Inflacija u evrozoni viša od očekivane, dodatan oprez za ECB

Inflacija u evrozoni je u februaru viša nego što se očekivalo, pružajući još jedan argument zvaničnicima Evropske centralne banke (ECB) koji ne žele da žure sa snižavanjem kamatnih stopa.

Potrošačke cene su u februaru porasle za 2,6 odsto u odnosu na godinu pre, saopštio je u petak Eurostat. To je iznad prosečne procene od 2,5 procenata iz Bloombergove ankete ekonomista. Bazna inflacija, koja isključuje nestabilne komponente kao što su hrana i energija, takođe je bila viša od predviđene, držeći nivo od 3,1 odsto.

Eurostat

 

Usporavanje je bilo vidljivo u čitavoj evrozoni kako rast troškova energije bledi, a privreda tih 20 zemalja jenjava. Ove nedelje su najavljeni padovi u Nemačkoj, Francuskoj i Španiji, dok je Italija u petak saopštila da je inflacija ostala nepromenjena na 0,9 odsto.

Nemačke obveznice su zadržale ranije gubitke, a evro je ostao nepromenjen na oko 1,08 dolara. Izgledi tržišta u pogledu tempa i obima smanjenja stopa ove godine su se malo promenili. Prvo smanjenje se očekuje do juna, mada su izgledi za taj potez dosad pali na oko 80 odsto.

Podaci dolaze samo nekoliko dana pre nego što ECB treba da odredi dalje kretanje troškova zaduživanja, a ekonomisti predviđaju da će stopa na depozite biti ostavljena na četiri odsto. Zvaničnici su pretežno saglasni oko prvog smanjenja u junu, dok je manjina za bržu akciju.

Eurostat

 

Neki političari bi takođe želeli da rezovi stignu brže jer se njihove privrede muče. Poslednji se oglasio portugalski ministar finansija Fernando Medina, izjavivši za Bloomberg da postoji "visok rizik" u održavanju stroge monetarne politike.

"Više različitih evropskih zemalja imaju veoma snažno usporavanje", rekao je on u četvrtak u Sao Paulu. "U nekima već postoje stagnacija i recesija. U ovom trenutku veći su rizici ako se situacija ostavi onakva kakva jeste od pokretanja procesa smanjenja kamatnih stopa. Privreda je već dovoljno usporila."

Dok su kreatori politike optimisti po pitanju kretanja inflacije ka njihovom cilju od dva odsto, oni su i dalje zabrinuti da povećanja plata i troškova rada rizikuju da održe pritisak na cene tokom dužeg vremenskog perioda.

Eurostat

 

Zaista, uprkos ekonomskoj slabosti, tržište rada ostaje zategnuto: zasebno saopštenje Eurostata pokazalo je da je stopa nezaposlenosti ostala na rekordno niskih 6,4 odsto u januaru.

"Gledali smo podatke o inflaciji koji stižu sa evropskog i državnog nivoa i ono što vidimo je da oni potvrđuju moj stav da moramo da čekamo, da moramo biti pažljivi i da ne možemo žuriti sa odlukom", rekao je u petak u Beču guverner austrijske centralne banke Robert Holzmann.

Predsednica ECB Christine Lagarde poručila je u ponedeljak da se "očekuje da će se trenutni proces dezinflatornog procesa nastaviti", ali da ona i njene kolege moraju da vide više dokaza o održivom povratku na cilj.

Analitičari su takođe zabrinuti što ovonedeljni brojevi maskiraju mesečni rast inflacije koji nije iskrivljen zbog promena u troškovima energije, a koji iskrivljuju poređenja na godišnjem nivou.

 

Neki zvaničnici kažu da bi inflacija mogla da se ohladi na, ili čak ispod, dva odsto već ove godine - mesecima pre nego što je predviđeno u poslednjim projekcijama ECB iz decembra. Centralna banka će sledeće nedelje predstaviti nove prognoze, sa blagim revizijama nadole koje se očekuju u pogledu povećanja cena i privredne ekspanzije u bliskoj budućnosti.

Guverner grčke centralne banke Yannis Stournaras rekao je prošle nedelje da "skorašnji skup podataka sugeriše da ćemo dostići dva odsto na jesen". Njegov kolega u Portugalu Mario Centeno smatra da će, posle postizanja cilja, inflacija "fluktuirati oko dva odsto - što je ono što želimo".

 

Stournaras je, međutim, saglasan sa svojim oštrije nastrojenim kolegama u Upravnom savetu u naglašavanju da neće biti dovoljno informacija da se donese odluka o smanjenju stopa pre juna, posebno kad je reč o platama.

Indikatori poput dogovorenih plata počeli su da upućuju stvari u pravom smeru, ali novi, napredniji pokazatelj ECB pokazao je da prekretnica tek treba da se postigne.

Neki analitičari vide da će inflacija ponovo rasti u srednjem roku. Holger Schmieding, glavni ekonomista Berenberg Banka, predviđa postepeni oporavak cenovnih pritisaka tokom 2025. godine, na 2,5 odsto.

Trenutni izveštaj Bloomberg Economicsa za mart ukazuje na očitavanje vrednosti od 2,2 odsto, uzimajući u obzir najnovije podatke.