Predsednik SAD se vraća na samit G7 usred krize sa Iranom

Predsednik SAD Donald Trump stigao je u Kanadu kao centralna figura samita lidera G7, čiji će glavni cilj biti da ga umire dok istovremeno rastući sukob na Bliskom istoku preispituje jedinstvo ove grupe.

Trump je u nedelju uveče otputovao u Kananaskis na prvi veliki međunarodni samit u svom drugom predsedničkom mandatu. S obzirom na osetljivost odnosa sa američkim predsednikom, ostali lideri G7 i ne pokušavaju da usaglase zajednički stav o pitanjima kao što su Ukrajina ili klimatske promene.

Nije izvesno ni da će uspeti da pokažu zajednički pristup povodom sukoba između Izraela i Irana, koji je počeo izraelskim napadima na iranska nuklearna postrojenja krajem prošle nedelje i koji su se nastavili tokom vikenda, izazvavši strah od šireg regionalnog rata.

Trump je pozvao na prekid vatre, ali istovremeno pomaže Izraelu u samoodbrani, dok su drugi, poput francuskog predsednika Emmanuela Macrona, apelovali na sve strane da izbegnu dalju eskalaciju.

Umesto da razgovara sa saveznicima o sukobu, Trump je u subotu o ratu razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, glavnim protivnikom G7 u ratu u Ukrajini, koji takođe frustrira Trumpa.

Macron je u nedelju odbacio mogućnost da Putin bude posrednik u rešavanju bliskoistočnog sukoba, rekavši da ruski lider, s obzirom na kršenje međunarodnih normi, ne može "ni na koji način biti posrednik".

Više od desetak lidera iz celog sveta pridružuje se Donaldu Trumpu u Pomeroy Kananaskis Mountain Lodge, s namerom da sklope trgovinske sporazume kako bi izbegli novi talas američkih carina koji bi mogao da počne već sledećeg meseca.

Bloomberg

Zabačenost mesta održavanja sastanka onemogućava proteste i pruža liderima priliku da se sa Trumpom sastanu na neutralnom terenu, daleko od kamera u Ovalnom kabinetu, gde on ima punu kontrolu i govori domaćoj publici.

Trgovina u fokusu

Lideri iz Brazila, Južne Afrike, Indije i Južne Koreje dolaze da zaštite sopstvene interese, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pokušava da učvrsti podršku za borbu svoje zemlje protiv Rusije, uprkos Trumpovoj neodlučnosti.

Predsednica Meksika Claudia Sheinbaum najverovatnije će se prvi put uživo sastati sa Trumpom, dok zajedno sa domaćinom samita, kanadskim premijerom Markom Carneyjem, pokušava da obnovi trgovinski sporazum SAD–Meksiko–Kanada. Carney s druge strane pokušava da balansira između protivljenja Trumpovim pozivima da Kanada postane 51. američka savezna država i izbegavanja tenzija koje su ranije samite pretvarale u demonstraciju razjedinjenosti.

"U najboljem scenariju, nema ozbiljnih sukoba", ocenjuje Josh Lipsky iz Atlantskog saveta.

Trump odavno smatra ovakve samite zamornim i koristi ih za sukobe sa kolegama. Jedan od prvih bio je G20 u Hamburgu 2017, obeležen protestima i plakatima na kojima je Trump prikazan kao klovn. Na prvom G7 samitu u Italiji, ostali lideri šetali su zajedno, dok je Trump išao sam u golf vozilu.

Godinu dana kasnije, na samitu G7 takođe u Kanadi, Trump je ostavio jedan od najupamćenijih utisaka – fotografiju na kojoj sedi prekrštenih ruku i gleda u tadašnju nemačku kancelarku Angelu Merkel, dok svi ostali lideri stoje oko nje.

Bloomberg

Potom je povukao podršku za zajednički zaključak samita i tvitovao uvrede na račun tadašnjeg kanadskog premijera Justina Trudeaua, koji je kritikovao Trumpove carinske politike. Ta slika i njegova reakcija bacaju "dugu senku" na ovogodišnji samit, kaže Caitlin Welsh, bivša zvaničnica američke delegacije, sada u Centru za strateške i međunarodne studije.

"Pokazalo se da se zajednički zaključci više ne mogu podrazumevati ni na G7, ni na G20", rekla je Welsh.

Čak i nakon toga, lideri nikad nisu bili sigurni šta da misle o Trumpu. Na samitu 2019, skriveni mikrofon zabeležio je kako lideri – uključujući Trudeaua – komentarišu Trumpovo kašnjenje. Na prvom Bidenovom G7 samitu 2021, on je izjavio: "Amerika se vratila", na šta mu je Macron odgovorio: "Na koliko dugo?".

Sada se Trump vraća, kako na međunarodnu scenu, tako i u Kanadu, nakon trgovinskog rata i odbijanja da povuče ideju o 51. američkoj saveznoj državi. To je izazvalo bes u Kanadi i doprinelo pobedi Carneyja na prolećnim izborima – za šta Trump preuzima zasluge.

Nova taktika - umiriti Trumpa

Za razliku od prethodnih samita, kada su lideri ulazili u direktne sukobe sa Trumpom, sada su se okrenuli taktici smirivanja i izbegavanja konfrontacija. Nekoliko njih, poput britanskog premijera Keira Starmera, italijanske premijerke Giorgie Meloni, nemačkog kancelara Friedricha Merza, Macrona i Carneyja, imali su relativno uspešne, ili bar bezbolne, sastanke sa Trumpom od njegovog povratka na vlast.

Sve ukazuje na to da G7 želi da zadrži taj pristup. Macron je jedini lider koji je bio i tokom Trumpovog prvog mandata. Iako želi da održi dobre odnose sa Trumpom, pre samita je posetio Grenland, kao gest podrške posle Trumpovih izjava o prisajedinjenju te danske teritorije.

Ovog puta se neće praviti zajednički zaključci, jer su razlike među liderima prevelike: od klimatskih promena do veštačke inteligencije i osnaživanja žena. Umesto toga, biće objavljeno nekoliko pojedinačnih izjava, ali Ukrajina neće biti tema.

Amerika će, prema navodima iz Bele kuće, insistirati na trgovini, izvozu energenata i razvoju veštačke inteligencije – dok Iran nije ni pomenut. Nemački zvaničnici kažu da će biti reči i o smanjenju zavisnosti od Kine kada je reč o ključnim mineralima.

Trump je uveo tzv. recipročne carine od 10 odsto za oko 60 zemalja i EU, uz rok do 9. jula za postizanje dogovora. U suprotnom, carine se ponovo povećavaju. Taj ultimatum visi nad gotovo svakim liderom na samitu.

Japanski premijer Shigeru Ishiba ističe dosadašnji napredak, dok njegov trgovinski pregovarač gotovo svake nedelje posećuje SAD radi dogovora. Ipak, on je upozorio da ne sme da se žuri.

"Važno je da postignemo sporazum koji će biti koristan i za Japan i za SAD", rekao je Ishiba prošle nedelje. "Nećemo da ugrozimo interese Japana radi brzog dogovora."