Zamrznuta hrana sve češći izbor domaćinstava, promena nije slučajna

U vreme kada inflacija stiska budžete, a klimatske promene menjaju način na koji razmišljamo o hrani, zamrznuta hrana postaje sve popularniji izbor zbog manjeg otpada, dužeg roka trajanja i stabilnih cena. Iako se godinama smatrala manje poželjnom od sveže, nova istraživanja pokazuju da se percepcija brzo menja, posebno među onima koji žele pametnije da kupuju i manje bacaju.

U izveštaju "Frozen in Focus" koji je u junu 2025. godine objavio Nomad Foods, grupa kojoj pripada i hrvatski Ledo, otkriva se zanimljiva promena u ponašanju potrošača. Gigant industrije zamrznute hrane sproveo je opsežno istraživanje među 7.512 odraslih u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Švedskoj. Rezultati otkrivaju da zamrznuta hrana sve više nije poslednji izbor već prvi korak ka održivijem načinu života.

Tiha revolucija u kuhinji

Čak 47 odsto anketiranih potrošača reklo je da redovno kupuje zamrznutu hranu kako bi manje bacali hranu. Ovi podaci dolaze u vreme kada se EU suočava sa razarajućim brojkama. Naime, svake godine se baci 59 miliona tona hrane, što stvara neverovatne 252 milijarde evra ekonomskih gubitaka i generiše značajne emisije metana, gasa staklene bašte koji ima 80 puta jači uticaj na klimatske promene od ugljen-dioksida u prvih 20 godina od svog puštanja u promet.

Samo u Ujedinjenom Kraljevstvu, u 2021/2022. godini, bacanje hrane generisalo je 18 miliona tona ugljen-dioksida. Stoga ne čudi što skoro 60 odsto Britanaca, prema istom izveštaju, redovno bira zamrznutu hranu upravo zato što žele da smanje bacanje. Italija ih sledi sa 50 odsto, Francuska sa 49 odsto, dok su Švedska (43 odsto) i Nemačka (44 odsto) takođe pokazale značajan napredak.

 

 

Zamrzivač kao alat za održivost i uštedu

Oko 29 odsto ispitanika kaže da su češće koristili svoj zamrzivač u poslednjih pet godina. Ali razlog nije samo održivost već i ušteda troškova. Kampanja u Velikoj Britaniji "Love Food Hate Waste" procenjuje da bi prosečno domaćinstvo moglo uštedeti do 387 funti godišnje jednostavnim boljim korišćenjem svog zamrzivača, uključujući zamrzavanje viška hrane, ostataka, pa čak i hleba.

Čak 51 odsto potrošača planira kupovinu hrane na osnovu onoga što već imaju u zamrzivaču, dok 35 odsto želi veći zamrzivač, posebno među mladima između 18 i 24 godine (povećanje od 41 odsto). Istovremeno, 44 odsto ljudi veruje da je zamrzivač najpotcenjeniji uređaj u kuhinji.

Zamrzivač više nije samo mesto gde većina ljudi drži picu za brzu večeru. Sve se više koristi za planiranje obroka, čuvanje hranljive hrane i smanjenje otpada.

Oko 29 odsto ispitanika kaže da poslednjih pet godina češće koristi zamrzivač | Depositphotos

Zašto zamrznuto ima sve više smisla

Čak 63 odsto potrošača smatra da su zamrznuti proizvodi podjednako hranljivi kao i sveži, dok 21 odsto smatra da su čak i bolji. U Francuskoj je to mišljenje posebno snažno - 72 odsto smatra da zamrzavanje ne narušava nutritivnu vrednost. S druge strane, u Nemačkoj je percepcija među mladima nešto slabija, i samo 28 odsto mlađih od 25 godina veruje u nutritivnu ravnotežu zamrznutog i svežeg, dok se taj broj penje na 73 odsto među starijima od 55 godina.

Nauka podržava ove tvrdnje. Na primer, zamrznuti grašak zadržava 30 odsto više vitamina C nakon sedam dana skladištenja nego svež grašak koji se čuva u frižideru.

Prema studiji, 28 odsto potrošača tvrdi da zamrznuta hrana štedi između 30 i 60 minuta nedeljno u pripremi obroka. Ova ušteda nije samo logistička već i mentalna. Naime, potrošači sve više vide zamrzivač kao alat za lakše donošenje svakodnevnih odluka, posebno kada su u stisci sa vremenom.

Za 39 odsto potrošača, glavna prednost zamrznute hrane je mogućnost korišćenja sezonskih proizvoda tokom cele godine. U sve nepredvidivije klimatske godine, to daje dodatnu vrednost domaćinstvima koja žele raznovrsnu ishranu bez obzira na uvoz ili lokalne vremenske ekstreme.

Kompanija Nomad Foods pokrenula je inicijativu "Move to -15°C", pozivajući prehrambenu industriju da smanji standardnu temperaturu smrzavanja sa -18 na -15 stepeni. Iako razlika zvuči minimalno, kompanija tvrdi da bi to moglo doneti uštedu energije do 10 procenata bez ugrožavanja kvaliteta.

Inicijativa je predstavljena na COP28 u Dubaiju i već ima podršku nekoliko kompanija koje upravljaju logistikom hladnog lanca (engl. cold chain logistics). Cilj je smanjenje emisija ne drastičnim smanjenjima, već optimizacijom sistema koje koristimo svakodnevno.

Čak 63 odsto potrošača smatra da su zamrznuti proizvodi jednako hranjivi kao sveži | Bloomberg

Tržište od 55 milijardi evra koje želi da postane zelenije

Industrija zamrznute hrane u Evropi vredi oko 55 milijardi evra, a očekuje se dalji rast. Ali više ne u smislu količine, već kvaliteta i održivosti. Zamrznuta hrana sve više postaje rešenje za smanjenje otpada, povećanje dostupnosti hranljivih obroka, bolje planiranje domaćinstva i manji pritisak na lance snabdevanja svežom hranom.

Inovacije u pakovanju, smanjena upotreba plastike, reciklažni materijali i lokalizacija lanaca snabdevanja su takođe u fokusu.

Promena percepcije tek počinje

Međutim, izveštaj pokazuje da samo sedam do 15 odsto potrošača povezuje zamrznutu hranu sa klimatskom održivošću. To otvara prostor proizvođačima da jasnije predoče prednosti proizvoda koje većina ljudi i dalje doživljava kao "još jednu opciju".

"Zamrzivač postaje temelj efikasnijeg, održivijeg i hranljivijeg načina života. Promena ne mora biti drastična - dovoljna je pametnija odluka", kaže izvršni direktor kompanije Nomad Foods Stéfan Descheemaeker:

U vreme kada hrana postaje skuplja, a klimatski izazovi sve ozbiljniji, zamrznuta hrana nudi jednostavno, provereno i sve cenjenije rešenje. Ne obećava revoluciju, ali nudi stabilnost. Ne zahteva žrtvu, ali podstiče promene. A to je upravo ono što je mnogim ljudima potrebno. Za Ledo i za širi region, ovo je prilika da konačno prestanemo da zamrznutu hranu doživljavamo kao nužnost i počnemo da je doživljavamo kao održiv, pametan i dugoročno profitabilan izbor.