Nova razvojna banka brzo je zamrzla ruske projekte, a Moskva nije mogla da pristupi dolarima putem zajedničkog sistema devizama BRIKS-a. Bitno je napomenuti da su druge zemlje BRIKS-a, suočene s gomilanjem američkih sankcija, kao prioritet postavile pristup dolarskom finansijskom sistemu, a ne pomoć Rusiji.

Jesu li investitori i dalje zainteresovani za BRIKS?

Postoji još uvek intenzivno zanimanje za tržišta u usponu. Međutim, BRIKS je danas uglavnom irelevantan kao tema ulaganja zbog geopolitičkih promena i različitih ekonomskih putanja članica. Osim Indije, članice BRIKS-a su podbacile u poređenju s drugim tržištima u usponu tokom poslednjih pet godina, prema Bloomberg Intelligenceu. Sankcije koje vodi SAD stavile su Rusiju izvan dosega većine stranih investitora, a neki sektori u Kini - posebno tehnološke kompanije - takođe su sankcionisani ili se suočavaju s mogućim zabranama ulaganja.

Kina takođe predstavlja zrelu ekonomiju, sve više odvojenu od drugih tržišta u usponu i suočenu sa strukturnim usporavanjem. Brazilska ekonomija znatno je usporila nakon završetka globalnog buma roba pre desetak godina. Južna Afrika je godinama bila izložena čestim prekidima snabdevanjima električnom energijom jer državna kompanija ne može da proizvede dovoljno električne energije da zadovolji potražnju, kao i logističkim problemima. Indija je i dalje priča o rastu koju investicione banke upoređuju s Kinom pre 10 ili 15 godina, iako nije jasno može li slediti model vođen proizvodnjom kao Kina.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar