Zlato i srebro poskakali nakon hapšenja Madura

Zlato i srebro su porasli, dok su investitori procenjivali pojačane geopolitičke rizike nakon što su SAD zarobile venecuelanskog lidera Nicolasa Madura.

Spot cena zlata porasla je u ponedeljak do 2,5 odsto, probivši nivo od 4.430 dolara po unci, dok je srebro poskupelo gotovo pet odsto. Predsednik Donald Trump izjavio je da SAD planiraju da "upravljaju" Venecuelom nakon svrgavanja Madura tokom vikenda, ostavljajući neizvesnom buduću vlast u južnoameričkoj zemlji. Trump je naveo i da Vašington zahteva "potpuni pristup" Venecueli, uključujući njene naftne rezerve.

 

Ovaj događaj je "učvrstio okruženje pojačane geopolitičke neizvesnosti", rekao je Christopher Wong, analitičar u singapurskoj banci Oversea-Chinese Banking Corp. Ipak, dodao je da su neposredni rizici ograničeni, jer "razvoj događaja u Venecueli ukazuje na relativno brzo razrešenje, a ne na dugotrajan vojni sukob".

Zlato često kratkoročno jača u trenucima naglog rasta geopolitičkih tenzija, iako je taj efekat najčešće kratkog daha.

Analiza dugoročnog uticaja geopolitičkih događaja "pokazuje znatno ograničeniji cenovni efekat zlata kroz vreme nego, na primer, kod nafte", naveo je u belešci Bernard Dahdah, analitičar u Natixisu.

"Naše je mišljenje da, ukoliko ne bude daljih posledica ili domino-efekta nakon hapšenja Madura, ovaj događaj neće imati trajniji uticaj na cenu zlata", dodao je.

 

Bloomberg

 

Pored dešavanja u Venecueli, Trump je tokom vikenda ponovo istakao svoje ambicije u vezi sa Grenlandom, teritorijom NATO saveznika Danske. On je novinarima u Vašingtonu rekao da je Grenland prekriven ruskim i kineskim brodovima svuda unaokolo. "Potreban nam je Grenland sa stanovišta nacionalne bezbednosti, a Danska to neće moći da obezbedi, mogu vam to reći", kazao je Trump.

Danska premijerka osudila je takve tvrdnje, poručivši da SAD "nemaju pravo da anektiraju" bilo koji deo njene teritorije.

 

Zlato je nedavno zabeležilo najbolji godišnji rezultat još od 1979, postavljajući niz rekordnih vrednosti u 2025, uz podršku kupovine centralnih banaka i priliva u ETF-ove vezane za zlato. Tri uzastopna smanjenja kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi dodatno su podstakla rast plemenitih metala, koji ne donose kamatu.

Neke vodeće banke prognoziraju dalji rast cene zlata ove godine, naročito uz očekivanja da će Fed dodatno snižavati kamate i da će Trump menjati rukovodstvo američke centralne banke. Goldman Sachs Group Inc. saopštio je prošlog meseca da u osnovnom scenariju očekuje rast cene zlata do 4.900 dolara po unci, uz rizike pretežno pomerene naviše.

Dodatnu podršku cenama pružaju dugoročni rizici za američku ekonomiju, pre svega rastući državni dug, rečeno je na panelu uglednih ekonomista u nedelju. Bivša ministarka finansija Janet Yellen izjavila je da jačaju preduslovi za fiskalnu dominaciju, situaciju u kojoj obim duga primorava centralnu banku da drži kamate niskim kako bi se smanjili troškovi servisiranja duga.

 

Srebro je prošle godine poraslo čak i više od zlata, probijajući nivoe koji su donedavno delovali nezamislivo i za najoptimističnije posmatrače tržišta. Pored faktora koji su podržali zlato, "beli metal" je profitirao i od trajnih bojazni da bi američka administracija mogla uvesti carine na uvoz rafinisanog srebra.

Strah od carina povukao je veliki deo globalno dostupnih zaliha srebra u SAD, ostavljajući ostala tržišta znatno zategnutijim. Ugovori na srebro na Šangajskoj berzi zlata u ponedeljak su se trgovali više od pet dolara po unci iznad spot cena u Londonu, dok su londonske cene nastavile da se kotiraju uz premiju u odnosu na fjučerse na Comexu u Njujorku. To predstavlja neuobičajen preokret u odnosu na uobičajeni popust.

Zlato je poraslo 1,7 odsto na 4.407,02 dolara po unci oko 12.40 po londonskom vremenu. Srebro je ojačalo 2,7 odsto na 74,75 dolara. Platina i paladijum su takođe zabeležili rast. Indeks Bloomberg Dollar Spot, ključni pokazatelj snage američke valute, porastao je 0,2 odsto.