Evropa se znoji, ali žrtvuje klimatske ciljeve

Ekstremni toplotni talas se sa juga proširio na bezmalo celu Evropu, donoseći rekordne temperature od oko 40 stepeni Celzijusa u junu i početak jula u Francusku i Nemačku. Šumski požari se šire, reke i brojni vodotokovi beleže rekordno nizak vodostaj, suša pogađa useve, a vrućine postaju veliki zdravstveni problem, naročito za bolesne i starije osobe. I dok se Evropljani znoje i sve više raspravljaju o klimatskim promenama i kako se izboriti sa rekordnim vrućinama već na početku leta, u evropskim političkim centrima uveliko se kuva nešto sasvim suprotno – odlaganje klimatskih ciljeva koje je Evropska unija sebi odredila.

Već neko vremena nekolicina geostratega ukazuje na to da se EU nalazi u situaciji da na najvišoj lestvici svoje prioriteta zadataka ima tri prioriteta: naoružavanje zarad poboljšanja sopstvene odbrane, reindustrijalizacija zarad povećanja ekonomskog rasta i dekarbonizacija zarad postizanja zacrtanih klimatskih ciljeva. Međutim, ostvarivanje ova tri prioriteta postali su nemoguća jednačina za EU, koja će zbog nedostatka novca morati da odloži jedan od tri prioriteta.

Pojedini geostratezi odavno se "klade" da će klimatski ciljevi biti odloženi zarad bezbednosti, a na to su počeli da ukazuju i podaci proteklih šest meseci 2025. godine. Prema analizi koju je uradila agencija Global Trade Alert, koja prikuplja informacija o politikama koje utiču na svetsku trgovinu i investicije, od januara do juna 2025. godine, broj industrijskih politika usmerenih na zelene tehnologije u EU, kao što su fotonaponske ćelije, vetroturbine, električna vozila i vodonik, bio je bezmalo polovina onoga što je zapravo najavljeno u istom periodu 2024. godine.

Otupela zelena oštrica

"Najavljene politike koje navode geopolitičke ili nacionalne bezbednosne probleme sada čine 54 odsto svih mera, u odnosu na 22 odsto u periodu od 2023. do 2024. U zapadnim zemljama, ovaj porast je potisnuo inicijative usmerene na klimu, koje sada predstavljaju samo 15 odsto – zaostajući čak i za politikama usmerenim na konkurentnost koji je 20 odsto“, ističe u analizi pod naslovom "Tupljenje zelene oštrice: promena industrijske politike zbog geopolitičkih prioriteta" šef analitike agencije Global Trade Alert Fernando Martin Espejo, dodajući da se ova promena ne ogleda u zemljama van Zapada.

Bloomberg

Politička apatija po pitanju klime nas neće nigde odvesti, ističe se u uredničkom komentaru irskog liberalnog dnevnog lista The Irish Examiner i upozorava da dok se "međusobno borimo i usmeravamo pažnju na nepotreban pokolj koje su namerno stvorili zlonamerni akteri širom sveta, naša pažnja je skrenula sa rata koji moramo da dobijemo".

"Dok se Brazil sprema da bude domaćin (konferencije o klimi) COP30 u Belemu u novembru, nedostatak međunarodne pažnje za klimatska pitanja postaje problem sam po sebi. Manje od 30 od 200 zemalja učesnica je čak i sastavilo planove, kako je zahtevano Pariskim sporazumom iz 2015. godine, za borbu protiv najgorih efekata globalnog zagrevanja", ističe irski dnevnik.

Vlade i vlasti su više usredsređene na izbegavanje svojih odgovornosti nego na delovanje sa predviđanjem i rad za opšte dobro, navodi komentator belgijskog dnevnog lista Le Soir Michel De Muelenaere, apelujući i na pojedince da bi trebalo malo da preispitaju svoju savest.

"Zašto ne bismo pažljivije pogledali ove svakodnevne žalbe, ove strahove za budućnost i naše voljene, koji su potkopani našim ličnim izborima u pogledu načina života, potrošnje, mobilnosti, hrane i štednje, koji su ponekad u potpunoj suprotnosti sa današnjim najhitnijim pitanjima", pita se ovaj komentator i ističe da bi mnoštvo malih gestova zajedno dokazalo više od bilo koje ankete da postoji "kolektivna volja da se redefiniše okvir politike, ekonomije i našeg društvenog suživota".

Zaokret u Nemačkoj

To redefinisanje, pak, vodeći evropski političari sagledavaju malo drugačije. Podaci iz 2025. godine ukazuju na zaokret od klimatskih ciljeva ka geopolitičkim prioritetima, što kako procenjuje Fernando Martin Espejo, dovodi do rizika da bude potkopana ekonomije obima i da budu fragmentisane investicije u zelene tehnologije. A da o tom zaokretu polako sve otvorenije govore i evropski politički lideri svedoče nedavne izjave članova nove nemačke vlade.

Najpre je ministarka ekonomije Katherina Reiche dovela u pitanje klimatske ciljeve do 2045. godine, ističući da je zelenoj energetskoj tranziciji potrebna "provera realnosti" te da će vlada dati prioritet bezbednosti snabdevanja električnom energijom u odnosu na zaštitu klime.

Bloomberg Suša širom Evrope smanjila prinose od useva

"Vlada mora pronaći pravu ravnotežu između zaštite klime, bezbednosti snabdevanja i troškova“, rekla je ministarka Reihe početkom maja na jednoj konferenciji, tvrdeći da je fokus poslednjih godina nesrazmerno bio na prvom, a da će nova vlada staviti bezbednost snabdevanja „na prvo mesto", a istovremeno će se fokusirati na održavanje što nižih troškova sistema, koje su prethodne vlade "potcenili".

Ona je proteklih dana istakla i da su ciljevi o smanjenju emisije ugljen-dioksida do 2030. i 2035. "previše kruti" i da ne zna da li je prethodna savezna vlada to ranije izračunala kada je unapredila nemački cilj o klimatskoj neutralnosti do 2045. godine. Pozvavši na fleksibilniji pristup klimatskim ciljevima, ona je istakla da "ako je zaštita klime organizovana na takav način da se od nje ne može zaraditi novac..., onda to ide u pogrešnom smeru", preneo je dnevni list „Welt“.

U intervjuu za ARD pre nekoliko dana to je potvrdio i kancelar Friedrich Merz, koji je takođe doveo u pitanje "šta se može učiniti" da se postignu klimatski ciljevi zacrtani za do 2045. godine.

S druge strane, pojedini nemački mediji ističu da aktuelne visoke temperature bi trebalo da ponovo stave klimatske promene u centar pažnje. Komentator dnevnog lista Sueddeutsche Zeitung Thomas Hummel piše , međutim, da je na mnogim mestima suprotan slučaj.

"Francuski predsednik Emmanuel Macron, nemačka ministarka energetike i ekonomije Katherina Reiche i mnogi drugi političari u evropskim vladama trenutno govore ljudima da su konkurentnost i ekonomski rast glavni prioriteti. Zaštita klime? Da, i to. Ali to nas ne sme sprečiti da zarađujemo novac ili da poremeti naše navike. Ako potraje duže, pa neka bude tako. Šteta je samo što nas baš sada pogađa toplotni talas", ističe Hummel i dodaje da ova nedelja još jednom pokazuje da je globalno zagrevanje izazvano ljudskim delovanjem stvarno i preteće. "Morali biste čvrsto zatvoriti oči, pokriti uši i pojačati klima uređaj na maksimum da biste ignorisali ovu činjenicu".

Različiti pogledi levice i desnice

I komentator francuskog lista Liberation Hamdam Mostafavi smatra da su vladini propisi odavno zakasneli te da je toplotni talas jak, a mere koje se preduzimaju nedovoljne.

"Naša nesposobnost da se prilagodimo odnosi sve više žrtava. Pogotovo što toplotni talasi više nisu retka pojava već norma. Svakodnevni život staje: škole se zatvaraju u nekoliko odeljenja, aktivnosti se smanjuju, a svakodnevni život postepeno nagriza ova vrućina koja će postati sve veći teret", opisuje Mostafavi situaciju u Francuskoj u kojoj su škole i javne institucije zatvoreno zbog velikih vrućina. "Ovo pitanje je dugo bilo slepa tačka u javnoj politici, ali će međustranački zakon biti predstavljen Narodnoj skupštini u narednih nekoliko dana... Nadajmo se da će to pokrenuti pitanje napred".

Bloomberg

Nasuprot ovim listovima blage leve orijentacije, komentator britanskog konzervativnog nedeljnika The Spectator Robert Taylor na ovakve mere država ističe da se oseća kao da njime upravlja država-dadilja.

"Možda je to zavera o nultoj potrošnji. Što više plašimo ljude normalnim vremenom, lakše ćemo ih naterati da kupe toplotne pumpe i električne automobile. Ali veći problem je sigurno ova užasna zavisnost od države, koju podržava i pomaže industrija zdravlja i bezbednosti, koja je specijalizovana za infantilizaciju svih nas", smatra je Taylor i ističe da nas sve to navodi da se zapitate šta je sledeće, ironično navodeći moguća pitanja. "Ministar zdravlja koji nas podseća da koristimo zaklon po kiši? Da se ​​umotamo ako pada sneg? Da pijemo kada smo žedni? Da presvučemo donji veš?"

Za razliku od britanskih konzervativaca, holandski smatraju da je svima u Evropi potreban zajednički pristup zaštiti životne sredine. Prema oceni uredništva holandskog lista Trouw, apsolutno je neophodna čvrsta agenda za zaštitu klime na kojoj industrija može da gradi naredne decenije.

"Poslovnom lobiju, koji se zalagao za ukidanje poreza na ugljen-dioksid, ne sme biti dozvoljeno da se zavali i opusti. Holandija to ne može sebi priuštiti, ni ekološki ni ekonomski", ističe ovaj list i dodaje da je potreban "zeleni master plan". "Zemlje EU moraju da usklade svoje strategije industrijske proizvodnje, uzimajući u obzir klimu. A subvencije za fosilna goriva moraju biti ukinute".

Bloomberg I na severu Evrope se menja narativ o klima uređajima

Nasuprot tome, komentator francuskog liberalnog dnevnika Les Echos Dominique Seux se zalaže za razvijanje jednog tabua u zapadnoj i severnoj Evropi a to je ugradnja klima uređaja za rashlađivanje prostorija. Seux ističe da "moramo saditi drveće u gradovima, razviti planove podrške za ranjive, promeniti poljoprivredne prakse, preispitati uslove rada i tako dalje", ali da u EU "jedan tabu mora biti prekinut: klimatizacija".

"Dok je to uobičajena u Sjedinjenim Državama i Kini, u Francuskoj ima lošu reputaciju kada je u pitanju privatni i zajednički životni prostor, ali i škole", navodi Seux i dodaje da je, ipak, već postignut napredak u ograničavanju njenog štetnog uticaja na klimu, a moguć je i dalji napredak. "Vreme je da promenimo narativ i prihvatimo tehnologiju pre nego što toplotni talasi postanu fatalni".

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar