Mubadala iz UAE u svetu ulaže u AI, u Srbiji gradi vetroparkove

Mubadala Investment Company, državni investicioni fond iz Abu Dabija, bio je prošle godine najaktivniji državni fond na svetu koji je investirao čak 29,4 milijarde dolara u različite sektore – od privatnih kredita do veštačke inteligencije.

Istraživanja konsultantske kuće Global SWF pokazalo je da je Mubadala novac investirala kroz 52 transakcije, što predstavlja rast od 67 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Mubadala Investment Company osnovana je 2002. godine i predstavlja suvereni investicioni fond sa sedištem u Abu Dabiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Sa imovinom koja premašuje 284 milijarde američkih dolara, Mubadala je ključni instrument emirata za diverzifikaciju ekonomije koji prihod od nafte ulaže u različite sektore, uključujući energetiku, zdravstvo, tehnologiju, nekretnine, finansije, veštačku inteligenciju kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou.

Privatni krediti su bili najuspešnija klasa imovine za Mubadala Investment Co. tri godine zaredom, prema rečima zamenika glavnog izvršnog direktora fonda Waleeda Al Mokarraba.

"Uspeli smo da dobro upravljamo i da ne rizikujemo previše. U protekle dve ili tri godine, postigli smo prilično dobre prinose povezane sa tim", rekao je Al Mokarab u jednom intervjuu za Bloomberg Televiziju.

Waleed Al Mokarrab/Bloomberg

 

Mubadala ima šest privatnih kreditnih partnerstava širom SAD, Evrope i Azije, a zainteresovani su i za istraživanje svemira i uspostavili su odnose sa kompanijama poput Apollo Global Management Inc. and Blue Owl Capital.

U martu 2024. godine, Mubadala je, u saradnji sa G42, osnovala MGX, kompaniju za tehnološka ulaganja u oblasti veštačke inteligencije i poluprovodnika. Cilj MGX-a je unapređenje i primena najnovijih tehnologija, posebno u oblasti veštačke inteligencije, kako bi se poboljšao kvalitet života sadašnjih i budućih generacija.

Prošle godine u septembru Mubadala je proširila svoje strateško partnerstvo sa Aldar Propertiesom kroz osnivanje zajedničkih preduzeća za upravljanje imovinom u Abu Dabiju, vrednom preko 30 milijardi AED. Ta saradnja ima za cilj dalju transformaciju i razvoj Abu Dabija kao globalne poslovne i životne destinacije.

 

U Srbiji hteli da grade fabriku čipova

Ovaj investicioni fond je bio zainteresovan za ulaganje u Srbiji, međutim, do realizacije najavljenih grandioznih projekata nikada nije došlo. Naime, 2013. godine je potpisan Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i kompanije Mubadala, o izgradnji fabrike čipova. Memorandum su potpisali tadašnji potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić i direktora Mubadala Khaldoona Al Mubaraka.

Depostiphoto

 

Pominjalo se da će u fabriku čipova biti uloženo neverovatne četiri milijarde dolara. Tadašnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić najavljivao je i otvaranje naučno-razvojnog centra, u koji bi bilo uloženo nekoliko stotina miliona dolara i zaposleno 50 doktora nauka.

Najavljivano je i da će Mubadala u Beogradu graditi fabriku avio-komponenti za "boeing" i "airbus" koja bi zaposlila oko 600 ljudi. Pričalo se da bi ona trebalo da bude otvorena u Zemunu jer je investitorima bilo važno da bude u blizini aerodroma. Tadašnji prvi potpredsednik Vlade je govorio i da će već do polovine 2014. biti otvorena velika fabrika avio-komponenti u Pančevu, a u roku od dve godine i fabrika čipova.

Masdar Siti - vizija održivog grada

Kada govorimo o projektima ovog fonda, jedan od najambicioznijih je Masdar Siti u Abu Dabiju. Taj projekat započet je 2006. godine sa ciljem izgradnje prvog održivog grada u svetu. Masdar Siti je zamišljen kao urbana zajednica koja koristi obnovljive izvore energije i primenjuje inovativne tehnologije za smanjenje emisije ugljen-dioksida. Svaka zgrada u Masdar Sitiju izgrađena je od niskougljeničnog cementa, koristi aluminijum koji je 90 odsto recikliran i dizajnirana je da troši najmanje 40 odsto manje vode i energije u poređenju sa konvencionalnim zgradama.

Masdar City /Depostiphoto

 

Ideja je da se u grad useli 50.000 stanovnika, koji bi umesto klasičnih koristili električne automobile. Plan je da svi objekti budu opremljeni pametnim tehnologijama koje bi smanjile troškove hlađenja i tako pomogli stanovnicima da se odupru pustinjskim vrućinama. Grad je dizajniran tako da bude prilagođen pešacima i biciklistima, sa uskim ulicama koje pružaju hladovinu i smanjuju temperaturu za pet do deset stepeni u odnosu na okolnu pustinju. Zgrade su orijentisane tako da maksimalno koriste prirodnu ventilaciju i smanjuju potrebu za veštačkim hlađenjem.

Prema nekim procenama u gradu trenutno živi oko 15.000 ljudi, a u njemu se nalaze i kancelarije kompanija koja učestvuju u razvoju ovog inovativnog grada. U gradu se nalazi i Masdar City Free Zone, koja nudi usluge pomoći prilikom proces osnivanja kompanija, što uključuje registraciju preduzeća, odnose sa vladom, obradu viza i pristup mreži lokalnih i međunarodnih partnera.

Masdar City /Depostiphoto

 

Masdar City Free Zone nudi prilagođene poslovne pakete, a svaki paket obezbeđuje pristup ključnim resursima, uključujući mogućnosti finansiranja, strateška partnerstva i pristup specijalizovanim objektima.

Iako je prvobitno planirano da projekat celokupne izgradnje bude završen do 2016. godine, on se suočio sa brojnim izazovima. Kao rezultat toga, realizacija projekta je usporena, a neki od inicijalnih ciljeva su promenjeni, pa se sada očekuje da grad bude u potpunosti završen do 2030. godine. Procene su da će celokupna izgradnja ovog grada koštati između 18 i 20 milijardi dolara.

Masdar gradi vetroparkove u Srbiji

Mubadala i te kako ulaže u obnovljive izvore energije širom sveta, a njihova kompanija Masdar je jedan od lidera u svetu kada se govori o ulaganjima u ovom sektoru. Masdar je trenutno aktivan u više od 40 zemalja, nakon što je investirao ili se obavezao da investira u projekte ukupne vrednosti preko 30 milijardi dolara. Kombinovani kapacitet ovih projekata su veći od 20 GW, što je dovoljno za napajanje 5,25 miliona domova širom sveta. 

Kompanija Masdar je i u Srbiji učestvovala u izgradnji vetroparka "Čibuk 1", koji je pušten u rad u oktobru 2019. godine, a takođe će zajedno sa finskom kompanijom Taaleri Energia finansirati i izgradnju vetroparka "Čibuk 2", uz pomoć banaka UniCredit i Erste. Te dve banke odobrile su kredit od 144 miliona evra, a ukupna investicija procenjena je na oko 212 miliona evra. Budući vetropark "Čibuk 2" gradi se u atarima Bavaništa i Mramorka, kod Kovina. Očekivana instalisana snaga te vetroelektrane je 154 megavata, a očekuje se da vetropark bude u funkciji u prvom kvartalu 2026. godine.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar