Susret Trumpa i Putina uznemirio Evropu, traže se razgovori

Evropske zemlje nastoje da razgovaraju sa Donaldom Trumpom pred planirani sastanak američkog predsednika na Aljasci sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, prema izvorima upoznatim sa situacijom.

Lideri žele da razgovaraju sa njim pre petka, kada su Trump i Putin zakazali susret, rekli su anonimni izvori. Takav razgovor bi usledio nakon intenzivnog diplomatskog vikenda između američkih, ukrajinskih i evropskih zvaničnika, što je uključivalo i sastanke u Velikoj Britaniji u subotu sa potpredsednikom JD Vanceom i britanskim ministrom spoljnih poslova Davidom Lammyjem.

Ambasadori Evropske unije (EU) u nedelju su informisani o tim razgovorima, a ministri spoljnih poslova EU treba da se sastanu virtuelno u ponedeljak. Bela kuća nije odmah odgovorila na zahtev za komentar o mogućem pozivu.

Kao deo tekućih razgovora između američkih i ruskih zvaničnika, Putin zahteva da Ukrajina preda ceo svoj istočni region Donbas Rusiji, kao i Krim, koji su njegove snage ilegalno anektirale 2014. godine. Ovaj zahtev je Putinov uslov za pokretanje prekida vatre i ulazak u pregovore o trajnom rešenju, izveštavao je ranije Bloomberg. Takav ishod bi verovatno zahtevao da Kijev ustupi delove Luganska i Donjecka koji su još uvek pod ukrajinskom kontrolom, čime bi Rusija dobila teritoriju koju njena vojska nije uspela da osvoji vojnim putem od početka pune invazije u februaru 2022. godine.

Ako se proces nastavi, teritorija "mora biti na stolu", zajedno sa bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, rekao je u nedelju generalni sekretar NATO-a Mark Rutte u emisiji "This Week", na ABC-ju. On je sugerisao da bi to moglo podrazumevati priznanje Ukrajine da je izgubila kontrolu nad nekim svojim teritorijama, bez formalnog odricanja suvereniteta nad tim regionima. Ukrajina i njeni evropski saveznici su zagovornici prekida vatre koji bi zamrznuo trenutnu liniju fronta, kao prvi korak pre pregovora o trajnijem rešenju. Takođe smatraju da treba nastaviti sa ekonomskim pritiskom na Moskvu kroz sankcije, jer je to način da se Putin primora na promene.

Trump je pre toga zapretio uvođenjem sankcija Rusiji pred američki rok koji je istekao prošlog petka, ali dosad nije preduzeo direktne mere protiv Kremlja, osim što je povećao carine Indiji zbog njene kupovine ruske nafte. Zelenski je tokom vikenda rekao da Kijev neće - i ustavno ne može - da preda teritoriju, dok su evropski lideri obećali svoju kontinuiranu podršku suverenitetu Ukrajine.

"Ostajemo posvećeni principu da se međunarodne granice ne smeju menjati silom", naveli su evropski lideri u zajedničkoj izjavi u subotu. "Trenutna linija kontakta treba da bude polazna tačka pregovora."

Izjavu su podržali britanski premijer Keir Starmer, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen i lideri Francuske, Nemačke, Italije, Poljske i Finske. Zvaničnik EU je rekao da su SAD blisko uključene u tekuću diplomatiju i da su pokazale interesovanje da budu usklađene sa Evropom.

Po uslovima dogovora o kome pregovaraju američki i ruski zvaničnici, Moskva bi zaustavila ofanzivu u hersonskom i zaporoškom regionu Ukrajine duž trenutnih borbenih linija. Ostaje nejasno da li je Moskva spremna da preda bilo koju teritoriju koju trenutno drži, što uključuje i nuklearnu elektranu Zaporožje, najveću u Evropi.

Putin je više puta isticao da njegovi ratni ciljevi ostaju isti. Oni uključuju zahteve da Kijev prihvati neutralni status i odustane od težnji za članstvom u NATO-u, te da prihvati gubitak Krima i ostale četiri istočne i južne ukrajinske regije koje su pod ruskom kontrolom.

Delovi Donjecka i Luganska su pod ruskom okupacijom od 2014. godine, kada je Kremlj podstakao separatističko nasilje ubrzo nakon operacije zauzimanja Krima. Putin je proglasio četiri ukrajinske regije za "večni" deo Rusije, nakon što je u septembru 2022. objavio njihovu aneksiju, iako njegove snage nikada nisu potpuno kontrolisale te teritorije.

- U pisanju teksta pomogle Hadriana Lowenkron i Suzanne Lynch.