Vojna parada - šta Xi i Putin poručuju Trumpu

U središtu trgovinskog rata između SAD i Kine je visoka tehnologija, putem koje SAD nastoje da ograniče ili, preciznije rečeno, kontrolišu razvoj Kine. Uspešnost strategije SAD, koja se sprovodi kontrolom izvoza čipova proizvođača Nvidia i AMD, se u najboljem slučaju može okarakterisati kao upitna.

Razlog za to je, s jedne strane, ubrzan razvoj domaćih dobavljača čipova, koje Peking podstiče ogromnim investicijama, a s druge strane, činjenica da je Kina sumnjičava prema američkoj tehnologiji.

"Ograničenja pristupa naprednim čipovima i tehnologijama mogu da uspore razvoj nekih strateških sektora, kao što su superračunarstvo i veštačka inteligencija, ali ne mogu potpuno da zaustave domaći razvoj", izrazio je sumnju u vezi sa američkim pristupom Saša Šmigić, član uprave Generali Investments.

Međutim, SAD su u pogledu primene te tehnologije izrazile jednaku sumnjičavost kao i Kina. Vojna parada planirana za 3. septembar u Pekingu, povodom 80. godišnjice od poraza Japana, pokazaće zašto je to tako. Na najvećoj vojnoj paradi u poslednjih šest godina, čije su pripreme poslednjih nedelja paralisale život u prestonici, Narodna armija (PLA) pokazaće da li je sposobna da ispuni svoj najvažniji zadatak, pripajanje Tajvana. "Naoružanje i oprema, koji će biti izloženi su domaće proizvodnje i trenutno su u upotrebi, a nova oprema, koja će prvi put biti predstavljena javnosti, sačinjavaće važan deo", izjavio je pre nekoliko dana na konferenciji za novinare kineski visoki zvaničnik.

Upravo iz tog razloga su SAD pre nekoliko godina uvele izvozna ograničenja, budući da upotreba visoke tehnologije izaziva sumnje u vezi sa njenom dvojnom upotrebom, u civilne i vojne svrhe. "Kina već više od decenije razvija takozvanu vojno-civilnu fuziju, kojom se briše granica između civilnih i vojnih inovacija", objašnjava Rok Špruk, ekonomista i profesor na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani.

Praznik prošlosti, najava budućnosti

Kineski predsednik Xi Jinping je na 19. Narodnom kongresu održanom 2017. godine naložio vojnom rukovodstvu da modernizuje vojsku, sa naglaskom na uvođenju tehnologije veštačke inteligencije, kvantnog računarstva i mašinskog učenja do 2035. godine. Postizanje pariteta borbenog potencijala Narodnooslobodilačke armije Kine (PLA) sa američkom vojskom predviđena je za 2049. godinu, kada će Narodna Republika slaviti stogodišnjicu postojanja.

Primera dvojne upotrebe, na osnovu koje je Kina do sada mogla da uvozi zapadnu računarsku tehnologiju, ima dovoljno. Kako navodi "Wall Street Journal", Kineska akademija za inženjerstvo i fiziku  koristila je američke čipove za algoritamske analize dinamike fluida, koje ima primenu u modelovanju eksplozija nuklearnog oružja.

Ograničenja izvoza visoke tehnologije u vreme administracije Joea Bidena uvedena su upravo zbog zabrinutosti oko upotrebe američke visoke tehnologije za modernizaciju kineskog naoružanja. "Cilj mere ograničenja izvoza je da se Kini spreči razvoj domaćeg ekosistema za proizvodnju čipova, namenjen za modernizaciju vojske", izjavila je tada za Reuters Bidenovea ministarka trgovine Gina Raimondo.

Ovogodišnja parada na Trgu nebeskog mira u Pekingu obeležiće prelomni trenutak u kineskoj istoriji, kada se predajom carskog Japana, čija je invazija na Kinu počela 1931. godine, završio Drugi svetski rat. Ali to će ujedno biti i važan nagoveštaj budućnosti. Xi je naložio rukovodstvu PLA da do 2027. godine bude spremna da izvrši jednu od najkompleksnijih operacija ratovanja, amfibijsku ofanzivu na tajvansko ostrvo.

U tu svrhu Xi je odmah po dolasku na čelo države i partije značajno reformisao kadrove u redovima vojske. Kineski lider je od 2013. godine smenio skoro petinu generala koje je prethodno lično imenovao, time nadmašivši čak i Mao Cedunga. Kada je Xi preuzeo rukovodstvo, upozorio je na to da je korupcija u vojsci egzistencijalna pretnja komunističkoj partiji.

"Xi je hapšenjima brojnih visokih vojnih oficira i antikorupcijskom kampanjom razljutio svoje generale", objašnjava poznavalac Kine Zorana Baković i dodaje da mu oni to "nikada neće oprostiti".

Njegova reforma vojske, koja je fokus sa kopnene vojske pomerila na mornaricu, vazduhoplovstvo i raketne snage, bila je usmerena na strateški cilj pripreme za eventualnu invaziju Tajvana, i dala prioritet razvoju tehnološki naprednijih oružanih sistema, kaže poznavalac i bivši dopisnik lista "Delo" iz Pekinga Zorana Baković. U Xijevom drugom mandatu od 2017. do 2022. godine posebno je ojačala uloga raketnih snaga, koje upravljaju kineskim nuklearnim arsenalom, a koje se ubrajaju u značajne korisnike visoke tehnologije, poput čipova.

"Pod neposrednom kontrolom države i partije, Kina istovremeno razvija veštačku inteligenciju, hipersoničnu tehnologiju, kvantno računarstvo i satelitsku infrastrukturu za vojnu i civilnu upotrebu", povezanost civilnog tehnološkog napretka sa razvojem oružja PLA opisuje Špruk. To je razumljivo, dodaje Baković, jer je PLA po Ustavu oružano krilo partije. Očekuje se da će Kina na paradi pokazati nove hipersonične i supersonične protivbrodske rakete YJ, koje su dizajnirane za napade na nosače aviona, a pomoću kojih bi SAD, u slučaju invazije na Tajvan, priskočile u pomoć napadnutoj zemlji. Složene manevre izbegavanja i autonomno upravljanje pri visokim brzinama omogućavaju im napredni upravljački sistemi sa naprednim čipovima, podržani tehnologijom veštačke inteligencije.

"Xi je hapšenjima brojnih visokih vojnih oficira i antikorupcijskom kampanjom razljutio svoje generale", objašnjava poznavalac i dodaje da mu oni to "nikada neće oprostiti". Među najistaknutijim bilo je ovogodišnje smenjivanje He Weidonga, vođe raketnih snaga, koga je Xi pre nekoliko godina unapredio u generala i imenovao za potpredsednika Centralne vojne komisije, najvišeg organa odlučivanja PLA.

"Kao i svi vojnici, i mlađi Xijevi generali bi želeli da se okušaju u borbi, jer od 1979. godine nije bilo ozbiljnog ratnog sukoba, a i tada je on bio kratak i neuspešan", stanje u redovima kineske vojske uoči parade objašnjava poznavalac, pri čemu aludira na konflikt između Kine i Vijetnama, koji je trajao nepunih mesec dana, a koji je usledio nakon napada Vijetnama na susednu Kambodžu.

 

'Tehnološke platforme'

Kineske investicije u odbranu su u poslednje tri godine rasle po stopi od sedam odsto godišnje, što značajno premašuje stopu ekonomskog rasta od pet odsto. Orijentisanost ka modernizaciji vojske, koja bi uskoro trebalo da bude spremna za invaziju, prema procenama analitičara, baca senku sumnje na njen ekonomski rast. "Rastuća geopolitička neizvesnost po pitanju Tajvana i trka u vojnom naoružavanju sa SAD bi na dugoročnom planu mogla da ugrozi ekonomski rast Kine", upozorava Jure Štimac, menadžer imovine u NLB Skladi.

Od kada je Xi pre više od decenije imenovan za predsednika (2013), odbrambeni budžet je do sada porastao na 245,65 milijardi dolara, pokazuju zvanični podaci. Država raspolaže drugim najvećim odbrambenim budžetom na svetu, a ispred nje su samo SAD. "Kineski proizvođači oružja istovremeno su i tehnološke platforme, instrumenti spoljne politike i faktor domaće stabilnosti", strukturu i "dvojnu funkciju" tamošnje odbrambene industrije objašnjava Rok Spruk.

Indeks korpe kineskih odbrambenih društava banke Goldman Sachs od januara je ojačao za 44 odsto, međutim, analitičari upozoravaju da nivo budućeg P/E od 44,3 pokazuje značajnu precenjenost tog segmenta. Kao poređenje: budući P/E za referentni indeks CSI 300 iznosi 14,3.

Kina već više od četiri decenije nije ratovala, ali njeno oružje se koristi u sukobima širom sveta. Država je, sa približno šest odsto globalnog tržišnog udela, četvrti najveći izvoznik oružja. Dominantan deo izvoza čine azijska tržišta. Kineske kompanije plasiraju 77 odsto izvoza u regionu, dok je u Afriku usmereno 14 odsto. U poslednjih pet godina one su izvozile oružje u 44 različite zemlje, pokazuju podaci instituta SIPRI. Posebno se ističe Pakistan, ključni regionalni saveznik Kine, kome se usmerava skoro dve trećine njenog celokupnog odbrambenog izvoza.

Kratak oružani sukob između Indije i Pakistana u maju ove godine pokazao je da Pakistan predstavlja testni poligon za kinesku vojnu tehnologiju. Kineski lovci J-10C i rakete PL-15 su se u opsežnim vazdušnim borbama pokazali kao superiorni u odnosu na moderne francuske lovce "rafale", koje proizvodi koncern Dassault. Obaranje ovog dragulja francuske aeronautičke industrije, koji koriste i oružane snage Hrvatske i Srbije, iznenadilo je Indijce i zapanjilo poznavaoce.

 

 

Tu nije reč samo o testiranju, nego i o demonstraciji efikasnosti nove kineske vojne opreme. Akcije najvećeg kineskog oružarskog društva Avic, koje preko svoje ćerke firme Avic Chengdu Aircraft proizvodi lovce J-10C, samo dan nakon okončanja rata ojačale su za preko 16 odsto, dok su u poslednjih pola godine ojačale za više od 58 odsto. Akcija konglomerata specijalizovanog za proizvodnju vojnih brodova China State Shipbuilding Corporation je u poslednjih pola godine poskupela za više od 17 odsto.

"Akcije kineskih oružarskih kompanija su deo takozvanog strateškog kapitalizma", objašnjava Špruk, "gde ratni rizik ili konflikt, kako se pokazalo u slučaju posredne uloge u konfliktu Indija-Pakistan, podstiče finansijska očekivanja." Ona su u poslednjih godinu dana izuzetno velika.

 

 

Parada dolazi u pravom trenutku za kinesku odbrambenu industriju, kada će velikani, kao što su Shenyang Aircraft, Avic Chengdu Aircraft i AECC Aviation Power, izvestiti o poslovanju u poslednjih pola godine. Nekoliko manjih društava je to već uradilo, a među njima je i Aerospace CH UAV, koji je prošle nedelje objavio gubitak zabeležen u prvoj polovini godine u vrednosti od približno 68.000 dolara, što je u oštroj suprotnosti sa 9,3 miliona dolara dobiti u istom periodu lani. Kompanije North Industries Group Red Arrow je, takođe, izvestila o gubitku od 5,7 miliona dolara, u poređenju sa prošlogodišnjim dobitkom od 6,2 miliona dolara.

Avic Shenyang, proizvođač nevidljivih stelt lovaca J-35, očekuje da će se dobit u prvoj polovini godine smanjiti za čak 30 odsto zbog "složenog i zahtevnog" međunarodnog okruženja. AECC Aviation, proizvođač avionskih motora, prema navodima Bloomberga najavljuje pad dobiti za 87 odsto, što je posledica "pritisaka na novčani tok uzrokovan kašnjenjem plaćanja od strane klijenata".

 

Hlađenje tržišta je loš prediktor kako za investitore, tako i za politiku, koja će na paradi visokim gostima i saveznicima, među kojima su ruski predsednik Vladimir Putin i indijski premijer Narendra Modi, pokušati da demonstrira koliko su uspešne bile Xijeva reforma i modernizacija vojske, te koliko neefikasna je američka strategija usporavanja tehnološkog napretka azijskog diva.

"Kina je sistemski militarizovana industrijska sila sa globalnim ambicijama", rezimira ekonomista Špruk.