Četvrt miliona tona hrane odlazi u otpad - građani bacaju najviše, a sistem ne pomaže

Dok veliki broj ljudi svakodnevno gladuje, širom sveta dnevno se baci na hiljade tona hrane. Ni Srbija nije izuzetak - procene pokazuju da se godišnje baci čak više od 247.000 tona hrane, što je dovoljno da se nahrani čitava populacija manjeg grada tokom cele godine. Problem koji već sada ima ozbiljne ekološke i ekonomske posledice dodatno otežava neodgovarajući zakonski okvir koji trgovcima i kompanijama u zemlji, čini jeftinijim da hranu bacaju nego da doniraju.

Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), svaki građanin Srbije godišnje u proseku baci između 30 i 40 kilograma jestive hrane. Najčešće se bacaju pripremljeni obroci, zatim voće, povrće, riba, mleko i mlečni proizvodi.

Najviše hrane bacaju domaćinstva, i to čak 42 odsto, dok sektor proizvodnje i prerade hrane učestvuje sa 39 odsto, ugostiteljski objekti bacaju oko 14 odsto hrane, a sektor maloprodaje i veleprodaje baca pet procenata.

Ako posmatramo samo Beograd, istraživanje koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine pokazuje da stanovnici glavnog grada godišnje, u proseku, bace oko 135 kilograma hrane po osobi. Najveći deo toga, čak 108 kg dolazi iz domaćinstava, dok se preostalih 27 kilograma odnosi na otpad iz ugostiteljskih i komercijalnih objekata.

"Kada govorimo o razlozima zbog kojih se hrana baca u domaćinstvima, istraživanje pokazuje da se gotovo u polovini slučajeva (46,5 odsto) razlog krije u tome što se skuva više nego što je potrebno, pa ostaci ostanu neiskorišćeni. Odmah za tim slede situacije kada se hrana pokvari pre nego što se upotrebi (44,6 odsto), ili kada istekne rok trajanja (40,2 odsto). U manjem, ali ne beznačajnom broju slučajeva (17,3 odsto), hrana završi u kanti jer smo zaboravili da je imamo – ostane negde u pozadini frižidera ili zamrzivača, neprimećena dok ne postane neupotrebljiva", objašnjava Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine.

Depositphotos

 

Država gubi više od 240 miliona evra

Problem predstavlja i to što gotovo svako drugo domaćinstvo koristi frižider stariji od devet godina, pokazuje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku iz 2021. godine, što doprinosi bržem kvarenju hrane.

Jovčić navodi da bi zato jedna od konkretnih mera mogla biti uvođenje subvencija za nabavku novih, energetski efikasnih frižidera, posebno za domaćinstva sa nižim prihodima. "Time bi se istovremeno smanjila potrošnja električne energije, ali i bacanje hrane, što bi bilo korisno i za građane i za životnu sredinu."

Još jedan od razloga koji doprinosi velikom bacanju hrane jeste i pogrešno tumačenje roka trajanja namirnica.

"Usled nedostatka informacija, mnogi proizvodi koji su i dalje bezbedni za upotrebu završe bačeni, jer im je istekao rok označen kao 'najbolje upotrebiti do', koji se često pogrešno tumači kao krajnji rok trajanja", objašnjava Toda Terzić, šefa Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u.

 

 

Pored toga što hrana bačena na deponijama doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte narušava kvaliteta vazduha, vode i zemljišta, ona predstavlja i ekonomski problem koji dovodi do gubitaka koji se broje u milionima evra. Iako ne postoje precizne računice koliko Srbija godišnje gubi na taj način, neke procene se mogu dati.

"Ako uzmemo konzervativnu procenu da se godišnje baci preko 240.000 tona jestive hrane i da pretpostavimo da je vrednost kilograma bačene hrane samo jedan evro, dolazimo do računice da su gubici više od 240 miliona evra godišnje", kaže Terzić.

Trećina proizvedene hrane u svetu nikada ne bude konzumirana

Na globalnom nivou, bacanje hrane je jedan od najvećih apsurda savremenog društva. Prema podacima FAO-a (Organizacija za hranu i poljoprivredu UN), čak trećina ukupno proizvedene hrane nikada ne bude konzumirana. U procesu proizvodnje izgubi se 14 odsto, dok dodatnih 17 odsto propadne na putu do krajnjeg potrošača, bilo zbog lošeg skladištenja, neadekvatnog pakovanja, logističkih problema ili isteka roka trajanja.

Procene govore da se godišnje na globalnom nivou baci hrane u vrednosti većoj od jednog bilion dolara. Istovremeno, više od 820 miliona ljudi pati od gladi, a čak tri milijarde ljudi nema redovan pristup kvalitetnoj ishrani. Ako bi se sačuvala samo polovina izgubljene hrane, moglo bi se nahraniti preko 1,2 milijarde ljudi.

Bloomberg

 

Dvogodišnji izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) za 2025. godinu pod nazivom "Prevencija otpada u Evropi: Napredak i izazovi, sa posebnim fokusom na otpad od hrane", pokazao je da Evropljani u proseku godišnje bacaju 132 kilograma hrane po stanovniku, a domaćinstva su i ovde na prvom mestu u udelu sa 55-56 odsto.

Kako se navodi u izveštaju, države članice EU su obavezne da svakih šest godina procenjuju svoje programe prevencije otpada, ali ovaj proces je često nedosledan ili nedostaje transparentnost. EU planira da se u budućnosti dublje pozabavi ovim problemom, a jedan od planova je i da se do 2030. za 10 odsto smanje gubici hrane u preradi i proizvodnji, kao i da se za 30 procenata smanji otpad od hrane po glavi stanovnika na nivou maloprodaje i potrošača.

 

 

Srbija nema odgovarajući zakon

Zakon o upravljanju viškovima hrane u Srbiji još uvek ne postoji, radna grupa za izradu zakona formirana je još 2016. godine, međutim, do sada ništa nije urađeno na ovom planu. Trgovine, na primer, mogu da doniraju proizvode kojima se bliži istek roka trajanja, ali na to moraju da plate porez na dodatu vrednost.

"Ako hranu ne doniraju, obavezni su da je prema Zakonu o upravljanju otpadom, predaju operateru koji se bavi sakupljanjem biootpada. Međutim, trošak uništavanja jedne tone hrane često je manji izdatak nego PDV koji bi platili ako bi je poklonili. Rezultat je paradoksalan: jeftinije je baciti nego donirati", kaže Ivana Jovčić.

I jedna od preporuka NALED-a je da se donese podzakonski akt koji bi omogućio doniranje određenih vrsta hrane i nakon isteka roka trajanja "najbolje upotrebiti do".

"Predlažemo da se pravilnikom jasno definiše lista prehrambenih proizvoda koji su prihvatljivi za doniranje, uzimajući u obzir faktore koji utiču na bezbednost proizvoda, kao što su ambalaža, adekvatno rukovanje i skladištenje. Jedan od predloga je i izuzeće donacija hrane od obaveze plaćanja PDV-a. Ova inicijativa bi bila u skladu sa praksom većine zemalja Evropske unije, a pozitivan primer već postoji u regionu, u Bosni i Hercegovini", kaže Terzić.

Promene u navikama oko bacanja hrane su moguće, ali moraju biti višeslojne. Pored donošenja zakona, potrebno je promeniti i navike potrošača. Zato je važno adekvatno planirati kupovinu, čuvati hranu onako kako je propisano, ne uzimati namirnice koje su lako kvarljive, a koje neće biti iskorišćene na vreme. Sve su to stvari koje ne oduzimaju puno vremena, a čuvaju budžet i planetu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar