Dragašević: Srbija na pola koraka do Fitch investicionog rejtinga, koji se očekuje u julu

Odluka agencije Fitch koja je Srbiji potvrdila poslednjeg januarskog dana rejting BB+ sa pozitivnim izgledima nije iznenadila viceguvernera Narodne banke Srbije (NBS) Nikolu Dragaševića. On je za TV Bloomberg Adri rekao da veći kreditni rejting, odnosno investicioni rang, Srbija može očekivati već 25. jula 2025. godine kada je naredna revizija kreditnog rejtinga Republike Srbije.

"Odluka Fitcha da potvrdi rejting Srbiji govori o kontinuitetu dobrih makorekonomskih pokazatelja koje naša zemlja beleži u prethodnih nekoliko godina i otpornosti domaće ekonomije. Kao što je istakao i Fitch, Srbija ima optimalan ili zdrav miks ili kombinaciju i fiskalne i monetarne politike, odnosno sveukupne makroekonomske politike i to je bilo potpuno očekivano", istakao je Dragašević.

Prema njegovim rečima, očekuje se da u periodu od šest do 12 meseci, što je uobičajeni period kada neka rejting agencija da pozitivne izglede za njegovo dalje povećanje, ona to i "razreši". "U ovom slučaju izgledi za Srbiju su pozitivni i to znači da ima osnova i argumenata za povećanje kreditnog rejtinga. Mi očekujemo da to može da se desi već 25. jula kada je naredna revizija kreditnog rejtinga Republike Srbije."

- Koji su to koraci koje je potrebno da Srbija uradi do jula, kako bi se stiglo do investicionog rejtinga? Koji su to unutrašnji faktori? 

Fitch je u poslednjem izveštaju istakao četiri osnovna faktora, pre svega da Srbija ima dobru kombinaciju monetarne i fiskalne politike, da je u prethodnom periodu izgradila takozvane eksterne bafere, odnosno sisteme stabilnosti za sve buduće neizvesnosti ili neravnoteže u međunarodnom okruženju. A svedoci smo u prethodnih nekoliko godina i pandemije i geopolitičkih kriza. Devizne rezerve Srbije su na kraju prošle godine iznosile 29,3 milijarde evra i bile su na najvišem nivou ikada.

Bloomberg Adria TV

 

 

Treća stvar koju je Fitch istakao jeste da je Srbija imala kontinuirani put ekonomskog rasta u prošloj godini. Vidimo da imamo realni rast od 3,9 odsto. Prognozira za naredne dve godine je rast od preko četiri odsto.  Strane direktne investicije poslednjih 10 godina više nego dovoljne u svom prilivu da pokriju deficit tekućeg računa. To govori o održivosti spoljnotrgovinske politike Srbije.

Kada govorimo o fiskalnoj situaciji, Ministarstvo finansija objavilo je da je konsolidovani deficit iznosio dva procenta BDP-a, dakle opet smo imali bolji rezultat od onog koji je planiran budžetom, odnosno njegovom revizijom krajem prošle godine, kada je bilo predviđeno da iznosi 2,7 odsto. I ono što je jako važno za svaku rejting agenciju jeste sigurna i silazna putanja javnog duga, odnosno njegovog učešća u BDP-u. Na kraju prošle godine, on je iznosio 47,5 odsto.

- Kojih je to pola koraka potrebno u ovih šest meseci? Na šta biste posebno skrenuli pažnju?

Svaka od rejting agencija ističe kontinuitet, odnosno nastavak dobrih makroekonomskih pokazatelja. Dakle, kada pričamo konkretno, na primer, o monetarnoj politici, oni nemaju nikakvih primedbi, smatraju je vrlo adekvatnom, kao što to smatra i MMF, odnosno da je centralna banka ispunila svoje osnovne ciljeve, stabilnost cena i stabilnost finansijskog sistema.

Od maja prošle godine, inflacija je unutar ciljanog koridora. Krajem prošle godine iznosila je 4,3 odsto i ono što projektujemo je da bi u narednom periodu trebalo da ostane, u prvom delu godine oko tih nivoa, a zatim da se polako približava cilju od tri odsto. Kada govorimo o fiskalnoj održivosti, oni žele da vide u dužem vremenskom periodu da će se nastaviti silazna putanja javnog duga. To je važno zato što su oni jedan deo investicija koje će gurati privredni rast. Dakle, samo nastavak tih trendova je nešto što bi trebalo da nas dovede do investicionog ranga.

- Nije li prvi praktičan test zadržavanje kreditnog rejtinga koji je Fitch dao? S druge strane, nakon investicionog rejtinga koji je Srbija dobila od S&P-ja usledilo je izdavanje desetogodišnjih obveznica u dinarima početkom nedelje.

To jeste bio svojevrsni test, mada ono što vidimo prethodne dve godine jesu portfolio investicije, odnosno ulaganje u obveznice Srbije, za razliku od stranih direktnih investicija koje podrazumevaju ulaganja u fabrike i otvaranje novih radnih mesta. One mnogo brže odgovaraju na promene kreditnih rejtinga ili na njihove najave.

U prethodnih godinu ili dve, vidimo raspoloženje tržišnih učesnika koji sve više ulažu u hartije od vrednosti Srbije na međunarodnom tržištu, kada govorimo o evroobveznicama ili na domaćem tržištu. Prošle nedelje smo imali rekordno uspešnu emisiju desetoipogodišnjih hartija od vrednosti, gde je realizacija bila gotovo u celini planiranog iznosa, 111 milijardi dinara. Tražnja je takođe bila rekordna, 157 milijardi dinara. Pre samo nekoliko godina nismo mogli da zamislimo da ćemo moći na domaćem tržištu u jednom danu da imamo realizaciju na aukciji dinarskih hartija od vrednosti od gotovo milijardu evra.

- Ko su bili kupci?

Bloomberg Adria TV

 

Kupci su bili kako domaće finansijske institucije, banke, tako i nerezidenti, odnosno strane finansijske institucije. Ono što nas raduje jeste što na svakoj novoj aukciji imamo neke nove investitore. Dakle, nije reč samo o investitorima koji nas prate već nekoliko godina, već imamo i nove ulagače kako se poboljša kreditni rejting Srbije. Imamo grupu investitora koji ulažu isključivo u hartije od vrednosti koje imaju investicioni rang. Dobijanjem tog statusa, mi smo postali prepoznatljivi i na njihovoj investicionoj mapi, tako da je sve veći broj tih novih investitora. Kada smo razgovarali pre nekoliko godina, jedan od investitora koji je ulagao pre sedam ili osam godina i još uvek je tu, govorio je: "Mi ostajemo u srednjoj školi, a vi idete na fakultet".

Depositphotos

 

- Ono što je zanimljivo jeste da bi investicioni rejting države trebalo da se odrazi na investicioni rejting kompanija koje posluju u toj državi.

Poboljšanje investicionog rejtinga države ima reperkusije na čitavu ekonomiju i na povoljnije uslove finansiranja, ne samo države već i kompanija, i to će se osetiti u narednom periodu. Kada govorimo o konkretnim prednostima koje Srbija i njene kompanije mogu da osete kada budu izlazile na međunarodno tržište, prošle godine smo imali Telekom Srbije kao kompaniju koja je uspešno emitovala evroobveznicu nakon dobijanja investicionog rejtinga. Upravo na talasu tog poboljšanja kreditnog rejtinga, Telekom Srbija je imao uspešnu evroobveznicu na međunarodnom tržištu. 

Bloomberg Adria TV

 

- Koliko su prinosi na naše obveznice konkurentni u odnosu na zemlje u okruženju?

To je nešto što se oseća poslednjih godinu i po dana, gde su ti prinosi značajno smanjeni, za gotovo jedan ili 1,5 procentnih poena u zavisnosti od hartije od vrednosti o kojoj govorimo, da li je reč o evroobveznici ili obveznici u dinarima, odnosno u lokalnoj valuti. Tu se uvek poredimo sa zemljama koje su već imale investicioni rang, to su Rumunija ili Mađarska, gde smo sada značajno niže od Rumunije i kada je reč o stranom tržištu i kad je reč o obveznicama emitovanim u Srbiji. To znači da imamo povoljnije finansiranje od njih. Kada je reč o Mađarskoj, približavamo se, sa svakom novom aukcijom i svakim novim danom na sekundarnom tržištu i njihovih hartijama od vrednosti, odnosno stopama prinosa.

Bloomberg

 

- Šta je sa agencijom Moody’s, ona nešto ređe izlazi u javnost sa ocenama kreditnog rejtinga država. Kada možemo očekivati njihovu ocenu?

Možemo da očekujemo već u prvom kvartalu da bi Moody’s mogao da reaguje po osnovu izgleda za povećanje kreditnog rejtinga. U slučaju Moody’s-a imamo kreditni rejting dva nivoa ispod investicionog ranga, ali očekujemo već u ovoj godini da bi oni trebalo da nam, po svim parametrima, to povećaju. Sve rejting agencije gledaju manje više iste pokazatelje. Govorimo o fiskalnoj održivosti, uspehu u monetarnoj politici, o tome kakav nam je privredni rast. Ono što je i sama rejting agencija Fitch istakla, ali o tome govore i Moody’s i S&P, jeste da je u prethodnom periodu jedan od pokazatelja ekonomske produktivnosti, BDP po glavi stanovnika, bio značajno povećan. Konkretno, Fitch je rekao da je od 2018. do 2024. on povećan za 80 odsto.

 

 

- Šta je najvažniji cilj Narodne banke Srbije? Razgovaramo o rejtingu, ali rejting sadrži praktično sve. Koliko spoljni faktori mogu da utiču na cilj očuvanja stabilnosti cena i držanje inflacije u zadatim okvirima?

Osnovni cilj NBS ostaje stabilnost cena, zatim stabilnost finansijskog sistema i podrška vladi u ekonomskom rastu. NBS je pokazala da, u ovim izazovnim vremenima, uspešno održava cenovnu i finansijsku stabilnost. Spomenućemo podatak da je udeo problematičnih kredita, koji je 2015. iznosio 22,3 procenta sada ispod tri odsto, dakle na rekordno niskom nivou. Inflacija je već nekoliko meseci unutar ciljanog koridora i nastaviće da se kreće unutar toga. Već više od 10 godina imamo relativnu stabilnost deviznog kursa koja je važno sidro opšte makroekonomske stabilnosti.

Kada govorimo o međunarodnom okruženju, ako su prethodne godine bile okarakterisane geopolitičkim tenzijama, sada su drugi faktori u fokusu. Govorimo o trgovinskim tenzijama, vidimo šta je proteklih dana bila glavna vest, da je nova američka administracija objavila da će uvesti carine Kini i već možemo videti neke kontramere sa njihove strane od 10 ili 15 procenata na određene američke proizvode. Tako je 10 odsto kada se radi o automobilima, sirovoj nafti, nekim poljoprivrednim mašinama, a 15 odsto se odnosi na ugalj i prirodni gas. Takođe, Kina je najavila istragu kompanije Google, pokušavaju da dokažu da se nije držala antimonopolskih procedura i pravila, tako da već sada vidimo određene tenzije koje će se nastaviti.

Depositphotos

 

 

- Ono što smo pratili u proteklom periodu, pogotovo u svetlu inflacije, jesu odluke američkog Feda i ECB. NBS četiri meseca ne menja kamatnu stopu, iako su mnogi očekivali da će je smanjiti?

Imajući u vidu inflaciju koja je u gornjem delu ciljanog koridora, NBS je odlučila da od septembra prošle godine zadrži referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto. Ako se poredimo s ECB, koja nam je najbliža i utiče na segment tokova u evro znaku, moramo da poredimo dve iste stvari, a to je stopa na depozitne olakšice koja je kod nas 4,5, a u slučaju ECB je smanjena za dodatnih 25 baznih poena na 2,75.

Imajući u vidu jako tržište rada i još uvek jaku ekonomiju u SAD, Fed se odlučio na pauzu i očekuje se da bi do polovine godine oni mogli da zadrže tu stopu ili je eventualno jednom ili dva puta smanje. Za razliku od toga, ECB bi trebalo, prema najavama njihovih čelnika, da nastavi smanjenje kamatnih stopa, odnosno relaksaciju monetarne politike, do nivoa od dva procenta koji se smatra neutralnom kamatnom stopom, koja podstiče ekonomiju, ali ne podstiče inflaciju.

- Koje korake možemo da očekujemo od NBS u tom manevarskom prostoru, imajući u vidu sve što se dešava na unutrašnjem planu i spoljne faktore? Neko bi rekao da ste preterano oprezni?

Ne bih rekao da smo preterano oprezni, rekao bih da smo oprezni u dovoljnoj meri, imajući u vidu sve faktore koji utiču na inflaciju u domaćoj ekonomiji i potrebu da vidimo kako će se nova poljoprivredna sezona odraziti na cene. Ono što možemo da kažemo je da će, od sastanka do sastanka, kao što kaže i ECB, izvršni odbor NBS odlučivati o referentnoj kamatnoj stopi. Takođe moramo da nagovestimo da poslujemo u ambijentu izuzetno visokih viškova likvidnosti i zbog toga je prosečna repo stopa upravo na nivou stope na depozitne olakšice, znači niža od referentne kamatne stope.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar