Ko je profitirao, a ko izgubio u sirovinskim igrama?

Ako u proizvodnji koristite kakao ili kafu kao sirovinu, onda vas sigurno boli glava od rasta njihovih cena. Ali aktivni učesnici na tržištu kapitala tu vide priliku za profit. Veliki institucionalni investitori ulažu u sirovine putem fjučersa, kao i kompanije koje se štite kupovinom takvih ugovora. S druge strane, malim ulagačima najlakši način pridruživanja velikim igračima jeste kupovina ETF-ova (engl. exchange-traded fund - fond kojim se trguje na berzi) koji prate kretanje cene tih fjučersa.

Ukoliko ste početkom 2019. godine uložili u ETF-ove koji prate cene šećera, kafe i/ili kakaoa, mogli ste dosad da zaradite 52 odsto. Ipak, kad taj prinos uporedimo s indeksom S&P 500, i dalje je američki berzanski indeks neprikosnoven. Naime, u istom periodu S&P 500 je narastao za 100 odsto. Možda ETF-ovi na sirovine nisu prepoznati kod većeg broja investitora, ali mogu da posluže kao vrlo dobra imovina za diverzifikaciju portfelja. Nasuprot S&P 500 kojeg navedeni robni ETF-ovi nisu uspeli da pobede, imamo obveznice koje su vlasnicima donele pad vrednosti od pet odsto u istom periodu.

Bloomberg, BBA Analytics

 

Posmatrajući poslovanje velikih svetskih kompanija listiranih na berzama, vreme ovakve volatilnosti cena sirovina najbolje naglašava one kompanije koje biraju dobre ili loše strategije upravljanja svojim zalihama. Jedan od primera je švajcarska kompanija Barry Callebaut, koja je najveći svetski prerađivač kakaoa, to jest proizvođač kakao mase, sa oko devet milijardi evra godišnjeg prihoda. Cena deonice te kompanije pokazuje visoku osetljivost na promenu cene kakaoa, a poslednjih meseci uz negativnu korelaciju od 70 odsto. S obzirom na to da je kakao značajno poskupeo, investitori kažnjavaju kompaniju smatrajući da ona viši ukupni trošak neće uspeti da prebaci na sledećeg u prerađivačkom lancu.

 

Videvši rast cene kakaoa, Barry Callebaut se tokom prošle godine kockao nadajući se da će cene kakaoa pasti i održavao svoje zalihe sirovina na nivoima koji im osiguravaju redovne operacije za sedam meseci. Uobičajeno za industriju je nabrati zalihe za operacije tokom narednih 11 meseci. Kompanija je već neko vreme u poziciji da mora da kupuje sirovinu po dodatno višim cenama, što za poslovanje ne bi bilo značajno problematično da potražnja za njihovim proizvodom nije visoko osetljiva na promenu cene. Drugim rečima, njihove profitne marže će patiti.

Bloomberg, BBA Analytics

 

Drugačiji primer uticaja cene ovakvih sirovina na vrednost kompanije listirane na berzi jeste nemački Südzucker, koji je jedan od najvećih svetskih proizvođača šećera, te mu otprilike 40 odsto prihoda zavisi od svetske cene šećera. Uopšteno, promena cene šećera najviše je pogođena vremenskim uslovima na poljima šećerne trske u Indiji i Brazilu, koji čine otprilike 40 odsto svetske proizvodnje. Koristi viših cena šećera Südzucker je ubirao u 2023. godini, kada je cena šećera doživela vrhunac na nivoima malo iznad 27 dolara po funti, a EBITDA marža te kompanije je porasla na skoro 12 odsto, više nego udvostručivši se u odnosu na godinu ranije.

Südzucker je u 2023. godini koristio stare zalihe šećerne repe koje je platio još po tržišnim cenama u 2022. godini, a cene šećera prema svojim kupcima je povisio u skladu sa cenom na svetskim tržištima, te je tako ostvario natprosečnu maržu za segment šećera. Cena deonice kompanije usled toga je porasla, ali nakon pada svetske cene šećera i očekivanja o rekordnoj berbi šećerne trske u Brazilu cena deonice je počela da pada. Treba dodati da je nakon iskorišćavanja pozitivne razlike između cena ranijih zaliha sirovina i krajnje cene šećera, došlo i do poskupljenja logističkih troškova kao i troškova zaposlenih, što će izazvati erodiranje marže ove godine.

Bloomberg, BBA Analytics

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar