Zašto srpsku hranu vraćaju sa granica i kakve to ima veze sa standardima

"Vraćene breskve sa granice zbog visokog nivoa opasnog pesticida", "U čipsu iz Srbije na granici utvrđen visok nivo kancerogenog akrilamida", "Sporno srpsko mleko zbog visokog nivoa aflatoksina", česti su naslovi u domaćim medijima. Ovakvi problemi direktna su posledica neusklađenosti domaćih propisa i standarda u vezi sa bezbednošću hrane sa regulatornim okvirom Evropske unije.

Pored nesumnjivog uticaja na zdravlje ljudi, propisi koji ne zadovoljavaju stroge kriterijume EU u proizvodnji hrane štete i srpskoj privredi, ali i ugledu kompanija iz prehrambene industrije koje su suočene sa vraćanjem njihove robe sa granica.

Savet stranih investitora (FIC) u  nedavno objavljenoj "Beloj knjizi 2024" ističe se da u oblasti hrane i poljoprivrede nije bilo napretka u prethodnih godinu dana. Pored ostalog, naveli su da je neophodno obezbediti usklađenost Zakona o bezbednosti hrane i propisa sa regulatornim okvirom Unije.

'Nisu to gume za traktore'

Da je nedovoljna usklađenost sa propisima EU veliki problem Srbije, pogotovo u prehrambenom sektoru, ukazuje i Žarko Galetin, agroanalitičar i bivši direktor Produktne berze u Novom Sadu.

"Kada je u pitanju hrana koja je kvarljiva, standardi moraju biti jasni, precizni i strogi. Imali smo praktične primere kada su nam nebrojeno puta vraćeni kamioni sa robom sa granice baš zbog toga. Mi nemamo usklađene standarde o sadržaju određenih sastojaka u hrani, kao na primer o nivou aflatoksina u mleku. Donosimo mere kako nama odgovara, od slučaja do slučaja, a ne kako je to predviđeno standardima EU", kaže Galetin za Bloomberg Adriju.

Kako dodaje, nažalost, taj problem nećemo rešiti sve dok ne uđemo u EU. "Još veći problem je što se tu radi o hrani. Dakle, to nisu gume za traktore ili šrafovi za mašinsku industriju. To je hrana koja ne može da trpi komplikovane procedure, u smislu provera na granici. Kada nije usklađen standard, onda tih provera mora da bude."

Bloomberg

 

On podseća na to da se u Srbiji krave hrane kukuruzom koji ima dosta aflatoksina. "Samo čekam da vidim šta će se desiti sa našim mlekom. Zbog visokog nivoa aflatoksina nećemo moći da ga izvozimo. Sve to EU prepoznaje, a u moru tih propisa poljoprivreda je najtanja."

U Uniji postoji jedan vrlo širok spisak zabranjenih hemijskih, zaštitnih sredstava, kaže Galetin, koja se koriste u Srbiji.

"Brojni herbicidi i pesticidi povučeni su iz upotrebe i iz prodaje u EU, ali mi ih i dalje koristimo. Realno, zbog toga imate veći prinos, ali to je po standardima o zdravstvenoj ispravnosti hrane u EU zabranjeno. Tu smo mi pali na mnogim izvoznim poslovima jer EU onda konstatuje prisustvo tih supstanci i zato nam vraća hranu s granice. Na taj način se, između ostalog, narušava integritet i ugled brendiranih kompanija."

Prevelik broj nameta i analiza

Kompanije iz prehrambenog sektora u "Beloj knjizi 2024" ukazuju da je potrebno usvojiti novi Zakon o sanitarnom nadzoru i propise za inspekcijski rad, usklađene sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i propisima EU, kao i Zakon o službenim kontrolama po ugledu na uredbu (EU) 2017/625. Takođe, zalažu se i za implementaciju transparentnog i sveobuhvatnog sistema analize rizika za sve inspekcijske službe koji je podržan funkcionalnim IT sistemom i digitalnim nadzorom, kao i za standardizovane procedure inspekcijskih službi donošenjem jedinstvenog pravilnika.

Marjana Davidović, generalna direktorka Nestle za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju, ukazuje na brojne predloge industrije, članica FIC-a, kako da se poboljša birokratski aspekt kod kontrole hrane i kvaliteta. "Za sve nas iz tog sektora je važno da priznajemo sertifikate i da smo harmonizovani sa EU. Znači, i da oni priznaju nas i mi njih", kaže ona za Bloomberg Adriju.

Depositphotos

 

Prema njenim rečima, postoji preveliki broj nameta i nepotrebnih analiza prilikom uvoza gotove robe, a posebno sirovina. "Dešava se da mi jednostavno ne priznajemo da je nešto već urađeno u EU, da taj sertifikat važi, pa to isto radimo ovde u Srbiji. To je gubljenje vremena, resursa i novca. Neke analize čak i ne možemo da uradimo. Tu vidim, recimo, problematiku, a onda se to sve odnosi i na izvoz naše hrane u druge zemlje."

Ona naglašava i da je veliki problem i to što pojedini delovi državnog sektora koji su digitalizovani nisu umreženi sa ostalim. "Onda vam je džaba digitalizacija u jednom sektoru ako je on izolovan i nema dodira sa drugim."

Galetin ističe da je u zemljama regiona koje su deo EU ova oblast drugačije uređena.

"Zemlje koje su u EU su usklađene sa njihovim standardima, one su deo jednog sistema. Tu se ne postavlja pitanje. Ali, recimo, poljoprivredni proizvođači iz Hrvatske stalno se žale kako moraju da ispune brojna pravila i standarde, i da im iz EU stalno nešto traže. Naravno da je tako. Ako hoćete da budete deo jednog uređenog sistema, morate da imate vrlo precizne i stroge standarde", ističe on.

Depositphotos

 

I Galetin kaže da se brojne procedure iz oblasti hrane i poljoprivrede moraju uskladiti sa standardima EU. "U razmeni podataka između države i poljoprivrede je najveći zaostatak. Bojim se da su nam kapaciteti za tehnološke inovacije nedovoljni, iako generalno u oblasti digitalizacije u poljoprivredi imamo značajan napredak", zaključuje on.

DRI: Javnost poslednji put upozorena 2016. godine

Bloomberg Adria od Ministarstva poljoprivrede nije dobila spisak vraćenih porudžbina sa granice, a očigledno takav spisak i ne postoji. Državna revizorska institucija je u izveštaju "Bezbednost hrane u Srbiji" krajem prošle godine konstatovala da se monitoring hrane u Srbiji ne sprovodi u kontinuitetu, a obaveštenja o otkrivenim prevarama u vezi sa hranom se objavljuju na sajtu ministarstva pa posle brišu.

"Planski i zakonodavni okvir u oblasti bezbednosti hrane nisu u potpunosti uspostavljeni, jer operativni ciljevi nisu detaljnije razrađeni, značajne oblasti nisu u celosti regulisane, poput prevara u vezi sa hranom, opštih uslova za bezbednost hrane i uslova higijene hrane u poslovanju hranom", navodi se u izveštaju DRI.

Revizori podsećaju da je Srbija jedna od zemalja članica Mreže za prijavljivanje prevara u vezi sa hranom. Kontakt tačke za Srbiju nalaze se u Grupi za označavanje hrane, šeme kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda (u okviru Odseka za označavanje hrane, šeme kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i organsku proizvodnju, koji se nalazi u Sektoru za poljoprivrednu politiku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede) i Upravi za veterinu.

"Međutim, uvidom u obaveštenja koja su javno dostupna na portalu Sistema brzog uzbunjivanja za hranu i hranu za životinje, zaključuje se da Srbija, odnosno kontakt tačke nisu izdale niti jedno obaveštenje o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, a drugi vid obaveštavanja javnosti nije uspostavljen. Predstavnici Uprave za veterinu u dogovoru s rukovodiocem i pres-službom Ministarstva, obaveštavaju javnost u vezi s rezultatima sprovedenih akcija putem sredstava javnog informisanja i objavljivanjem informacija na svojoj zvaničnoj stranici. Međutim, jedino obaveštenje o povlačenju iz prometa neispravno deklarisanog pekarskog meda je od 20. aprila 2016. godine", ukazuje DRI.

U izveštaju se ističe da odgovorne osobe Ministarstva poljoprivrede navode da nije postojalo posebno obaveštavanje javnosti o otkrivenim prevarnim radnjama, "već da su objavljeni samo opšti izveštaji o sprovedenom nadzoru na internet stranici Ministarstva".

Depositphotos

 

"Predstavnici Odeljenja sanitarne inspekcije navode da o otkrivenim prevarama u vezi sa hranom, u saradnji sa službom za kontakte sa javnošću Ministarstva zdravlja, javnost obaveštavaju putem zvanične internet stranice Ministarstva, ali da se posle određenog vremena obaveštenja brišu, te trenutno ne postoje dokazi o objavljenim obaveštenjima javnosti u vezi s otkrivenim nepravilnostima“, ističe DRI.

Prevare u vezi sa hranom nisu potpuno zakonom regulisane

"Prevare u vezi sa hranom zastupljene su i u Republici Srbiji. Međutim, postupanje nadležnih organa po ovom pitanju nije u potpunosti ujednačeno i o njima javnost nije u dovoljnoj meri obaveštena, jer u zakonskoj regulativi nije precizno definisan pojam ‘prevare u vezi sa hranom’, kao ni obaveza pravovremenog obaveštavanja javnosti", navodi DRI.

Iako ne postoji jedinstvena definicija prevara u vezi sa hranom, DRI objašnjava da, u skladu sa stručnom literaturom u ovoj oblasti, prevara u vezi sa hranom predstavlja "krivotvorenje, namernu zamenu ili dodavanje supstance u proizvod, u svrhu povećanja očigledne vrednosti proizvoda ili smanjenja troškova njegove proizvodnje radi sticanja ekonomske koristi".

"Dakle, reč je o namernoj obmani kupca kada je u pitanju kvalitet i sadržaj hrane koju želi da kupi", navodi DRI.

Broj incidenata, odnosno prevara u vezi sa hranom, uvećava se iz godine u godinu, tako je u svetu identifikovano 60 odsto više incidenata između 2011. i 2012. godine, nego od 1980. do 2010. godine.

"Odeljenje veterinarske inspekcije navodi da su sve aktivnosti koje se odnose na otkrivanja prevara u vezi sa hranom sprovedene u toku 2022. godine, i to u saradnji sa Interpolom, odnosno Upravom kriminalističke policije, u cilju sprečavanja prometa falsifikovane hrane i pića ispod standarda. U okviru ove međunarodne operativne akcije sprovedene su pojačane kontrole meda i ostalih pčelinjih proizvoda u cilju dokazivanja falsifikata, odnosno proizvoda koji ne odgovaraju standardima za tu vrstu hrane", stoji u izveštaju DRI.