Cena zlata je poslednjih godina u porastu zbog privlačnosti njegovih glavnih karakteristika – skladištenja vrednosti, funkcije rezervne valute i sigurnog utočišta tokom nestabilnosti tržišta.
Samo u 2024. godini (do sredine decembra) cena zlata je na međugodišnjem nivou porasla oko 30 odsto. Potražnju su snažno podstakle kupovine centralnih banaka (uglavnom na tržištima u nastajanju) koje su se nastavile u 2024.
Celu analizu možete preuzeti OVDE.
Opširnije
Posle smanjenja Feda, zemljotres na finansijskim tržištima
Sinoć je Fed smanjio kamatne stope i berze su ušle u korekciju. Zašto?
19.12.2024
Srbija ima 1,7 milijardi tona rude zlata, srebra i bakra
Posle tehnološke prerade ruda, prilikom eksploatacije i prerade u poluge, moglo bi da se dobije od 300 do 350 tona zlata, kaže Predrag Mijatović.
11.12.2024
Novim zakonom o NBS zakucano da zlato ostane u zemlji
Na ovaj način se prirodni resursi Srbije na najbolji način koriste za potrebe naše zemlje, umesto da se koriste za povećanje deviznih rezervi drugih centralnih banaka, kažu u NBS
05.12.2024
Da li je zlato sve bliže rekordnoj vrednosti od 3.000 dolara
Investitori očekuju da će Fed smanjiti kamatne stope, dajući podršku ceni zlata.
28.11.2024
Od prvog do trećeg tromesečja 2024. centralne banke su kupile manje zlata nego godinu ranije, ali još uvek povećanu količinu u poređenju sa trendom pre 2022. Od 24. novembra videli smo prekid uzlaznog trenda i veću volatilnost nakon izbora u SAD.
S obzirom na to da su izborni rezultati pogodovali jačanju dolara i kretanju prema rizičnijoj imovini – potražnja za zlatom je oslabila, ali uz samo ograničenu korekciju cene (u poređenju sa 5. novembrom, cena zlata je pala 2,5 odsto do sredine decembra 2024, dok je USD indeks rastao 2,8 odsto).
Faktori koji će uticati na cenu zlata
Trenutna makroekonomska situacija s jačanjem dolara u skladu je s usporavanjem cene zlata jer se takmiče kao rezervne valute.
Geopolitičko okruženje se zaoštrava, što ide u prilog ceni zlata. Ono je dugoročni pokretač potražnje za zlatom i uticaće na njegovu cenu. Ako dođe do promene u geopolitičkoj slici (kao što najavljuje američki predsednik Donald Trump), to će smanjiti pritisak na cenu plemenitog metala.
Trenutna cena zlata ima ugrađenu premiju u odnosu na njegovu procenjenu fer vrednost, što ukazuje na potencijal daljih rizika, poput razbuktavanja trgovinskog rata između SAD i Kine.
Faktor koji bi mogao da utiče na eventualni pad cene jeste smanjena pristupačnost zbog skoka vrednosti u 2024. godini. U poređenju s trenutnim tržištem, zlato se čini precenjenim u odnosu na industrijske metale, energiju i osnovne poljoprivredne proizvode, ali i dalje ostaje jeftinije u poređenju s istorijskim odnosom sa S&P-om.
Cenovna pristupačnost pokazuje svoj uticaj kroz potražnju za proizvodnjom nakita na koju istorijski otpada preko 40 odsto ukupne potražnje zlata. Ona je pala sedam odsto godišnje od prvog do trećeg kvartala ove godine.
Prognoza za 2025.
Zlato ide prema novom rekordu 2025. Ne očekujemo korekciju cene prema dole, ali predviđamo niže dobitke nego tokom 2024. godine.
Cena srebra takođe raste
Srebro je takođe poraslo, za 28 odsto (ytd) do sredine decembra 2024. Dinamika cene pratila je putanju zlata, pa je odnos zlato/srebro zadržao relativno stabilan nivo.
U 2024. u proseku je bilo potrebno 85 jedinica srebra za kupovinu jedne zlatne jedinice, što je nešto više od 10-godišnjeg proseka od 80 jedinica. Sredinom godine odnos je pao ispod dugoročnog trenda, budući da je porast cene zlata pogurao potražnju za srebrom kao pristupačnijom zamenom.
Vidimo to i kroz pozicioniranje ETF-ova koji su povećali količinu srebra za oko četiri odsto u 2024. Volatilnost srebra tokom godine bila je veća od zlata jer je važno i za industriju.
Snažan dolar usporava potražnju jer je srebro jedan od metala koji je najviše povezan s kursom dolara, što ga čini jako izloženim kamatnim stopama i inflacijskim očekivanjima za SAD.
Indijska potražnja kao pozitivan signal
Indija je vodeći proizvođač srebrnog posuđa i srebrnog nakita, značajan kupac investicionog srebra (poluga i kovanica) i veliki industrijski potrošač. Smanjila je uvozne carine na zlato i srebro (s 15 na šest odsto) u 2024. kako bi smanjila teret visokih cena za potrošače, ali i za industrije koje se oslanjaju na srebro, kao što su proizvodnja obnovljivih izvora energije i elektronika. Uvoz srebra više se nego udvostručio na međugodišnjem nivou tokom prvih 11 meseci 2024.
Potražnja za obnovljivim izvorima energije
Proširenje solarnih kapaciteta diže cene srebra jer srebro igra ključnu ulogu u proizvodnji solarne energije. Ti pritisci su pojačani borbom proizvođača da održe korak s rastućom potražnjom.
Prognoza za 2025.
Očekujemo da će cena srebra nastaviti da raste, podstaknuta funkcijom skladištenja vrednosti, ali i industrijskom potražnjom. U skladu sa zlatom, geopolitičko okruženje će ići u prilog većoj potražnji, pri čemu će jači dolar ublažiti deo pritisaka.