Adria region i dalje pod snažnim inflacionim pritiscima

U celom Adria regionu, ova godina je započela u znaku inflatornih pritisaka, a ekonomski pokazatelji ukazuju na nastavak nesigurnosti na tržištu. Srbija je već u januaru zabeležila inflaciju od 4,6 odsto, što je iznad gornje granice ciljanog raspona Narodne banke Srbije (NBS). Uz rast cena komunalnih usluga, naftnih derivata i prehrambenih proizvoda, postavlja se pitanje kakve će korake preduzeti monetarne vlasti kako bi stabilizovale makroekonomsko okruženje. Slične tendencije beleže se i u ostatku regiona, s Hrvatskom koja prednjači u evrozoni po visini inflacije, dok Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija nastoje da ublaže posledice globalnih ekonomskih kretanja.

 

 

U Srbiji poskupele komunalne usluge i internet

U Srbiji je godina počela januarskom inflacijom od 4,6 odsto, što je 0,1 odsto iznad gornje granice cilja NBS za ovu godinu. Monetarnom politikom je predviđeno da se inflacija kreće od 1,5 odsto do 4,5 odsto. Direktorka odeljenja za makroekonomske analize u sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Sonja Nedić kazala je da je na kretanje januarske inflacije uticao rast cena usluga, uključujući poskupljenje komunalnih usluga i rast cena interneta.

 

 

''Cene naftnih derivata su takođe zabeležile međugodišnji rast, a cene voća i povrća su i dalje na nešto višem nivou zbog suše koju smo imali prethodne godine. Određene kategorije prerađene hrane, pre svega konditorski proizvodi i kafa, takođe beleže nešto viši rast usled rasta cena na svetskom tržištu, budući da kafa i kakao beleže rekordne vrednosti. Inflacija oko gornje granice cilja u prvom tromesečju u skladu je s projekcijama NBS-a'', navodi Nedić.

Kada je reč o međunarodnom okruženju, Nedić kaže da već dve ili tri godine vlada izuzetno visoka neizvesnost. Geopolitičke tenzije utiču na cene energenata i drugih primarnih proizvoda na svetskom tržištu. Takođe, globalna inflacija opada sporije nego što se očekivalo, što se prenosi na sve ekonomije, pa i na Srbiju. Prisutni su i fragmentacija tržišta i protekcionističke mere koje mogu dovesti do poremećaja u globalnim lancima snabdevanja.

Imajući u vidu društvenu neizvesnost i nestabilnost, položaj Naftne industrije Srbije i dosta otvorenih pitanja, Nedić navodi da se psihološka neizvesnost može preneti, kroz kanal inflacionih očekivanja, na sam rast inflacije. Međutim, još uvek nema indicija da se to dešava. Prema januarskoj anketi, inflaciona očekivanja su i dalje veoma stabilna, oko centralne vrednosti cilja.

''Ono što je ključno jeste da se sačuva i potrošačko i investiciono poverenje i da se osigura stabilan makroekonomski ambijent'', rekla je Nedić.

Istakla je da je NBS poslednjih pet meseci zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, a trenutni nivo inflacije, koji je blago iznad gornje granice cilja, nije od presudnog značaja za kretanje kamatne stope.

''Izvršni odbor NBS odluke o kamatnim stopama ne donosi samo na osnovu tekućih podataka, već je mnogo bitnije kako će se inflacija kretati u horizontu perioda projekcije. NBS se, kada je počela relaksaciju monetarne politike, opredelila za oprezan pristup i postepeno snižavanje referentne stope. Gledaju se svi faktori iz međunarodnog i domaćeg okruženja i sve se analizira od sastanka do sastanka i po toj osnovi se donose odluke o stopi'', navela je Nedić.

Bosna i Hercegovina - inflacija 2,2 odsto

Prema najnovijim podacima Centralne banke BiH (CBBiH), u decembru 2024. godine godišnja inflacija iznosila je 2,2 odsto, što predstavlja porast u odnosu na 1,5 odsto iz novembra iste godine.

 

CBBiH za 2025. godinu predviđa ukupnu inflaciju od 3,6 odsto, dok se za 2026. godinu očekuje blagi pad na 3,5 odsto. Ova predviđanja ukazuju na postepenu stabilizaciju inflacije u narednom periodu.

''Globalna kretanja su takva da ne možemo očekivati baš velike pozitivne promene, pa ni iskorake u 2025, ni u 2026. godini. Jednostavno, ogromne su promene na globalnom nivou", kazao je Almin Mališević, direktor Sektora za industriju i usluge Privredne komore FBiH.

Dodao je da ono što možemo očekivati i što bi bilo dobro jeste jedna godina stabilizacije, i to 2025, gde ćemo imati neki umereni rast. Ipak, ističe da mnogo toga zavisi od američke politike i novca američke administracije.

''Mnogo toga reflektovaće se svakako i na BiH'', naglasio je. ''Realne procene i očekivanja su da će BiH beležiti umeren ekonomski rast, ali s druge strane, zaista je vrlo teško predvideti šta će se zapravo dešavati u ovim momentima."

Što se tiče minimalne plate i njenog uticaja, Mališević kaže da ćemo za šest meseci imati adekvatne parametre, kojima možemo licitirati kako je i koliko odluka o povećanju minimalne plate uticala na ekonomska kretanja u BiH.

''Što se pak pomoći vlade tiče, mi u BiH već nekoliko godina imamo programe vlada na svim nivoima, koji pomažu sektore, od ugroženih do procenjenih. Mi sada imamo najavu vlade da će biti povećano izdavanje, odnosno podrška ili subvencionisanje kompanija koje su ugrožene s aspekta povećanja minimalne plate. Ja smatram da naše vlade daju koliko mogu, u smislu stabilizacije poslovanja, odnosno kreiranja određenih sektora koji treba da iskorače i pomažu takvim sektorima'', kazao je.

Međutim, ističe da kompanije ne bi smele da se oslone samo na podršku vlade, jer se tu onda gube kreativni učinci i inovacije. Te subvencije, odnosno podsticaji koji treba da se daju određenim kompanijama i sektorima, treba da budu ciljani na sektore koji su zaista ugroženi.

''Ako se to radi bez balansa, onda značajno možete ugroziti ekonomsku politiku, a samim time i budžete na svim nivoima'', zaključio je.

 

Hrvatska s najvišom stopom inflacije u evrozoni

Hrvatska je u januaru 2025. zabeležila godišnju stopu inflacije od pet odsto prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena, što je najviši rezultat među svim članicama evrozone.

 

 

Državni zavod za statistiku pokazuje nešto nižu stopu od četiri odsto na godišnjem nivou, ali potvrđuje tendenciju četvoromesečnog ubrzanja rasta cena. Rukovodilac tržišta obveznica u Intercapitalu Ivan Dražetić za Bloomberg Adriju procenjuje kako će inflacija u 2025. ostati iznad četiri odsto.

''Mi smo imali gotovo deflatorne trendove do leta, a nakon toga je usledio zaokret. Onda je vlada u septembru smanjila subvencije za energente. Posledično, cene struje i gasa porasle su za 10 odsto. Energenti guraju inflaciju gore. Možemo očekivati da će inflacija iz smera energenata u narednim mesecima, sve do leta, biti još jača. Ukupno gledano za 2025., kladio bih se na inflaciju oko 4,5 odsto. Mi i dalje osećamo efekte superizborne 2024. i rasta plata u javnom sektoru'', rekao je Dražetić.

Očekivana inflacija u S. Makedoniji tri odsto

Od ruske invazije na Ukrajinu u poslednje tri godine, Severna Makedonija se suočila s mnogo većom ukupnom inflacijom u odnosu na zemlje Evropske unije - ukupno 40 odsto u odnosu na EU, gde iznosi 20 odsto, a to je posledica činjenice da je zemlja mnogo više integrisana u računovodstvene lance snabdevanja.

''Odnos ukupne trgovine i bruto domaćeg proizvoda je negde oko 170 odsto, dok je u EU 90 odsto. Očekivanja su da će inflacija ove godine usporiti na oko tri odsto, što bi bilo slično projektovanom rastu BDP-a u realnom iznosu od tri odsto. Ti ogromni inflatorni šokovi se sada stabilizuju", kazao je Kristijan Fidanovski, istraživač Bečkog instituta za međunarodne studije.