NBS ne popušta kočnicu, kamate ostale iste

Narodna banka Srbije (NBS) zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto peti mesec zaredom, dok inflacija u protekle pola godine drži nivoe blizu gornje granice cilja glavne monetarne institucije u zemlji. Izvršni odbor NBS u četvrtak je odlučio da ostavi istim i kamatnu stopu na depozitne olakšice (4,5 odsto) i na kreditne olakšice (sedam odsto).

Još jedno pauziranje centralne banke bilo je u skladu s očekivanjima analitičara Bloomberg Adrije, ali i ekonomista koje je anketirao Bloomberg. Prema istraživanju koje je Bloomberg sproveo od 5. do 10. februara (u kom je učestvovalo 18 analitičara), srednja vrednost očekivane ključne stope posle februarskog sastanka NBS bila je 5,75 odsto. Poznavaoci sada predviđaju da bi u martu centralna banka mogla da snizi troškove zaduživanja za 25 baznih poena na 5,5 odsto, a da potom u aprilu zadrži tu vrednost.

"Očekujem stabilnost kamatnih stopa, ali budući da se inflacija ponaša relativno dobro, uskoro bi se mogle stvoriti mogućnosti za dalje popuštanje monetarne politike. Novi izveštaj o inflaciji će verovatno potvrditi pozitivne izglede za rast i blago povećati projekciju za osnovnu inflaciju", rekao je analitičar Generali Investmentsa Jakub Kratky uoči saopštenja odluke NBS.

Srpska centralna banka je započela ciklus smanjivanja kamatne stope u junu 2024, što je učinila u još dva navrata, pa je kamatna stopa ukupno smanjena za 0,75 procentnih poena. "Efekti navedenih smanjenja kamatne stope mogu se očekivati i u narednom periodu", poručili su članovi izvršnog odbora u saopštenju od četvrtka.

Dodali su da je, i pored kretanja inflacije u granicama cilja, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike, imajući u vidu uslove u međunarodnom okruženju.

Bloomberg

"O kompleksnosti tih uslova govori činjenica da je svetska inflacija još generalno visoka, dok je istovremeno privredni rast u mnogim zemljama i regionima relativno spor. Ipak, najviše zabrinutosti i dalje izaziva nepredvidivost makroekonomskih dešavanja u međunarodnom okruženju, pre svega rast geopolitičkih tenzija, jačanje protekcionizma i fragmentacije svetskog tržišta", ocenjuju centralni bankari.

Izvršni odbor je tako prilikom donošenja odluke imao u vidu da bi nove protekcionističke mere mogle da utiču na međunarodno makroekonomsko okruženje, trgovinske tokove i lance snabdevanja, s posledicama na inflaciju i privrednu aktivnost. "Opreznost je takođe potrebna i zbog neizvesnosti u pogledu kretanja svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, kao i pojedinih prehrambenih sirovina, koje su nedavno dostigle rekordne cene na svetskim berzama usled suše u zemljama koje su vodeći proizvođači."

 

Dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić ocenio je potez NBS kao oprezan, ali i napomenuo da kamate u narednom periodu svakako neće ići nagore. Uz ogradu da je teško predvideti kako će se one tačno kretati narednih meseci, rekao je da bi se u ovoj godini mogla očekivati dva rezanja troškova zaduživanja i nivo stope od 5,25 odsto na kraju 2025.

"Evropska centralna banka (ECB) bi trebalo da ima tri rezanja ove godine, a mi smo obično imali između 2,5 i tri odsto razlike između referentne kamatne stope ECB i naše kamatne stope i to je nešto što je bitno za inflaciju - ta teorija kamatnih pariteta. Mislim da ćemo odreagovati na sledeće rezanje ECB, kako taj paritet ne bi previše pobegao", zaključio je sagovornik Bloomberg Adria TV.

 

Podsetimo, prošlog meseca održane su sednice više ključnih svetskih centralnih banaka, pri čemu su američke Federalne rezerve pauzirale, ECB je nastavila da smanjuje, a Banka Japana je čak podigla svoje kamatne stope.

Kreditna aktivnost

Kamate na kredite privredi i stanovništvu su u opadajućem trendu – krediti stanovništvu su se u decembru odobravali za 2,2 procentna poena nižim kamatama u odnosu na isti mesec prethodne godine, a privredi za 1,5 procentnih poena nižim za isti period. Kreditna aktivnost je ubrzala, pa je u 2024. odobreno za 46 odsto više kredita stanovništvu nego 2023, čime je u 2024. odobren rekordni iznos kredita stanovništvu od 782 milijarde dinara. Dominirali su gotovinski krediti koji su brže rasli pod uticajem rasta cena, ali i većeg kapaciteta za zaduživanje kako su i plate rasle.

Depositphotos

Kako je Bloomberg Adria već pisala, takva struktura kredita ide u prilog upornoj inflaciji, pogotovo baznoj komponenti, jer obezbeđuje dobru tražnju u okruženju koje ima relativno nizak nivo potrošnje, pa samim tim veći potencijal (stvarna individualna potrošnja u Srbiji je na otprilike 55 odsto Evropske unije, prema podacima za 2023). U toku 2024, privredi je odobreno za 19 odsto više kredita u odnosu na prethodnu godinu, gde se može izdvojiti porast investicionih kredita od 41odsto, kod kojih se 2023. video pad, što je pozitivan signal u kontekstu pravca investicionog ciklusa.  

Sledeće nedelje novi podaci o inflaciji

Prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za decembar 2024, godišnja inflacija u Srbiji ostala je na novembarskih 4,3 odsto. Mada je analizom državne akcije "Najbolja cena" zaključeno da je ona imala efekta, treba reći da se inflacija prošle godine jedino u junu spustila ispod četiri odsto.

Ona je u maju vraćena u granice cilja (3±1,5 odsto), gde je i ostala, ali se već mesecima kreće bliže gornjoj granici cilja, dok su mesečne stope sve vreme pozitivne. 

U prilog odluci NBS ide slabljenje baznog efekta, kao i očekivanje analitičara da će brojevi za januarsku inflaciju (koji će biti objavljeni u sredu, 19. februara) vrlo verovatno opet pokazati da indeks potrošačkih cena ne posustaje.

"Opadajuća putanja međugodišnje inflacije tokom 2024. postignuta je pre svega usporavanjem rasta cena hrane i energenata. Smanjenju bazne inflacije doprinele su mere monetarne politike NBS, niža uvozna inflacija i inflaciona očekivanja, kao i postepeno iščezavanje efekata eksternih šokova", poručili su iz NBS. "Ipak, kao i u drugim zemljama regiona, uključujući zonu evra, bazna inflacija se u drugoj polovini godine kretala iznad ukupne inflacije i u decembru je iznosila 5,3 odsto međugodišnje."

U narednom periodu centralni bankari predviđaju da bi inflacija trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja, s tim da će se početkom ove godine kretati na sličnom nivou kao krajem 2024, a zatim će sredinom godine usporiti, čemu će pre svega doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi i niža uvozna inflacija, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone pod pretpostavkom da će ona biti prosečna. Predviđaju da će i bazna inflacija usporiti u narednom periodu i postepeno se približiti ukupnoj inflaciji.

Depositphotos

Prema rezultatima decembarske ankete koju je objavila centralna banka, kratkoročna inflaciona predviđanja predstavnika privrede povećana su sa 4,6 odsto u novembru na pet odsto u decembru. Srednjoročna inflaciona očekivanja privrede su smanjena i iznose 4,9 odsto za dve godine unapred i četiri odsto za tri godine unapred.

Inflaciona predviđanja finansijskog sektora za godinu dana unapred snižena su sa 3,9 odsto u novembru na 3,75 u decembru. Očekivanja finansijskog sektora za dve i tri godine unapred nastavila su da se kreću u granicama cilja NBS i u decembru su iznosila 3,3 odsto za dve godine unapred i tri odsto za tri godine unapred.

Izvršni odbor NBS je istakao činjenicu da je dosadašnje smanjenje inflacije u Srbiji ostvareno uz zadržana pozitivna kretanja u realnom sektoru. Prema proceni RZS, rast bruto domaćeg proizvoda u poslednjem tromesečju 2024. iznosio je 3,3 odsto, a na nivou cele godine 3,9 odsto. 

(Ažurirano kroz tekst.)