Za američka finansijska tržišta prošla nedelja je bila jedan od najburnijih perioda u poslednje vremena. Napetost je počela da raste već početkom nedelje kada su se na škotskim visoravnima sastali predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen i američki predsednik Donald Trump, nastavljena je odlukom Feda, a kulminirala u petak statističkom greškom u izveštaju o stanju na američkom tržištu rada. Sve to je gurnulo finansijska tržišta u slobodan pad do kraja trgovinske nedelje.
Eskalacija carinskog rata
Verovatno najveći posao za SAD u naredne tri godine obezbedio je značajne evropske investicije u privredu, kupovinu energenata i oružja, a Evropskoj uniji 15 odsto carine na većinu robe koju izvozi na američko tržište. Sporazum je otkrio bolnu geopolitičku podređenost Evrope, koja "nije geopolitički akter i ne može potpuno samostalno da sprovodi sopstvene ekonomske ili političke interese", ocenio je za Bloomberg Adriju geopolitički stručnjak Klemen Grošelj.
Trumpov carinski cunami eskalirao je narednih dana do avgustovskog roka, pri čemu su neke zemlje prošle još gore od EU, uključujući Indiju, Brazil, Švajcarsku, Kanadu i Tajvan.
Ali carinska saga će nastaviti da potresa tržišta i ove nedelje, jer nove opšte carinske stope za 68 zemalja, uključujući i EU, stupaju na snagu tek 7. avgusta, pošto, prema navodima Trumpove administracije, zemlje treba da se odgovarajuće pripreme za njihovu primenu.
Besni Trump i nepokolebljivi Powell
Ekonomisti od samih početaka Trumpove ekonomske doktrine upozoravaju na poskupljenje uvozne robe za Amerikance, što podstiče inflaciju, dok bi neizvesnost oko carinskog rata mogla čak gurnuti SAD u recesiju. S druge strane, predsednička administracija traži od Feda da, uprkos rastućoj inflaciji, smanjenjem kamatne stope podrži privredu u prelaznoj fazi transformacije globalnog trgovinskog poretka, dok se ne počnu slivati veći prihodi u državnu kasu kroz više carine i povrat industrije u SAD.
Međutim, zahtevi za jeftinijim novcem stalno se sudaraju sa čvrstim stavom predsednika Feda Jeromea Powella, što beskrajno frustrira američkog predsednika.
Promenu smera monetarne politike u korist Trumpove doktrine MAGA stalno koče podaci o uporno visokoj inflaciji. I ona junska, takođe revidirana, porasla je sa 2,4 na 2,6 odsto.
Promenu pravca monetarne politike u korist Trumpove doktrine MAGA stalno koče podaci o uporno visokoj inflaciji. I ona junska, takođe revidirana, porasla je sa 2,4 na 2,6 procenata. Taj rast cena objašnjava zašto su bankari sredinom nedelje zadržali kamatne stope od 4,25 do 4,5 procenata uprkos Trumpovim pritiscima i troprocentnom rastu američke privrede u drugom kvartalu.
Tramp već mesecima najavljuje smenu Powella, a poslednji put su jedinstvenost glasa guvernera narušili Christopher Waller i Michelle Bowman, koji su poslušali Trampove pozive i glasali za sniženje stope, što se nije dogodilo još od 1993. godine. Politički analitičari smatraju da time pokušavaju da povećaju svoje šanse za izbor kao Powellovih naslednika.
Šef monetarnih bankara zasad je samo nagovestio da će centralnoj banci trebati još nekoliko meseci da utvrdi da li je inflacija zbog carina privremena ili se radi o dugoročnom trendu koji će zahtevati promenu aktuelne "jastrebovske" doktrine.
Kadrovske promene
Terry Haines, osnivač i analitičar agencije Pangaea Policy, smatra da Trump očekuje od Feda brže i proaktivnije delovanje. "Trump želi da proširi raspravu o tome kako Fed može razmišljati i delovati dinamičnije kada je reč o ekonomskom rastu", ističe Haines, dodajući da predsednik "želi veću fleksibilnost monetarne politike, kako bi što brže postizao konkretne ekonomske rezultate".
Stručnjaci procenjuju da će prednost pri izboru Powellovog naslednika, nakon nedavne ostavke guvernerke Adriane Kugler, imati kandidati koji prihvataju Trumpovu logiku.
Statistička greška - voda na Trumpov mlin
U petak je objavljen sporan izveštaj o negativnim trendovima na tržištu rada, ključnom pokazatelju koji Fed koristi pri donošenju odluka.
Zbog toga je revizija podatka da je američka privreda u julu stvorila samo 73.000 radnih mesta (očekivalo se 100 hiljada), dok je stopa nezaposlenosti porasla sa 4,1 na 4,2 procenta, veoma značajna. Kada se doda i revizija za maj i jun, prema kojoj je u SAD zapravo bilo stvoreno samo 14, a ne 147 hiljada radnih mesta, jasno je da se radi o značajnom padu koji može ukazivati na trend koji zahteva reakciju centralne banke.
Trump je optužio šeficu Kancelarije za statistiku rada Eriku McEntarfer za manipulaciju podacima i smenio je, jer oslablјeno tržište rada baca lošu sliku na očekivane pozitivne efekte nove ekonomske politike. Međutim, te revizije na kraju bi mogle ići u prilog njegovim pozivima na sniženje kamatne stope.
Još više jer je Powell kao jedan od glavnih razloga za jastrebovsku politiku naveo upravo snažno tržište rada, što nakon revidiranih podataka možda više nije tačno.
Pogrešno julsko očitavanje i revizija prethodna dva meseca pokazuju da je prosečni mesečni rast zaposlenosti od maja do jula bio najslabiji među svim tromesečjima od 2009. godine, izuzev pandemijske 2020, izveštava Bloomberg.
Hoće li Fed popustiti u septembru
Situacija je već u petak izazvala rasprodaje na Wall Streetu, koje su nastavljene i na tržištu kriptovaluta do kraja nedelje. Na tržištima terminskih ugovora, verovatnoća da će Fed u septembru sniziti kamatnu stopu za 25 baznih poena porasla je sa 35 na 75 procenata. Takođe su porasla očekivanja daljeg popuštanja u oktobru.
Ipak, Fed ostaje suzdržan. "Taj izveštaj svakako je razočaranje, ali kada gledamo širu sliku, trudimo se da ne donosimo prenagljene zaključke iz jednog izveštaja", rekla je guvernerka iz Klivlenda Beth Hammack za Bloomberg nakon objave julske statistike o zapošljavanju. "Uvereni smo da je odluka koju smo doneli početkom nedelje bila ispravna."
Delimični uvid nudi i iskustvo iz prošle godine. Nakon što je stopa nezaposlenosti tada naglo porasla i pojavile se kritike da je Fed zakasnio sa sniženjem kamatne stope, bankari su se odlučili na hrabro sniženje od pola procentnog boda kako bi sprečili dalje slabljenje. Međutim, do kraja godine pokazalo se da tržište rada nije kolabiralo, u decembru 2024. američke kompanije su stvorile impresivne 323.000 radnih mesta, a nezaposlenost se u odnosu na novembar smanjila na 4,1 procenat.
.webp){kind=icon}
