Predsednik SAD otišao sa samita G7 dok rastu tenzije na Bliskom istoku

Donald Trump je iznenada napustio samit G7, što je dodatno je produbilo sumnje u njegovo obećanje da će svetu doneti mir u vreme sve češćeg nasilja, ali i pojačalo utisak o njegovom skepticizmu prema institucijama koje su decenijama bile oslonac američke diplomatije.

Trump je rekao da napušta skup najmoćnijih svetskih lidera u kanadskim Stenovitim planinama zbog sve većih tenzija na Bliskom istoku, gde Izrael bombarduje iranske nuklearne i vojne ciljeve. To je pojačalo spekulacije da bi Sjedinjene Američke Države mogle da se priključe izraelskim napadima.

U ranijim krizama, upravo je G7 bio forum na kojem su američki predsednici okupljali podršku za koordinisani odgovor. Tako je bilo kada je Rusija napala Ukrajinu, a G7 je tada poslužio za organizaciju međunarodne pomoći Kijevu.

Trump često ističe da, da je on bio predsednik, ne bi došlo ni do rata u Ukrajini ni do napada Hamasa na Izrael. Povukao se iz nuklearnog sporazuma sa Iranom iz Obaminog perioda i tvrdio da je sklapanje novog dogovora jednostavan zadatak.

Ipak, pet meseci nakon povratka u Belu kuću, Trumpovo samopouzdanje više puta se sudarilo sa složenom i nepredvidivom stvarnosti.

Sukob Rusije i Ukrajine i dalje je nerešen, a lideri dve zemlje nisu ni blizu pregovorima koje Trump priželjkuje. U ponedeljak je dodatno iritirao saveznike odbijajući da podrži oštrije sankcije protiv Rusije.

Trump je prethodno pozvao izraelskog premijera Benjamina Netanyahua da ne pokreće napad koji bi mogao da ugrozi pregovore s Iranom, ali je sada stao iza ofanzive koju je ranije pokušavao da spreči.

U ponedeljak su poruke iz Vašingtona bile neujednačene. Dok je Trump pozivao stanovnike Teherana da se evakuišu, sekretar za odbranu Pete Hegseth tvrdio je da predsednik i dalje veruje da je moguće postići nuklearni sporazum.

"Iran je trebalo da potpiše ‘sporazum’ koji sam im rekao da potpišu", poručio je Trump na društvenim mrežama i dodao: "Trebalo bi da svi odmah napuste Teheran!".

Bloomberg

Samit je osvetlio i neuspehe Trumpove trgovinske diplomatije. Umesto novih sporazuma sa saveznicima poput Japana i Kanade, predsednik je potpisao samo dokument kojim potvrđuje već postojeći dogovor sa Velikom Britanijom.

Čak su i ti papiri, koji su ispadali iz fascikle dok ih je Trump pokazivao novinarima, ostavili bez odgovora ključna pitanja o tome kako će SAD primenjivati carine na metale.

"Možda želi da ostavi utisak da kontroliše događaje", rekao je Justin Logan, direktor za bezbednosne i spoljnopolitičke studije pri Cato institutu. "Ali sve ukazuje na to da su događaji preuzeli kontrolu nad predsednikom Sjedinjenih Američkih Država."

Kasno u ponedeljak, lideri G7 pozvali su na smirivanje situacije na Bliskom istoku, ali nisu tražili trenutno okončanje sukoba između Izraela i Irana. U saopštenju su potvrdili i pravo Izraela da se brani.

Nije prvi put da je Trump naglo napustio ovakav skup. Prilikom prethodnog samita G7 u Kanadi 2018. godine, povukao se iz zajedničkog saopštenja nakon sukoba s tadašnjim kanadskim premijerom Justinom Trudeauom i ranije otputovao kako bi se pripremio za sastanak sa severnokorejskim liderom Kim Jong Unom.

Isto je učinio i 2019. godine, kada je otkazao završnu konferenciju za medije na samitu NATO-a, nakon još jednog spora sa Trudeauom, koji je tada snimljen kako se šali na račun predsednika.

Trump je te nagle odlaske koristio kao sredstvo pritiska ili znak nezadovoljstva. Tokom celog ponedeljka, delovao je razdraženo, nakon što je prethodne noći ostao budan objavljujući poruke na društvenim mrežama.

U jednom trenutku napao je i dugogodišnjeg saveznika Tuckera Carlsona zbog kritika na račun podrške Izraelu, a novinaru koji ga je pitao da li planira da putuje na Bliski istok odgovorio je: "Imamo nešto što se zove telefon".

Iako je odlučio da ostane na večeri lidera, njegova ranija najava odlaska izazvala je dodatna pitanja. Zvaničnici Bele kuće tvrde da Trump može da prati svetska dešavanja s bilo koje lokacije, bilo iz Vašingtona, bilo sa svojih golf terena.

U svakom slučaju, situacija na Bliskom istoku je ozbiljna. Sukob Izraela i Irana predstavlja najopasniju eskalaciju do sada i preti da izazove još više žrtava, ali i da poremeti ključne tokove trgovine i energije.

Reakcije investitora bile su pomešane. Fjučersi na američke akcije pali su za 0,4 odsto, cena zlata je porasla, dok se nafta kretala između dobitaka i gubitaka nakon Trumpove poruke o evakuaciji Teherana.

Ovakav nastup predsednika samo je učvrstio zabrinutost među američkim saveznicima, koji sve manje veruju da mogu da računaju na Trumpa i sve više pokušavaju da dobiju na vremenu. Komuniciraju s njim bez provokacija, ali istovremeno priznaju da se svet promenio.

Tokom sesije o globalnim ekonomskim izgledima, članice su pokušale da uvere predsednika da je glavni izazov to što zemlje G7 deluju jedna protiv druge, na korist Kine, rekao je jedan nemački zvaničnik uz zahtev da ostane anoniman.

Trump je uglavnom ćutao. Mark Carney je prikazao kartu koja deli svet na plave (Zapad) i crvene (Kina) regione. Poenta je bila da su crvene zone postale znatno veće.

Paralelno, saveznici pokušavaju da diverzifikuju trgovinske odnose van SAD, da ojačaju međusobne bezbednosne veze i pronađu način da pomognu Ukrajini u trenutku kada američka pomoć slabi.

Na konferenciji za novinare u nedelju, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen rekla je da Kanada i Evropska unija planiraju dublja partnerstva u oblasti bezbednosti i odbrane. Carney je kasnije tu poruku ponovio i na društvenim mrežama.

Odluka Trumpa da ranije ode sa samita pokazala je da ima drugačiji pogled. Prema rečima upućenih, dve delegacije saznale su za odlazak iz medija. Kanada, kao domaćin samita, obaveštena je zvaničnim kanalima pre objave u javnosti.

"Kada među partnerima, saveznicima i prijateljima dođe do problema, važno je da razgovaramo.                       

Lideri Grupe 7 sastali su se u Kanadi na svom pedesetom godišnjem samitu. Ovo je prvi veliki sastanak svetskih lidera od Trumpove inauguracije, a svetski lideri pokušavaju da započnu trgovinske pregovore sa Trumpom, kao i da reše pitanje ključnih minerala. Istovremeno, u senci samita je sukob Izraela i Irana na Bliskom istoku. O glavnim temama samita i potezima svetskih lidera Marija Jevtić je u emisiji Connect razgovarala sa profesorom na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani, Farisom Kočanom. Ključna su bila pitanja sarađivanja i konflikta, ističe Kočan.  "Pitanja koja su se ticala ekonomije - trgovina, carine, kvote, ona su najbitinija sada za čitav svet, pogotovo sada u tim geopolitičkim tenzijama. Konflikt koji duže traje je svakako rat u Ukrajini, situacija u Izraelu", kaže Kočan.  Dodaje i da je u proteklih 14 dana bilo očigledno da se Kanada I Amerika nisu mogle dogovoriti, ali situacija postaje realna u trenutku kada Trumpu postaje vezano za njegov PR.   "Trump nije čovek koji bi podržao te multilateralne odluke što smo mogli videti i 2018. Godine kada je prvi put bio predsednik i na taj način on funkcionira. Uzima G7 i multilateralne platforme da napravi bilateralne ugovore i u tom kontekstu je on čekao i situaciju gde bi imao sve kamere na njemu. Iskoristio je ovu situaciju i da udara po Trudou, pogotovo vezano za situaciju Ukrajine i Rusije gde je i sam rekao da su Obama i Trudo krivi što Rusija više nije u G7, koji je tada bio G8. Trump uvek pravi spektakl o svega toga", dodaje profesor.  Kočan tvrdi da Trump uvek pravi spektakl i vidi da Merc, Makron ni Meloni nisu oni koji imaju odluke vezane za trgovinu na razini EU.  "Trump će razgovaarti samo sa onima koji su prisvojeni za trgovinu i carinske stvari, tako da on čeka razgovor sa Von Der Leyen ili sa određenim komesarem. Poslednjih godina u spoljnoj politici, kaže NATO, Evropska Unija ispada kao mali igrač I na taj način Trump celu tu situaciju percipira. Njega zanimaju dogovori i ljudi koji mogu donositi odluke na toj razini", ističe Kočan.  Osvrće se i da sklopljen dogovor Velike Britanje i Amerike za koji kaže da je izuzetno bitan, s obzirom na težu ekonomsku situaciju, što je posle Brexita prvi celovit dogovor vezan za carine na trgovinu i to može biti precedens na koji način će se uređivati stvari sa EU.

  

Zato smo ovde, u ovom ključnom trenutku", rekla je Von der Leyen.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar