text size
Najava predsednika Donalda Trumpa o uvođenju carina na proizvode iz EU mogla bi da ima značajan uticaj na poljoprivredni sektor, a time i na sektor hrane i pića, koji crpi sirovine iz poljoprivrede. Iako su najavljene carine prvenstveno usmerene na industrijske proizvode poput automobila, postoji mogućnost da će EU odgovoriti kontramerama, uključujući carine na američke poljoprivredne proizvode.
Ako SAD uvedu carine koje utiču na poljoprivredne i prehrambene proizvode, evropske firme koje zavise od američkog tržišta mogle bi da se suoče sa smanjenom prodajom, većim troškovima izvoza i mogućom preorijentacijom na druga tržišta.
Među najugroženijima su Nestlé, Danone i Unilever, a pod pritiskom bi mogao biti i sektor poljoprivrednih hemikalija.
Opširnije
ECB spremna da ponovo smanji kamate, ali tenzije stvaraju podele
Analitičari koje je anketirao Bloomberg gotovo jednoglasno predviđaju smanjenje kamatne stope za četvrtinu procentnog poena.
04.03.2025
Nemačka strategija o 'otključavanju' budžeta osnažila evropska tržišta
Nemački referentni indeks akcija porastao je za 3,4 odsto.
06.03.2025
Adria region i dalje pod snažnim inflacionim pritiscima
Geopolitičke tenzije utiču na cene energenata i drugih proizvoda na svetskom tržištu.
27.02.2025
Analiza BBA: Pale cene šećera i pšenice, šta da očekujemo ubuduće
Očekujemo nastavak pada maloprodajnih cena šećera, što znači da neće biti potrebno uvesti meru zamrzavanja maksimalne cene, kažu analitičari
17.02.2025
Rezultati hrvatskih kompanija Atlantic i, pre svega, Podravke, pokazaće može li se pitanje trgovine osetiti i u Adria regionu. Podravka je dobila zamah otvaranjem američkog tržišta kroz distribucijsku saradnju s Atlanticom. EEZ i prekomorska regija rasle su za 22,2 odsto godišnje u 2024, što predstavlja najveći udeo u rastu hrane.
To tržište je učestvovalo sa gotovo 14 odsto prihoda grupe Podravka u 2024. godini (oko 11 odsto bio je udeo tog tržišta u 2023. godini). Carinske mere mogu ograničiti i značajno usporiti rast tog tržišta, što će uticati i na ukupne prihode grupe Podravka, ali smo optimistični u prognozama.
Donosimo tri scenarija od kojih samo prvi dovodi do pada cena poljoprivrednih proizvoda. Prema zadatim opcijama, očekujemo da će se primarno primenjivati drugi scenario, dok se sve mogućnosti ne iscrpe. Dodatni izazov za američko tržište bio bi poremećaj lanca snabdevanja, ako bi se uvoz usmerio prema trgovinskim partnerima iz drugih zemalja kao novim dobavljačima, što bi stvorilo turbulencije na globalnom tržištu.
1. Mere bi mogle da negativno utiču na američke poljoprivrednike, smanjujući njihov izvoz u EU i potencijalno dovodeći do prevelike ponude na domaćem tržištu, što bi snizilo cene poljoprivrednih proizvoda. Ako bi se to dogodilo, prihodi američkih farmera bi se smanjili, ostavljajući prostor državi da interveniše subvencijama ili potporama, kako bi nadoknadila štetu.
2. Budući da je malo verovatno da će američki farmeri moći da zadovolje celokupnu potražnju za poljoprivrednim sirovinama, domaći proizvođači zbog smanjene konkurencije mogu ponuditi više cene za svoje proizvode.
3. Međutim, ako američko tržište nije potpuno zadovoljeno sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom, uvoz je neophodan. U tom slučaju ne bi došlo do pada cena domaćih poljoprivrednih proizvoda. Štaviše, sirovine za prehrambeni sektor bile bi skuplje zbog viših ulaznih cena iz uvoza. Na kraju bi ceo ceh platili potrošači, zbog prelivanja cena sirovina.
Na globalnom tržištu, zemlje izvoznice koje bi bile direktno pogođene američkim carinama, svoje proizvode bi mogle da preusmere na druga tržišta. To bi moglo dovesti do prevelike ponude i pada cena u drugim delovima sveta. Naime, kada bi Brazil svoj izvoz soje iz SAD preusmerio na tržište EU, evropski proizvođači bi se suočili sa jačom konkurencijom i nemogućnošću da diktiraju cene.
Velike evropske poljoprivredne i prehrambene firme u velikoj meri zavise od prodaje na američkom tržištu. Ako SAD nametnu carine koje utiču na njihove proizvode, to bi moglo ozbiljno uticati na njihove poslovne rezultate.
Nestlé, kao jedan od vodećih svetskih proizvođača hrane i pića, već godinama ima stabilan udeo prihoda s američkog tržišta. Snažna prisutnost kroz brendove kao što su kafa Nespresso, slatkiši KitKat, hrana za kućne ljubimce Purina i dečja hrana Gerber - mogla bi biti uzdrmana carinskim ograničenjima. SAD je ključno tržište za brendove biljnog mleka Danonea, a to su Activia, Evian i Silk.
Vrlo slična situacija je i za Unileverove proizvode - majonez Hellmann's, sladoled Ben & Jerry's i Magnum. Iako Bayer nije prehrambena firma, kao vlasnik Monsanta ima ogromnu prodaju u SAD, kroz seme i pesticide. Trgovinske napetosti mogle bi poremetiti snabdevanje poljoprivrednim hemikalijama, što bi na kraju moglo uticati na globalne cene hrane.
Uticaj na industriju piva
Pivo bi u SAD moglo da poskupi zbog skuplje ambalaže, dok bi cene sirovina poput kukuruza i pšenice mogle pasti, ako druge zemlje smanje uvoz iz SAD. U Evropi bi prekomerna ponuda mogla sniziti cene pivskog ječma, ali rastući troškovi transporta i pakovanja mogli bi ublažiti te efekte.
Američke pivare bi mogle da se prebace na skuplje domaće izvore pivskog ječma, što bi povećalo cenu piva u SAD, dok bi smanjeni izvoz u SAD stvorio višak ponude u Evropi i oborio cene. Carine na pšenicu mogle bi sniziti cene u EU zbog viška ponude, dok bi ograničeni izvoz iz SAD mogao povećati domaće cene.
Budući da SAD već proizvode mnogo kukuruza, carine ne bi imale veliki direktan učinak na pivarsku industriju, ali ako druge zemlje uvedu kontramere, američki kukuruz bi mogao da pojeftini zbog smanjenog izvoza. Kao veliki proizvođač hmelja, SAD ne bi bile previše pogođene uvoznim carinama, ali bi evropske kontramere mogle da snize cenu američkog hmelja, a istovremeno da povećaju troškove za evropske pivare.
