Rivalstvo Kine i Zapada u oblasti OIE ne važi u Srbiji

Kineske i evropske firme počele su zajedno da ulažu u projekte obnovljivih izvora energije (OIE) u Srbiji, čime se odskače od šire prakse rivalstva i tenzija koju Kina ima u odnosu sa zapadnim privredama. Zelene investicije koje ovde stižu iz te azijske države dolaze posle talasa njihovih ulaganja u rudarstvo, saobraćajnu infrastrukturu i automobilski sektor.

Kako jačaju tendencije zaokreta ka ekološki prihvatljivim rešenjima širom sveta, ekonomska konfrontacija Zapada i Kine postaje prisutna i na polju takvih projekata - ponajviše u domenu električnih vozila (EV) jer su kineski modeli zbog nižih cena pretnja i američkim i proizvođačima iz Evropske unije (EU), pa se Zapad brani visokim carinama na vozila iz Kine.

U takvom okruženju naša zemlja - koja iz godine u godinu jača odnose s Kinom, dok istovremeno ostaje na evropskom putu - pokazuje se kao zanimljiv teren za poslovne veze ove azijske države sa evropskim.

"U pitanju je trenutno jedinstvena situacija u Srbiji, gde imamo saradnju domaćih, EU i kineskih kompanija na projektima vezanim za OIE, što nije situacija u drugim zemljama. Ta praksa ranije nije bila neuobičajena na globalnom nivou, jer kineske kompanije sarađuju sa svima, ali su političke promene dovele i do promena u ekonomiji i načinima saradnje. Dakle, EU kompanije u Srbiji mogu na ovim projektima da sarađuju sa kineskim partnerima, a kao razlog za saradnju najčešće navode kvalitetnu kinesku opremu i instalaciju, koja je jeftinija u odnosu na druge zemlje", kaže viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu i načelnica Centra za studije "Pojasa i puta" Katarina Zakić.

OIE projekti u koje su uključeni Kinezi vredni oko pet milijardi dolara

Kako je Bloomberg Adria već pisala, Srbija bi mogla biti jedna od važnijih kineskih ulaznica na tržište EU u vreme visokih carina, kada je reč o opremi za proizvodnju energije iz OIE, mada EU zasad nije povećala takse za uvoz ove opreme (ali ne bi joj bio prvi put). Nedavno su dve kineske kompanije najavile fabrike za proizvodnju opreme za OIE u Srbiji: jedna je planirana za proizvodnju vetrotornjeva i nalazila bi se u Boru, a druga za proizvodnju solarnih panela i predviđeno je da bude u Paraćinu.

Depositphotos

Shanghai Fengling Renewables gradiće gigantsko OIE postrojenje u Boru koje će omogućiti kineskoj rudarskoj firmi Zijin Copper da sama proizvodi struju, a vrednost poduhvata procenjena je na dve milijarde evra. Projekat će biti ukupnog kapaciteta dva gigavata - 1.500 megavata vetroelektrana i 500 megavata solarne elektrane, uz fabriku za proizvodnju zelenog vodonika, kapaciteta oko 30.000 tona godišnje. U okviru ovog projekta u planu su i ulaganja od 10 miliona evra za izgradnju industrijskog parka za proizvodnju vetrotornjeva.

Kompanija Hunan Rich Photovoltaic Science and Technology potpisala je ranije ove godine sporazum za izgradnju fabrike za proizvodnju solarnih panela i solarne elektrane u Paraćinu. Memorandumom se predviđa investicija ove kineske firme u fabriku solarnih panela kapaciteta jedan gigavat u Paraćinu i izgradnju solarne elektrane snage 200 megavata. Planirano je da tokom tri godine u pogon za proizvodnju solarnih panela bude uloženo 30 miliona evra i zaposleno 180 radnika. Dodatno, ova kompanija uložiće 280 miliona evra u izgradnju solarne elektrane u Srbiji.

 

Takođe, krajem septembra je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala memorandum o razumevanju s kompanijom China Energy International Group o strateškoj saradnji u sektoru energetike, u cilju povećanja kapaciteta OIE i mogućih investicija u izgradnju skladišta energije u našoj zemlji, a detalji budućih projekata nisu saopšteni.

Kineske firme uključene su u više velikih poslova u zemlji, uključujući "Agrosolar" u Kuli i vetropark "Maestrale Ring" - gde sarađuju sa Italijanima, kao i "Vetrozelenu" - u koju su uključeni sa luksemburškom firmom CWP Europe.

"Vrednost projekata u Srbiji u oblasti OIE na kojima kineske kompanije samostalno rade ili na kojima su jedan od učesnika je oko pet milijardi dolara. To je samo procena, s obzirom na to da za nekoliko projekata na kojima su angažovani kao partneri nemamo javno dostupne informacije", navodi Zakić.

Kako dodaje, može se reći da je kineska strana u proteklim godinama bila više zainteresovana za ulaganja u ovu oblast nego srpska. "Interesantno je da je srpska vlada samo jedan projekt u ovoj oblasti potpisala sa kineskom državnom kompanijom, i to je izgradnja toplodalekovoda Novi Beograd-Obrenovac, koji stoji na čekanju više godina. Da li su razlozi za mali broj kineskih projekata u Srbiji u oblasti OIE tokom proteklih godina bili političke ili ekonomske prirode, ne možemo znati, ali to je de fakto rezultat na državnom nivou."

Većina ostalih ulaganja su delo kineskih privatnih kompanija koje sarađuju sa drugim privatnim firmama u Srbiji, osim postrojenja u Boru, ističe ona. Smatra da svakako možemo očekivati rast kineskih ulaganja u OIE kod nas.

"Kina na svakom tržištu želi da napreduje i ne deli u tom smislu zemlje na velike i male, odnosno Kina ne odustaje od projekata zato što smatra da je to tržište malo za nju. Saradnja sa Srbijom je na visokom nivou, u svakom smislu, tako da verujem da ćemo videti još projekata u oblasti zelene energije na kojima će kineske kompanije učestvovati, s obzirom na to da su jedan od globalnih lidera u ovoj oblasti", procenjuje Zakić.

Depositphotos

Ona podseća da je u okviru strategije ekonomskog razvoja i razvoja domaćeg energetskog sektora, koja je u skladu sa potpisanim sporazumima sa EU kao i potpisanim Pariskim klimatskim sporazumom, neophodno je da se Srbija više posveti zelenoj energiji i zelenom razvoju. "Iako se tokom poslednje dve godine situacija apropo OIE popravila, ona daleko od dobre."

Ministarstvo rudarstva i energetike pre nekoliko dana je objavilo drugi krug aukcija za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije, na kojima će se investitori nadmetati za raspodelu kvota od ukupno 424,8 MW. Od toga je 300 megavata predviđeno za vetroelektrane, a 124,8 MW za solarne elektrane. Maksimalna ponuđena cena na aukciji za vetroelektrane iznosi 79 evra po megavat-času, a za solarne 72 evra po megavat-času.

Treba reći i da nedavno usvojen zakon o republičkom budžetu za 2025. godinu predviđa da država može izdati garancije Nemačkoj razvojnoj banci za projekat izgradnje prve vetroelektrane Elektroprivrede Srbije (EPS) Kostolac u iznosu od 30 miliona evra. Garancije takođe može izdati domaćim i stranim bankama za EPS-ove projekte: hidroelektroenergetski sistem Gornja Drina - hidroelektrana Buk Bijela (250 miliona evra), izgradnja OIE i revitalizacija hidroelektrana (113 miliona evra) i izgradnja samobalansiranih solarnih elektrana kapaciteta jedan GW sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije (1,9 milijardi evra).

Zeleni projekti jako bitni Kini

Kina je dvehiljaditih pretekla Sjedinjene Američke Države (SAD) i postala najveći emiter gasova staklene bašte na planeti. Dok se polovina svetskih elektrana na ugalj nalazi u Kini, ta zemlja takođe ima i najveći svetski kapacitet obnovljivih izvora energije i hidroelektrana, a na polju nuklearne energije je druga, nakon SAD, navodi se u objavi Svetskog ekonomskog foruma od ove godine. 

Depositphotos

Njihova zelena transformacija dolazi kroz jasno definisanje ekoloških aktivnosti, stvaranje instrumenata za zeleno finansiranje, obelodanjivanje postignutih rezultata i novčane podsticaje. Efekti su tu - Kina je postala najveće solarno tržište na svetu i prošle godine je povećala svoje kapacitete za 167 odsto u odnosu na 2022. Takođe je postala najveći svetski proizvođač i kupac EV i proizvodi nešto više od polovine svih litijum-jonskih baterija.

"OIE i generalno zeleni razvoj Kine su već dve decenije top prioritet ove države, i na tome počiva i strategija kineskog ekonomskog razvoja. U 2023. Kina je na domaćem nivou uložila 890 milijardi dolara u OIE, ali na to treba dodati i ulaganja koja su takođe u milijardama, a koja se odnose na ulaganja u OIE u okviru inicijative 'Pojas i put'", navodi Zakić.

Dodaje da je prošle godine čista energija sa 11,6 biliona dolara doprinela kineskoj privredi, što predstavlja približno 40 odsto rasta bruto domaćeg proizvoda.

"Kada je reč o subvencijama u ovoj oblasti, tu nemamo precizne podatke, ali prema zapadnim procenama, i one su u stotinama milijardi, dok Kina nije izašla sa zvaničnim podacima. Svi kineski izveštaji i planovi, koji se donose na najvišem državnom nivou, zeleni razvoj su stavili kao jedan od prioriteta razvoja u srednjem roku, te će Kina nastaviti sigurno sa intenzivnim ulaganjima u ovu oblast", kaže sagovornica Bloomberg Adrije.

Odnosi Srbije i Kine

Ekonomske veze Kine i Srbije jačaju, a ova godina naročito je bila značajna u tom pogledu. Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje stupio je na snagu 1. jula, što je donelo mogućnost našoj zemlji da u Kinu bez carina izvozi sveže jabuke, borovnice, suve šljive, džemove, semensku robu i juneće meso, dok će smrznute maline, ostale vrste mesa i mlečni proizvodi biti u bescarinskom režimu za 10 godina. Ovome je prethodila poseta predsednika Aleksandra Vučića Pekingu prošle jeseni, tokom koje su zvaničnici Srbije i Kine, na međunarodnom forumu "Pojas i put", potpisali taj trgovinski sporazum. 

Robna razmena sa azijskom državom raste, pri čemu zvanični podaci pokazuju da je prošle godine izvoz Srbije vredeo 1,24 milijarde dolara, a uvoz 4,87 milijardi - u poređenju sa pretpandemijskom 2019, kada su ti brojevi bili 330 miliona i 2,5 milijardi dolara (tim redom).

Podsetimo, posle Vučićevog odlaska u Kinu ubrzo je usledila poseta kineskog predsednika Xi Jinpinga Srbiji - druga u osam godina. Xi je u Beograd došao na 25. godišnjicu uništenja zgrade ambasade Kine u NATO bombardovanju, u sklopu prve posete Evropi u poslednjih pet godina, tokom koje je boravio u još svega dve zemlje - Francuskoj i Mađarskoj. Ovom prilikom, Srbi i Kinezi potpisali su 28 dokumenata i najavili leteće taksije do 2027.

Broj kineskih turista kod nas je u porastu, a nacionalni avio-prevoznik Air Serbia najavio je uvođenje treće redovne linije između dve države, pa bi tako od januara sledeće godine trebalo da se leti i do Šangaja.

Prema računici revizorske kuće Ernst&Young (EY), kineske investicije u Srbiji su se gotovo učetvorostručile između 2019. i 2023. godine, dok je njeno učešće u izvozu Srbije poraslo tri puta.

NBS, EY

 

U izveštaju se kaže da ubrzan rast udela Kine u ukupnom prilivu stranih direktnih investicija (dostizanje udela od skoro 30 odsto u prvoj polovini 2024, u poređenju sa zanemarljivih jedan do dva odsto u periodu pre 2018) i izvozu doprinosi, na strani ponude, sektoru rudarstva i građevinarstva, kao i izvoznoj tražnji za sirovinama.

Struktura ukupnih stranih direktnih (SDI) investicija u zemlji se menja kako prisustvo kineskog kapitala jača - EY navodi da je sada više investicija u rudarstvo, koje su u prvih sedam meseci ove godine dostigle udeo od oko 25 odsto ukupnih SDI. Prošle godine 16 odsto SDI je bilo u rudarstvo, a od 2010. do 2022. godine svega sedam odsto. Takođe, pojačava se ulaganje u automobilsku industriju, pri čemu SDI u vozila i auto-delove (gume, električna oprema, kablovi...) rastu stabilnim tempom.

Kako je naš portal već pisao, među 100 najprofitabilnijih kompanija na domaćem tržištu, njih 10 su u kineskom vlasništvu. Po dosad zabeleženom uspehu, najviše je odskočio već pomenuti Zijin, koji je pogurao profite i četiri partnerske firme sa liste.

Krovni Zijin Mining Group trenutno ima dva velika rudarska projekta ovde - Serbia Zijin Copper (bivši RTB "Bor") i Serbia Zijin Mining (koji je u stoprocentnom vlasništvu kineske grupacije) sa rudnikom "Čukaru Peki". Ove dve kompanije proteklih godina važe za jedne od najvećih izvoznika u Srbiji. U 2023. čak su zauzele prva dva mesta - Serbia Zijin Mining je u inostranstvu plasirao robu vrednu 1,15 milijardi evra, a Serbia Zijin Copper je izvezao 746,3 miliona evra.

Druge strane kompanije na srpskom OIE tržištu

OIE u Srbiji pokazuju se kao primamljivi i za investitore iz drugih zemlja. U vetroparkove ovde su, recimo, već ulagali Slovenci, Belgijanci, Emiraćani i Finci. Masdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i finska Taaleri Energia izgradili su vetropark "Čibuk 1", a isti dvojac obezbedio je novac i za "Čibuk 2".

Takođe, izraelski Enlight K2-Wind planira da podigne vetroelektranu "Pupin" u okviru već postojećeg vetroparka "Kovačica", a vrednost tog projekta procenjena je na preko 140 miliona evra.

Kada je reč o solarnim elektranama, one se u Srbiji uglavnom razvijaju u okviru statusa prozjumera (kupac-proizvođač) i opslužuju određeni objekat (kompaniju, stambenu zajednicu, javnu ustanovu, domaćinstvo). Velikih solarnih elektrana u Srbiji ima tek nekoliko, poput "DeLasola", koju je izgradila domaća firma MT-KOMEX ili one koje su pokrenuli beogradski AVR Solar Park i kineska kompanija PowerChina.

Proletos je izraelski Nofar Energy postavio kamen temeljac za dve solarne elektrane u vojvođanskoj opštini Ada, kapaciteta 26 MW, za koje je najavljeno da će predstavljati najveći solarni park u Srbiji koji bi trebalo da bude priključen na mrežu do kraja godine.

Znatno veći projekat sprema se za EPS. Naime, američka kompanija UGT Renewables i južnokorejski Hyundai Engineering u oktobru su potpisali sporazum sa predstavnicima Ministarstva rudarstva i energetike i EPS-a o izgradnji šest solarnih megaelektrana ukupne jačine jedan gigavat i baterija za skladištenje energije snage 200 megavata. Sve to, po sistemu "ključ u ruke", biće predato EPS-u kao vlasniku. Na potpisivanju je rečeno da je to najveći solarni projekat u Evropi koji će drastično promeniti energetski portfolio Srbije i smanjiti troškove za najmanje 120 miliona evra godišnje u narednih 30 godina.