Klimatske politike bi mogle da izazovu društvene nemire, upozorava nemačka agencija

Evropska unija je u opasnosti pošto bi njena klimatska agenda mogla da izazove jaku reakciju, osim ako političari ne učine više da smanje efekte rasta cena ugljenika na domaćinstva sa niskim prihodima, kaže šef nemačke Agencije za životnu sredinu.

U nekim zemljama, farmeri su izašli na ulice da protestuju protiv klimatskih politika za koje kažu da će ugroziti njihovu egzistenciju. Ankete takođe pokazuju da desničarske stranke koje se protive klimatskim akcijama postaju sve popularnije među biračima koji se već suočavaju sa rastućim troškovima života.

"Razgovori o klimatskoj politici će propasti pod pritiskom ove vrste društvene dinamike" ukoliko zvaničnici ne preduzmu nešto, rekao je predsednik agencije Dirk Messner u intervjuu.

Cene ugljenika - uz energente i industrijske proizvode - biće ključno sredstvo EU za postepeno ukidanje fosilnih goriva. Grupe potrošača su zabrinute zbog efekta prelivanja kada se naknade za grejanje i drumski transport uvrste u novi sistem za trgovinu emisijama u uniji 2027.

Nemačka agencija za životnu sredinu, poznata kao UBA, predložila je korišćenje prihoda za isplatu takozvane klimatske dividende ugroženim potrošačima kako bi se ublažio uticaj tranzicije.

Vremenski pritisak

Nemačka trostranačka koalicija pod vođstvom kancelara Olafa Scholza obećala je da će uvesti takvu klimatsku dividendu, ali je predlog naišao na skepticizam usred budžetske krize u zemlji. Ministar finansija Christian Lindner ranije ove godine odbacio je uvođenje te mere tokom ovog zakonodavnog mandata, a portparol Scholza je dodao da bi to moglo da bude odloženo do 2027.

"Ovo nije dobro jer smo pod vremenskim pritiskom", rekao je Messner. Ako novi sistem počne da se uspostavlja bez uspostavljenog sistema zaštite potrošača, verovatno će doći do reakcije javnosti, kao što je bilo kada je zemlja uvela kontroverznu zabranu kotlova na fosilna goriva, koju je morala ponovo da ublaži prošle godine.

Iako kompanije plaćaju naknade za ugljenik jer zagađuju, troškove na kraju snose potrošači. Nemačka, najveća evropska ekonomija, već je počela da naplaćuje gorivo za grejanje i drumski transport na 45 evra (49 dolara) po toni. To bi trebalo da poraste na 55 evra sledeće godine. Prihodi ulaze u nacionalni fond za klimu i transformaciju, koji je već drastično preopterećen jer pomaže u finansiranju toplotnih pumpi, elektromobilnosti ili vodonika.

Budžetska politika

Prema Messneru, zemlja bi mogla da otključa milijarde evra sredstava ako subvencije za fosilna goriva ili automobile za industriju preusmeri u aktivnosti dekarbonizacije. Takođe je kritikovao vladinu fiskalnu politiku, koja je u ustav unela dužničku kočnicu.

"Među Grupom 7, mi smo zemlja sa najmanje izraženim i najmanje relevantnim javnim dugom", rekao je on. "Mnoge kolege iz drugih država sa kojima radim ne razumeju zašto politički proizvodimo fiskalnu krizu."

Ustavni sud zemlje je u novembru presudio da transfer neiskorišćenih sredstava od kovida u klimatski fond predstavlja kršenje zakona, što je dovelo do toga da vlada blokira budžet 2023. i ozbiljno smanji potrošnju u ovogodišnjem finansijskom planu.

"Našom strukturom javnog duga se može upravljati i imamo prostora za povećanje javnih investicija", rekao je Mesner. "Ako to ne učinimo, oštetićemo našu javnu infrastrukturu."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar