Inflacija u evrozoni prestala je da usporava u avgustu, što je dovelo zvaničnike Evropske centralne banke u nedoumicu dok razmatraju jesu li pritisci previše jaki i mogu li rizikovati da naprave pauzu u povećanju kamatnih stopa.
Potrošačke cene porasle su 5,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je više od dva i po puta iznad cilja banke, i to zbog troškova energije. Ekonomisti su predviđali slabljenje inflacije. Bazna inflacija koja isključuje volatilne stavke usporila je i dosegla isti nivo kao i ukupna.
Podaci o baznoj inflaciji najvažniji su za zvaničnike ECB-a koji se za dve nedelje pripremaju da procene hoće li slabljenje zamaha privrednog rasta u bloku od 20 zemalja dovoljno ohladiti cenovne pritiske i na kraju dovesti do inflacije od dva odsto. Ako ne, kamatne stope bi mogle porasti deseti put zaredom, dovodeći stopu na depozite na rekordnih četiri odsto.
Opširnije
Inflacija u Španiji ubrzala, ECB dobila prvi signal za septembar
Potrošačke cene su porasle za 2,4 odsto u avgustu u odnosu na godinu ranije.
30.08.2023
Inflacija u Nemačkoj će ponovo ubrzati, pokazuju podaci iz najnaseljenije države
Indeks potrošačkih cena je na mesečnom nivou porastao za 0,5 odsto, pokazuju podaci statističke agencije iz Diseldorfa.
30.08.2023
Ćutanje Lagarde rasplamsalo debatu o sledećim koracima ECB
Iako je predsednica u petak napomenula da inflacija i dalje nije pobeđena, ona se nije bavila očekivanjima za sastanak koji će biti održan 14. septembra.
28.08.2023
Lagarde se drži po strani u debati o sledećem povećanju stopa
Predsednica ECB Cristine Lagarde ostala je po strani u debati o tome da li bi ECB trebalo da poveća kamatne stope.
26.08.2023
Igrači na tržištu kapitala nakon ovih podataka procenjuju kako šanse da ECB nastavi da povećava troškove zaduživanja iznose 30 odsto. Evro je nastavio da gubi na vrednosti, dok su obveznice povećale vrednost jer se približava kraj ciklusa stezanja centralne banke.
Članica Izvršnog odbora ECB-a Isabel Schnabel je u četvrtak, pre nego što je Eurostat objavio najnovije podatke, artikulisala nedoumicu u kojoj se nalaze zvaničnici ECB-a na tragu komentara njenog finskog kolege Tuomasa Valimakija koji je ranije ove nedelje rekao da je ishod "potpuno otvoren".
"Ako prosudimo da je politika neusklađena s pravodobnim povratkom inflacije na naš cilj od dva odsto, opravdano bi bilo dalje povećanje kamatnih stopa", izjavila je Schnabel. "Ako naša procena prenosa monetarne politike sugeriše da se tempo deflacije odvija kako je željeno, možda možemo priuštiti da čekamo do našeg sledećeg sastanka da skupimo više dokaza."
Sama predsednica Christine Lagarde izbegla je jasnu izjavu o namerama, dok su neki od oštroumnijih članova Odbora već signalizirali da bi više voleli još jedan korak od četvrtine boda.
Nemački guverner Joachim Nagel rekao je u intervjuu za Bloomberg TV prošle nedelje kako još nije uveren da je inflacija pod kontrolom, dok je Martins Kazaks iz Letonije tvrdio da je bolje pogrešiti uz strožu politiku. Austrijanac Robert Holzmann nagovestio je da bi se takođe mogao zalagati za povećanje.
Podaci o evrozoni, zajedno s izveštajem od srede koje pokazuje povećanje očekivanja, mogli bi biti dokazi koji podržavaju njihovu tezu. Jači pritisci potrošačkih cena od očekivanih u Nemačkoj i Francuskoj - ponovno podstaknuti energijom - i rast u Španiji, povezani su s tom temom.
Blagi nagoveštaj ohrabrenja za zvaničnike bio je dokaz usporavanja inflacije usluga u ukupnim regionalnim brojevima. To sada iznosi 5,5 odsto, što je pad u odnosu na julskih 5,6 odsto. Rast potrošačkih cena u Italiji takođe je usporio više od očekivanog, na 5,5 odsto.
Zvnaičnici koji zagovaraju mekši pristup - poput portugalskog Marija Centena - verovatno će naglasiti rizike za ekonomske izglede koji se počinju materijalizovati.
Poverenje se brzo pogoršava, a najnovija anketa menadžera nabavke pokazala je produbljivanje pada proizvodnje i smanjenje usluga po prvi put ove godine. Anketa Evropske komisije objavljena u sredu pokazala je pogoršanje već četvrti mesec.
Prevladava zabrinutost zbog slabosti u kineskoj privredi, što šteti izvoznim izgledima širom kontinenta. Trgovina je već uticala na proizvodnju u Nemačkoj, motoru evrozone, u drugom kvartalu. Hamburška luka zabeležila je strmoglavi pad otpremljenih količina tokom tog razdoblja predviđajući "značajno smanjenje" prihoda u svojoj podgrupi Port Logistics.
Schnabel je priznala rizike, rekavši da nedavni razvoj događaja "ukazuje na to da su izgledi za rast slabiji nego što je predviđeno u osnovnom scenariju", istovremeno upozoravajući da "postoje naznake da privreda evrozone možda nije na rubu duboke ili dugotrajne recesije".
Međutim, inflacija je takođe zabrinjava, zaoštravajući dilemu za zvaničnike ovog meseca.
"Pritisci baznih cena ostaju uporno visoki, a domaći faktori sada su glavni pokretači inflacije u evrozoni", rekla je.
Glavni završni deo slike za zvaničnike ECB-a su projekcije analitičara banke, koje će biti spremne do puta guvernera u Frankfurt na njihov sastanak 13. i 14. septembra.
Poslednji krug u junu pokazao je inflaciju iznad ciljanih dva posto do 2025, s jačim baznim pritiscima na cene od onih koji uključuju hranu i energiju.
- Uz pomoć Joela Rinnebyja, Barbare Sladkowske i Constantinea Courcoulasa/Bloomberg