Spašeno 20 miliona dinara vredne hrane zahvaljujući jednoj domaćoj aplikaciji

Svaki dan potpuno ispravna hrana završi u kanti. Upravo ta slika bila je okidač za NJUPPA-u, novu domaću aplikaciju koja ujedinjuje trgovce i kupce u misiji da se hrana spasi, umesto da se baci. "Sve je počelo od jednostavnog, ali važnog pitanja, šta se dešava sa savršeno dobrom hranom na kraju dana?", kaže za Bloomberg Adriju Nemanja Trbović, direktor NJUPPA platforme.

Kako objašnjava, svaki ugostitelj i trgovac zna koliko je teško precizno proceniti potražnju, pa često ostaju neprodati proizvodi koji su i dalje potpuno ispravni. Ideja je, nastala iz prakse i svakodnevnog problema, a prvi testovi sa nekoliko beogradskih partnera pokazali su da postoji i interesovanje korisnika i spremnost trgovaca da učestvuju u smanjenju otpada. "Taj trenutak nam je pokazao da NJUPPA ima potencijal da spoji ekonomsku korist sa stvarnim društvenim uticajem", kaže Trbović.

Put od ideje do uspešnog pokretanja aplikacije nije bio jednostavan. Najveći izazov bio je, kaže Trbović, prilagoditi globalno poznat model lokalnim tržištima, posebno imajući u vidu specifičnosti Balkana zbog regulatornih ograničenja i drugačijih potrošačkih navika.

"Nakon što smo aplikaciju potpuno prilagodili našim uslovima, sledeći korak bio je sticanje poverenja prvih partnera. Mnogima je prvo pitanje bilo: ‘Koliko imate korisnika?’ A mi smo tek počinjali. Ipak, želeli smo da aplikacija pri lansiranju već ima ponudu", priseća se Trbović.

 

 

U tom trenutku ključnu podršku dao je lanac marketa AMAN, koji je prepoznao potencijal koncepta i omogućio NJUPPA-i da zaživi na tržištu. Saradnja sa AMAN-om pokazala je, kaže Trbović, da ovaj model funkcioniše jer donosi obostrani uspeh i trgovcima i kupcima, a pritom ima i realan ekološki efekat.

NJUPPA povezuje prodavce hrane sa kupcima koji žele da kupe proizvode po sniženim cenama i time spreče njihovo bacanje. Proces spajanja je veoma jednostavan. Vlasnici manjih biznisa registruju se putem sajta, a nakon aktivacije naloga mogu odmah da objavljuju svoje "korpe iznenađenja", odnosno pakete proizvoda sa popustima od 55 do 70 odsto.

Korisnici aplikaciju preuzimaju besplatno na App Store ili Google Play, vide ponude u svojoj blizini i mogu da rezervišu korpu dok su količine dostupne. Preuzimanje se obavlja direktno u lokalu, bez dostave.

"U proseku, korisnici za 379 dinara dobiju proizvode u vrednosti od oko 1.000 dinara, koji su blizu isteka roka, ali i dalje potpuno ispravni. Što je savršeno jednostavan način da se uštedi i pomogne planeti istovremeno", ističe Trbović.

 

Manje otpada, veći ESG skor

Rezultati NJUPPA platforme pokazuju da ovaj model ima i ekonomski i ekološki smisao. Do sada je, prema podacima kompanije, spašeno više od 10.000 korpi iznenađenja, što odgovara vrednosti od oko 20 miliona dinara, odnosno 170.000 evra po redovnim cenama.

"Svaka korpa prosečno sadrži oko 1,5 kilograma hrane i sprečava emisiju od približno 2,65 kilograma CO₂. To znači da je do sada izbegnuto oko 26,5 tona emisije CO₂, što je, značajan doprinos smanjenju karbonskog otiska", kaže Trbović.

Pored toga, svaki partner dobija sertifikat o doprinosu zaštiti životne sredine, podržan od Privredne komore Srbije, čime kompanije jačaju svoj ESG rejting i reputaciju društveno odgovornih biznisa. "Bez dodatnih troškova, trgovci dobijaju novi prodajni kanal za robu koja bi inače završila kao otpis. Time izbegavaju troškove poreza, logistike i uništavanja robe. Pomažemo da se smanji bacanje hrane, kreiraju precizni podaci za izveštavanje i aktivira lokalna zajednica".

 

 

Iako koncept funkcioniše kroz popuste, Trbović naglašava da je popust "samo mehanika", suština je u promeni svesti i ponašanja da spasavanje hrane postane nova navika, a ne samo način da se prođe jeftinije.

Zato aplikacija uključuje elemente "gejmifikacije", odnosno korisnici mogu da osvajaju "herojske nivoe", bedževe i prate svoj lični doprinos u uštedi CO₂ emisija, vode, energije i zemljišta. Takav pristup doprinosi i izgradnji zajednice oko NJUPPA platforme, koja ne samo da povezuje prodavce i kupce, već stvara i mrežu pojedinaca i kompanija koje dele zajednički cilj da se otpad smanji i stvori odgovorniji odnos prema resursima.

Iako aplikacija naizgled funkcioniše jednostavno, u pozadini je složen tehnološki sistem koji balansira ponudu i tražnju u realnom vremenu. Najveći tehnološki izazov, kaže Trbović, jeste precizno predviđanje zaliha i određivanje pravog trenutka za ponudu.

"Radimo na poboljšanju algoritama preporuka, integracijama sa POS i ERP sistemima, dinamičkom određivanju količina i pametnim notifikacijama koje minimizuju promašaje u preuzimanju", objašnjava on.

 

 

Budućnost 'rescue commercea' 

Koncept "rescue commercea", odnosno spašavanja hrane kroz digitalne platforme prelazi u standard održivog poslovanja, posebno pod uticajem inflacije, ESG regulativa i promenjenih očekivanja potrošača. Trbović ističe da tržište Zapadnog Balkana još uvek nema dovoljan institucionalni okvir koji bi podržao ovakve inicijative.

"Nažalost, trenutni regulatorni okvir ne ide u korak sa razvojem rescue commerce modela. Nedostaju konkretne politike i podsticaji koji bi dodatno motivisali trgovce da posluju društveno odgovorno", navodi on.

Prema njegovom mišljenju, ključni iskorak bi bio da države uvedu poreske olakšice ili druge benefite za kompanije koje aktivno doprinose cirkularnoj ekonomiji. "To bi značajno ubrzalo prelazak na održive prakse i masovnije uključivanje u ovakve inicijative".

Depositphotos

Ipak, on ističe da trendovi ohrabruju i da zelena agenda postaje sve prisutnija, a svest o društvenoj odgovornosti raste. "Verujemo da smo izabrali pravi trenutak za razvoj NJUPPA platforme i da će rescue commerce u narednim godinama zauzeti važno mesto u ekonomiji", kaže on.

NJUPPA je danas jedina aplikacija u Srbiji koja je uspešno implementirala model spašavanja hrane i prilagodila ga lokalnim potrebama. Trbović podseća da je u prethodnim godinama bilo nekoliko pokušaja sličnih startapa, ali nijedan nije uspeo da izgradi stabilan ekosistem partnera i korisnika.

Dugoročni plan je ambiciozan: do 2030. godine spasiti više od dva miliona korpi iznenađenja i time izbeći oko 5.000 tona emisije CO₂.

"Naš cilj je da postanemo lider u rescue commerceu na Zapadnom Balkanu, sa dubokim integracijama u maloprodaji i distribuciji. NJUPPA ne samo da menja način na koji kupujemo, već i način na koji razmišljamo o vrednosti hrane", zaključuje Trbović.

U Srbiji se godišnje baci skoro 250.000 tona hrane

Bacanje hrane globalno je jedan od najvećih ekoloških i etičkih izazova. Prema podacima Ujedinjenih nacija, oko trećine proizvedene hrane u svetu se nikada ne pojede, što znači da se svake godine baca više od 1,3 milijarde tona hrane.

Procene pokazuju da se u Srbiji godišnje baci čak više od 247.000 tona hrane, što je dovoljno da se nahrani čitava populacija manjeg grada tokom cele godine. Problem koji već sada ima ozbiljne ekološke i ekonomske posledice dodatno otežava neodgovarajući zakonski okvir koji trgovcima i kompanijama u zemlji, čini jeftinijim da hranu bacaju nego da doniraju.

Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), svaki građanin Srbije godišnje u proseku baci između 30 i 40 kilograma jestive hrane. Najčešće se bacaju pripremljeni obroci, zatim voće, povrće, riba, mleko i mlečni proizvodi.

Zakon o upravljanju viškovima hrane u Srbiji još uvek ne postoji, radna grupa za izradu zakona formirana je još 2016. godine, međutim, do sada ništa nije urađeno na ovom planu. Trgovine, na primer, mogu da doniraju proizvode kojima se bliži istek roka trajanja, ali na to moraju da plate porez na dodatu vrednost.

Pored toga što hrana bačena na deponijama doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte narušava kvaliteta vazduha, vode i zemljišta, ona predstavlja i ekonomski problem koji dovodi do gubitaka koji se broje u milionima evra. Iako ne postoje precizne računice, neke procene govore da Srbija zbog ovoga godišnje gubi više od 240 miliona evra.