Analiza BBA: Pale cene šećera i pšenice, šta da očekujemo ubuduće

Cena šećera je pala za 17 odsto u protekloj godini, navedeno je u analizi analitičara Bloomberg Adrije, a na pad su uticala dva ključna faktora - snažna očekivanja u vezi sa proizvodnjom šećerne trske u Brazilu (najveći svetski proizvođač) i ukidanje izvoznih kvota iz Indije (drugi po veličini proizvođač). Osim toga, brazilske kiše poboljšavaju izglede za žetvu šećerne trske u proleće 2025. Pad berzanskih cena uticao je i na cene u Adria regionu, te trenutno imamo deflaciju cena šećera na svim tržištima.

 

Prema oceni BBA analitičara, u narednoj proizvodnoj sezoni očekuje se značajan višak u proizvodnji šećera zbog povratka Indije na globalno tržište, što će dodatno gurnuti cene naniže. Međutim, brazilski proizvođači šećerne trske i dalje su oprezni sa svojim procenama useva, posebno zbog suše u centralno-južnoj regiji zemlje koja još traje. To povećava rizik od šumskih požara. Posle rekordno visokih cena šećera prethodnih godina, brojevi se sada približavaju nivoima iz 2022.

"Očekujemo nastavak pada maloprodajnih cena šećera, što znači da neće biti potrebno uvesti meru zamrzavanja maksimalne cene. Dodatne probleme u Evropi i pritisak na niže cene stvara ukrajinski izvoz šećera u EU, što se smatra glavnim problemom, odmah posle loših rezultata najvećeg evropskog proizvođača šećera, Suedzuckera", navodi se u BBA analizi.

Depositphotos

Pšenica - put preko Crnog mora je otvoren

Sve žitarice umnogome zavise od vremenskih uslova i ruskog/ukrajinskog izvoza, a trenutno nema značajnih nepovoljnih vremenskih prilika, niti većih rizika za izvoz žitarica preko Crnog mora, ocenjuju BBA analitičari.

"Kao rezultat toga, FAO indeks cena žitarica je pao za 6,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu - sve žitarice su na nižim nivoima. Što se tiče pšenice, cene su pale za dva odsto međugodišnje u januaru 2025, a ključni faktori koji stoje iza ovog pada su niža potražnja za uvozom i jaka očekivanja za ozime useve u Francuskoj i žetvu meke pšenice. Francuska predviđa povećanje proizvodnje ozimog žita od 10 odsto i povećanje proizvodnje meke pšenice za oko sedam odsto, što je važan faktor za evropske cene pšenice. Međutim, USDA je nedavno izdala donekle iznenađujuću prognozu, koja ukazuje da bi zalihe pšenice mogle biti niže nego što je ranije prijavljeno. Ta revizija je usledila zbog nedostatka snega u Ukrajini i Rusiji, što bi moglo dovesti do nižih prinosa u tim regionima", dodaje se u analizi.

 

 

 

 

Kakvo je stanje u Adria regionu

Uslovi za ozimu pšenicu ostaju solidni. Pored toga, očekivano hladnije i snežnije vreme moglo bi da podrži veće prinose. Hrvatski i slovenački poljoprivrednici ostvaruju veće prinose po hektaru, u poređenju i sa EU i sa ostatkom Adria regiona.

"Prinos od oko šest tona po hektaru smatra se solidnim za proizvodnju pšenice, a Hrvatska je u proteklih pet godina bila blizu ovog standarda. Crničko tlo je posebno pogodno za uzgoj žitarica, što doprinosi snažnim prinosima u Hrvatskoj, posebno u poljoprivrednoj regiji Slavonije. Nasuprot tome, Srbija, BiH i Severna Makedonija tek treba da dostignu prosek EU, uglavnom zbog geografskih razlika kao što su različit kvalitet zemljišta i prisustvo planinskog terena u BiH", navode analitičari BBA.

 

 

Ipak, dodaju da postoji potencijal za poboljšanje, kroz bolju konsolidaciju zemljišta, efikasniju upotrebu zaštitnih sredstava i izbegavanje neobrađenog semena. Smatraju da povećanje prinosa po hektaru ne bi samo podstaklo zarade poljoprivrednika već bi takođe dovelo do nižih cena žitarica na domaćem tržištu. Krajnji rezultat toga je niža cena brašna u maloprodaji.

Šta se očekuje ubuduće

"Vidimo blagi pritisak na povećanje globalnih cena pšenice. Loše vremenske prilike u Rusiji mogle bi usporiti izvoz u Afriku, region koji se poprilično oslanja na rusku pšenicu. Pored toga, predstojeći izveštaj USDA o zalihama i budućim žetvama pružiće dalji uvid u razvoj tržišta", navode analitičari BBA.

Ono što je tračak nade u višegodišnjoj borbi s inflacijom, jeste činjenica da su se niže cene pšenice - u poređenju sa prethodnim godinama - konačno pretvorile u nižu inflaciju brašna. Podsetimo, Adria region je 2024. doživeo deflaciju cena brašna svuda osim u Hrvatskoj. Lane su cene te sirovine pale u Srbiji za pet odsto, u Sloveniji za tri odsto, a u Severnoj Makedoniji za osam odsto.

Zaključak je da Hrvatska i dalje ima najveću ukupnu inflaciju u EU, pri čemu tamošnje cene brašna prate ovaj obrazac sa dodatnim rastom od 5,8 odsto.

"Niže cene brašna se još uvek ne odražavaju na krajnje cene proizvoda poput hleba, jer su prehrambeni proizvodi uglavnom cenovno neelastični, a potražnja za pekarskim proizvodima ostaje stabilna", piše u BBA analizi.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar