text size
SAD su spremne da preuzmu većinsku kontrolu nad ogromnim delom naftnog bogatstva Venecuele u potezu bez presedana za koji su zvaničnici rekli da će stvoriti drugu najveću privatnu naftnu kompaniju na svetu prema rezervama i obezbediti američke zalihe nafte za naredne decenije.
Predsednik Donald Trump objavio je dogovor o ovom aranžmanu u objavi na Truth Socialu u petak uveče. To predstavlja njegov najnoviji potez ka uspostavljanju dominacije SAD nad zapadnom hemisferom, suprotstavljajući se višegodišnjem širenju uticaja Kine, kao deo njegovog prihvatanja Monroeove doktrine iz 19. veka.
U saradnji sa privremenom predsednicom Venecuele, Delcy Rodríguez, partnerstvo sa privatnim sektorom obezbedilo je većinsku američku kontrolu nad više od 65 milijardi barela dokazanih rezervi u Venecueli, rekao je Trump.
Jedan američki zvaničnik rekao je da će SAD kontrolisati 55 odsto efektivne proizvodnje iz zajedničkog poduhvata i da će naftu dobijati po troškovnoj ceni.
Plan predstavlja intervenciju bez presedana u modernom dobu u ekonomiji jedne južnoameričke zemlje koju je Trump svojevremeno nazvao 51. američkom saveznom državom, podsećajući na britansku kontrolu nad iranskim naftnim poljima i podelu iračke imovine među SAD i evropskim državama pre jednog veka.
To predstavlja kulminaciju kampanje tokom koje su SAD u januaru zarobile predsednika Venecuele, Nicolasa Madura, zaplenile venecuelanske naftne tankere i izvele napade na brojne brodove koji su navodno prevozili drogu iz Venecuele, pri čemu je poginulo više od 200 ljudi.
To je takođe neisproban potez, koji bi mogao biti podložan pravnim osporavanjima i političkim promenama u Vašingtonu. Nije jasno da li bi Trumpov aranžman potpuno prihvatio neki budući američki predsednik, niti kako bi mogao da opstane u slučaju budućih političkih previranja u Venecueli.
"Najavljeni pokušaj Trumpove administracije da obezbedi udeo u naftnim rezervama Venecuele verovatno će biti kontraproduktivan za dugoročna ulaganja u industriju, prvenstveno zbog političkog rizika koji uvodi", napisao je Chris Kennedy, rukovodilac za ekonomsku državnu politiku u Bloomberg Economicsu, u belešci.
"Malo je verovatno da će mnoge kompanije biti spremne da izvrše velika ulaganja u nove projekte s obzirom na rizik da bi američka administracija nakon Trumpa mogla da odustane od ovog poduhvata ili da nova, demokratski izabrana venecuelanska vlada ne bi poštovala takav sporazum", rekao je.
Objava je izazvala trenutne negativne reakcije na društvenim mrežama, pri čemu su neki Venecuelanci optužili Rodríguez da "poklanja" naftu zemlje, dok su drugi dovodili u pitanje to što u okviru sporazuma nije bilo nikakvog pomena demokratske tranzicije ili vremenskog okvira za izbore. Kritike bi mogle dodatno da povećaju političke rizike za Rodríguez, čija popularnost već opada u nedavnim anketama.
Chevron Corp., jedina američka kompanija koja trenutno proizvodi naftu u Venecueli, odbila je da komentariše. ExxonMobil Holdings Corp. odbio je da komentariše.
"Pre svega, potreban je kredibilan plan za trajnu političku stabilnost kako bi se velike naftne kompanije ubedile da ulože desetine milijardi, naročito u izgradnju skupih postrojenja za preradu potrebnih za obradu ultrateške venecuelanske nafte", rekao je Clay Seigle, viši nerezidentni istraživač u Center for Strategic and International Studies.
Poduhvat bi imao koncesije na 100 godina za naftna polja sa ukupno oko 65 milijardi barela dokazanih rezervi, prema rečima zvaničnika. Novi entitet biće drugi najveći korporativni vlasnik dokazanih rezervi nakon Saudi Aramca, dodao je zvaničnik.
Bloomberg News je ranije u petak izvestio da SAD nastoje da steknu veliki udeo u venecuelanskim naftnim rezervama putem potencijalnog partnerstva između Department of Defense i Alejandro Betancourt, kontroverznog investitora u energetiku koji je postao ključni posrednik između dve zemlje.
Proizvodnja iz novog poduhvata pomoći će u obezbeđivanju nafte po troškovnoj ceni, koristiće se za popunjavanje američkih strateških rezervi nafte i pomoći će u zadovoljavanju potreba američke vojske, rekao je američki zvaničnik.
Rodríguez je potvrdila sporazum u saopštenju na Telegramu. Nazvala je sporazum "istorijskim", navodeći da će naftni projekti generisati 209 milijardi dolara poreskih prihoda. Rekla je da sporazum obuhvata 17 strateških polja sa 65 milijardi barela dokazanih rezervi, ali nije pomenula koliki će udeo imati svaka zemlja.
"Ovo je potpuno bez presedana", rekao je Alejandro Velasco, vanredni profesor na New York University. Venecuela "rizikuje da postane igralište američkog kapitalizma", rekao je Velasco.
Objava dolazi usred globalne trke za obezbeđivanje zaliha nafte poremećenih ratom u Iranu i u trenutku kada se Trump suočava sa zabrinutošću birača zbog cena benzina i inflacije uoči međuizbora u novembru.
Iako je proizvodnja sirove nafte u Venecueli porasla ove godine, zemlja je u julu proizvodila svega 1,16 miliona barela dnevno, prema Bloombergovoj anketi. To je manje od polovine količine koju je proizvodila pre deset godina, što odražava raniji odlazak mnogih zapadnih energetskih kompanija i godine nedovoljnih ulaganja i korupcije koje su naftni sektor zemlje ostavile u rasulu.
Trumpov potez u skladu je sa njegovom takozvanom Donroovom doktrinom, čiji je cilj širenje američkog uticaja širom zapadne hemisfere. Otkako su američke snage svrgnule Madura, a Rodríguez preuzela vlast, Trump nastoji da iskoristi svoj uticaj nad zemljom i njenim ogromnim mineralnim i naftnim resursima.
Često se hvalio da veliki deo sirove nafte zemlje, kao i prihoda od nafte, odlazi u SAD.
Plan se takođe uklapa u Trumpove poteze tokom drugog mandata da direktno interveniše i da savezna vlada preuzima vlasničke udele u komercijalnim poduhvatima čiji je cilj jačanje američkih lanaca snabdevanja poluprovodnicima, kritičnim mineralima i baterijama.
- U pisanju pomogli Joe Carroll, Valentine Hilaire, Kevin Crowley, Joe Ryan i Patricia Laya.
.webp){kind=icon}
