Inflacija u Španiji je ponovo ubrzala, piše u jednom od prvih izveštaja koji će zvaničnicima Evropske centralne banke (ECB) pomoći da procene da li da nastave da povećavaju kamatne stope.
Potrošačke cene su porasle za 2,4 odsto u avgustu u odnosu na godinu ranije, dok je međugodišnji rast u julu iznosio 2,1 odsto. Za ubrzanje su zaslužne bile više cene goriva, saopštila je u sredu državna agencija za statistiku.
Ovakvu stopu očekivali su ekonomisti koje je anketirao Bloomberg, a rast stope predstavlja drugi uzastopni mesec ubrzanja rasta cena.
Opširnije
Španski izbori: Napredak socijalista stvara zastoj u parlamentu
Španski premijer Pedro Sanchez pojačao je svoju podršku tokom poslednjih dana predizborne kampanje.
24.07.2023
Meloni kaže da ne juri za 'legitimnim' profitom banaka
Italijanska vlada nema nameru da oporezuje "legitimne profite" banaka, rekla je premijerka Giorgia Meloni.
30.08.2023
Inflacija u Nemačkoj će ponovo ubrzati, pokazuju podaci iz najnaseljenije države
Indeks potrošačkih cena je na mesečnom nivou porastao za 0,5 odsto, pokazuju podaci statističke agencije iz Diseldorfa.
30.08.2023
Nemci i dalje pesimistični, inflacija još uvek problem
Kontinuirano visoke stope inflacije koče poboljšanje raspoloženje među potrošačima.
29.08.2023
Nakon Jackson Holea su sve karte na stolu - uključujući i recesiju
Moguće još jedno povećanje kamatnih stopa Feda, dok ECB ima teži posao od centralne banke SAD.
29.08.2023
Nakon objavljivanja podataka na gubitku su bili evro i obveznice, pošto su investitori gotovo ubeđeni da će ECB povećati stope još jednom u ovom ciklusu na četiri odsto. Cene na tržištu novca pokazuju da su šanse za još jedno podizanje od 25 baznih poena otprilike 60 odsto.
Izveštaj iz Španije prvi je u nizu objava o inflaciji u evrozoni, čija je Španija četvrta najveća privreda. Podaci za celu evrozonu će biti objavljeni u četvrtak, a očekuje se da će bazna inflacija i dalje ostati iznad pet odsto.
Ovo je dvostruko više od inflacije kakvu želi ECB, čiji zvaničnici će o monetarnoj politici odlučivati 14. septembra.
Centralni bankari će tada odrediti da li je potrebno deseto uzastopno povećanje cena zaduživanja da bi se ukrotila inflacija, ili je privredni rast u evrozoni dovoljno slab da opravda pauzu.
Značajnije od Španije biće podaci iz Nemačke, najveće privrede u regionu, koji će verovatno pokazati da potrošačke cene i dalje rastu godišnjim tempom koji prelazi šest odsto.
Prvi podaci objavljeni ranije u sredu iz Severne Rajne-Vestfalije, najmnogoljudnije nemačke države, pokazali su inflaciju od 5,9 odsto, što je blagi rast u odnosu na jul.
Ekonomisti predviđaju da će francuska inflacija takođe biti iznad pet odsto dok rast cena u Italiji usporava, ali i dalje ostaje iznad željenih nivoa.
U četvrtak će biti objavljen i izveštaj o ukupnom rastu potrošačkih cena u evrozoni. Očekuje se da će bazna inflacija, koja ne uključuje volatilne cene hrane i energije i koju zvaničnici ECB pažljivo prate, dostići 5,3 odsto.
Centralni bankari su podatke označili kao ključne. Centralni bankar Austrije, Robert Holzman, koji je poznat kao "jastreb" u ECB-u, rekao je za Bloomberg ranije ove nedelje da se zalaže za još jedno povećanje kamatnih stopa "ako ne bude velikih iznenađenja".
Njegov kolega iz Finske Tuomas Valimaki rekao je u utorak da je Savet guvernera "potpuno otvoren" po pitanju toga šta treba da se radi i da svaki potez "zavisi od pristiglih podataka".
Španija je donedavno beležila skoro najniže stope rasta cena u regionu, a inflacija je povremeno padala i ispod dva odsto. Očekuje se da će se ovo do kraja godine promeniti zbog baznih efekata.
Bazna inflacija je ostala tvrdoglavo visoka, što je isto kao i u celoj evrozoni. Ta mera, zasnovana na španskoj metodologiji, u avgustu je bila na 6,1 odsto.
Zemlja se suočava sa dodatnom neizvesnošću usred političkog zastoja nakon neuspešnih izbora u julu zbog kojih niko od glavnih kandidata nema većinu u parlamentu.
Pedro Sanchez je svoju kampanju bazirao na obećanju da će raditi na ekonomskom učinku Španije i borbi protiv inflacije.
Alberto Nunez Feijoo, koji je osvojio najviše glasova, dobio je poziv od kralja Felipea VI da pokuša da formira vladu iako nema dovoljnu podršku poslanika. Debata je zakazana za 26. i 27. septembar.