Evropa gleda sa strane dok Trump i Putin dele karte

Kada je Donald Trump potvrdio da će se u petak, 15. avgusta, na Aljasci sastati sa Vladimirom Putinom kako bi pregovarali o okončanju rata u Ukrajini, to je poprilično šokiralo mnoge posmatrače, ali i pojedine evropske lidere, strahujući da će Ukrajina i EU biti skrajnuti na marginu mirovnih pregovora iako će rezultat oblikovati upravo njihovu vojnu i političku budućnost. I dok američki predsednik govori o "razmeni teritorija na dobrobit obe strane", a predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski da neće "dati nikakvu zemlju okupatoru", Evropa je minulih dana pokazala da je izrazito uznemirena.

Koliko su se protekla četiri dana usijale telefonske žice u evropskim prestonicama, može se samo delimično nazreti iz izjave Zelenskog da je samo za vikend imao više od 15 telefonskih razgovora sa svetskim liderima i zvaničnicima, od predsednika Francuske i saveznog kancelara Nemačke do generalne direktorke Međunarodnog monetarnog fonda.

"Ne možemo prihvatiti da se teritorijalna pitanja razmatraju ili čak odlučuju između Rusije i Amerike preko glava Evropljana i Ukrajinaca", rekao je nemački kancelar Friedrich Merz nemačkom javnom servisu ARD. "Pretpostavljam da američka vlada to vidi na isti način."

Merz insistira na strožim sankcijama

Prethodno su Merz i drugi evropski lideri objavili zajedničko saopštenje u kojem se navodi da se "put ka miru u Ukrajini ne može odlučiti bez Ukrajine", da bi na kraju Merz izdejstvovao da Trump sa evropskim saveznicima i ukrajinskim predsednikom danas (sreda) održi video-konferenciju. Lideri EU nastoje da za pregovaračkim stolom o sudbini Ukrajine bude bar Zelenski, naročito u situaciji kada je Trump pristao na prvi direktni susret američkog i ruskog predsednika od početka potpune ruske invazije na Ukrajinu pre tri i po godine, iako prethodno Putin nije ispunio američki zahtev o primirju.

Kancelar Friedrich Merz u diplomatskoj ofanzivi; Foto: Bloomberg

Štaviše, Rusija nije odustala ni od jednog od svojih nekoliko zahteva, od toga da, uz Krim, potpuno preuzme od Ukrajine kontrolu nad četiri ukrajinska istočna regiona, premda ih u ratnom pohodu nije skroz osvojila, do toga da Ukrajina odustane od članstva u NATO-u. Putin odbija da pregovara sa Zelenskim, koji odbija ove ruske zahteve. To, međutim, pojedine posmatrače i pristalice brine, jer se plaše da će Ukrajina biti primorana da preda ove teritorije bez odgovarajućih "bezbednosnih garancija" od svojih saveznika, možda u obliku raspoređivanja mirovnih snaga u nadi da će odvratiti Putina od jednostavnog pregrupisavanja kako bi pokrenuo svoju sledeću agresiju.

"Zabrinutost je prisutna zbog toga što će, u Trumpovoj želji da postigne neku vrstu dogovora, to biti zaista loš dogovor za Ukrajinu", rekao je za NBC News bivši komandant britanskih oružanih snaga Hamish de Bretton-Gordon. "Čini se da je ovo dogovor između gangstera i magnata nekretnina. Ali zapravo pravi ljudi koji su uključeni, a koji bi trebalo da budu uključeni (u pregovore), to nisu."

I dok je potpredsednik SAD JD Vance u Velikoj Britaniji u neformalnim razgovoru sa britanskim šefom diplomatije Davidom Lammyjem nastojao da drži pod kontrolom reakciju Evropljana, nemački kancelar u televizijskim nastupima u Nemačkoj je isticao da Putin "reaguje samo na pritisak", te da veruje da "trenutni vojni pritisak na Rusiju nije dovoljan".

Merz nedeljama poziva Trumpa da uvede najavljene sankcije, koje bi mogle značajno uticati na rusku ekonomiju. Sada napominje da je Trump "izgleda spreman da preduzme dalje korake, ali prvo želi razgovore". U razgovoru za ARD, Merz je rekao da se nada da će se nakon samita na Aljasci pritisak na Rusiju povećati ili da će Moskva shvatiti da ne može da izdrži ovaj rat.

I dok nemački kancelar nastoji da izdejstvuje kod Trumpa da u pregovorima učestvuje i Zelenski, mađarski premijer Viktor Orban pozvao je Nemačku i Francusku da preuzmu vodeću ulogu u angažovanju sa Rusijom te da iniciraju samit EU-Rusija kako bi osigurali da Evropa ne bude skrajnuta u pregovorima od ključne važnosti, te da o njenoj sudbini ne odlučuju SAD i Rusija.

"Sve sada zavisi od toga kako evropski lideri budu odgovorili", istakao je Orban, a prenosi portal Hungarian Coservative.

Aljaska je više od simbolike

Komentatori širom sveta dele iznenađenje što je Aljaska izabrana za lokaciju prvog susreta, ističući simboliku te 49. američke države, kao i to da su do pre nekoliko dana svi bili uvereni da će se susret Trump-Putin dogoditi na Bliskom istoku.

Američka naftna bušotina na Aljasci; Foto: Louie Palu/Agence VU

Komentator nemačkog lista "Tagesspiegel" Knut Krohn ističe da lokacija pregovora ima posebnu simboliku jer je Aljaska Rusija prodala SAD sredinom 19. veka.

"To pokazuje da se granice mogu pomerati. Sam izbor lokacije mora – namerno ili nenamerno – biti signal Ukrajini da se mir mora 'kupiti' ustupanjem teritorije", ističe Krohn i dodaje da je Aljaska takođe poruka SAD. "Za mnoge Ruse, region u Arktičkom krugu ostaje čvrsto deo njihove domovine. Američka država je trn u ruskoj duši – baš kao i ukrajinski Krim."

Aljasku je 1867. godine ruski car Aleksandar Drugi prodao Amerikancima za 7,2 miliona dolara, smatrajući to udaljeno rusko uporište prevelikim finansijskim teretom za odbranu carevine, kao i da postoji opasnost da ga u slučaju novog rata Velika Britanija zapleni, te da je bolje te rizike ublažiti prodajom SAD, koje su tada imale prijateljske odnose sa Rusijom. Danas ta američka savezna država godišnje ima bruto društveni proizvod od oko 50 milijardi dolara i predstavlja više od simbolike jer se u tom arktičkom regionu, kako je istakao Trump, ukrštaju američki i ruski interesi.

Još u prvim pripremama pregovora u februaru ove godine bilo je jasno da je pitanje mira u Ukrajini praktično u senci nastojanja da se resetuju američko-ruski odnosi, kao i da se naširoko razgovaralo o energetskog saradnji, i to o "specifičnim oblastima saradnje", poput potencijalne saradnje na energetskim projektima na Arktiku. To je tada za američki Politico potvrdio šef državnog Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF) Kiril Dmitrijev, koji je u rusko-američkim pregovorima zadužen da se bavi ekonomskim pitanjima.

"Postoji razumevanje da loši odnosi između Rusije i SAD zapravo mnogo koštaju američki biznis, a postoje načini da produktivna saradnja bude od koristi i Rusiji i SAD", rekao je Dmitrijev, istakavši da su od početka rata američke kompanije izgubile 300 milijardi dolara zbog napuštanja ruskog tržišta, te da sada postoji mogućnost za zajednička ulaganja.

I pre pregovora sa Rusima, Trump je istakao svoj cilj da proširi američki uticaj na Arktiku, pošto je više puta razmišljao o preuzimanju Grenlanda od Danske, odbivši pritom čak da isključi upotrebu vojne sile ili ekonomskih ucena kako bi preuzeo kontrolu nad ogromnim ostrvom sa njegovim ogromnim rudnim bogatstvom i ključnom strateškom lokacijom.

Donald Trump; Foto: Bloomberg

Da je Arktik Putinov adut da obnovi saradnju sa Trumpovom Amerikom, svedoče i komentari prema Kremlju kritičnih ruskih novinara, poput Dmitrija Koleseva, koji je istakao da SAD nameravaju da ugrabe prirodne resurse sa obe zarađene strane, sa ruske na Arktiku, a sa ukrajinske kroz sporazum o kritičnim mineralima.

Ukoliko uspostavi sa SAD arktičku energetsku saradnju, to će, prema oceni geostratega, pojačati geostrateški značaj Rusije, koja onda u Pekingu više ne može da bude sagledana kao "mlađi partner" Kine. Naprosto, Rusija je jedina ulazna karta za Kinu na Arktik, budući da ostatak drže članice NATO-a, a da Arktik postaje važan ne samo zbog nafte, gasa i ugljovodonika već i kao novi znatno kraći pomorski trgovački put iz Azije za Evropu, uzimajući u obzir da su ga klimatske promene učinile plovnim.

I dok je pojedinim komentatorima bilo interesantno što je Trump u obraćanju u Beloj kući napravio omašku i rekao da "ide u Rusiju" na pregovore sa Putinom, poznavaoci ruskih prilika ukazuju na to da sve to ide naruku Putinu i dominantnom narativu u postsovjetskoj Rusiji da Aljaska "nije prodata, već samo iznajmljena" na 99 godina, te da bi Amerika trebalo da je vrati Rusiji.

Razlozi za Putinovo zadovoljstvo

Uređivački kolegijum francuskog dnevnog lista "Le Monde" u uvodniku ističe da Putin ima nekoliko razloga da bude zadovoljan izgledima za ovaj bilateralni samit, a jedan od njih je da je izašao iz diplomatske izolacije koju mu je nametnula poternica koju je izdao Međunarodni krivični sud za ratne zločine. Francuski dnevnik ističe da Putina tretiraju "kao lidera velike sile, ravnopravne sa SAD", pri čemu je "barem zasad, uspeo da potisne ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koga je sreo samo jednom, u Parizu 2019. godine, i o kome ima veoma negativan utisak".

"Ultimatum koji je predsednik Trump dao Rusiji, kao i pretnja novim sankcijama koje su došle sa njim, ukinuti su ovim samitom. Putin zna da Trump želi da pokaže prekid vatre u Ukrajini. A ruski lider veruje da bi, ako napravi prave manevre, to mogla biti prilika da diplomatskim sredstvima postigne ono što do sada nije uspeo vojno da postigne: dominaciju, barem delimično, nad Ukrajinom", ističe "Le Monde" i ukazuje da su bilo pod Bidenovom ili Trumpovom administracijom, Evropljani uvek bili tretirani kao beznačajni u ovom pitanju, iako je bezbednost njihovog kontinenta u pitanju.

Donald Trump i Vladimir Putin sastaće se u petak na Aljasci; Foto: Bloomberg

Francuski urednici, ipak, dodaju da, čak iako nisu pozvani na samit, Evropljani nisu isključeni iz procesa, te da imaju još tri dana da ubede Vašington da samo politika čvrstine i povećanog pritiska može naterati Putina da povede istinske pregovore.

Prema oceni profesora međunarodnih odnosa Sebastiena Boussoisa, proboj je definitivno na vidiku. Kako ocenjuje u tekstu za liberalni dnevni list "Les Echos", Putin traži častan izlaz.

"Njegov cilj više nije nužno da stekne kontrolu nad celom Ukrajinom, već da osigura da Rusija ne izgubi ni lice, ni stratešku kontrolu nad Donbasom i Krimom. On zna da vreme radi protiv njega: ruska ekonomija bi mogla da ostane bez snage, a vojni gubici se gomilaju", ističe Boussois i dodaje da u ovoj brutalnoj stvarnosti, sastanak bi mogao da proizvede minimalan, ali jasan okvir: zamrzavanje borbi, obezbeđivanje tampon zona i pokretanje političkog procesa koji je još uvek u nastajanju. "To ne bi bio mir, ali bi bio kraj 'vrućeg rata'. A u sadašnjem kontekstu to bi već bio istorijski uspeh."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar