text size
Predsednik SAD Donald Trump rekao je da je njegova administracija postigla dogovor sa Danskom kojim se SAD obezbeđuje "trajna kontrola nad bezbednošću" Grenlanda, čime se za sada završava saga koja je narušila odnose unutar transatlantskog savezništva.
Opširnije
Odbrambeni megaprojekat - ko su dobitnici Trumpove Zlatne kupole
Zlatna kupola vredna milijarde dolara obećava ekonomski oporavak i rast akcija tehnoloških kompanija. Kako?
02.02.2026
SAD i Danska počele razgovore o sporazumu o Grenlandu
Američki, danski i grenlandski zvaničnici sastali su se u sredu kako bi razgovarali o novom okvirnom sporazumu o Grenlandu, u pokušaju da se izađe u susret želji predsednika SAD Donalda Trumpa za većim američkim prisustvom na arktičkom ostrvu, ali bez njegovog pripajanja SAD.
29.01.2026
Da li je Arktik za Trumpa i NATO nova linija odbrane od Rusije i Kine
Sporazum koji je američkog predsednika Donalda Trumpa naveo da smiri eskalirajuću krizu oko Grenlanda otvara prostor za jačanje vojnog i bezbednosnog prisustva NATO-a na Arktiku.
22.01.2026
NATO i SAD postigli okvirni dogovor o Grenlandu - bez pitanja suvereniteta
NATO je postigao ključni iskorak u pregovorima o bezbednosti Grenlanda bez otvaranja pitanja suvereniteta sa predsednikom Donaldom Trumpom, fokusirajući se na strateške rizike i sprečavanje ruskog i kineskog uticaja na Arktiku.
22.01.2026
Trump u petak nije izneo detalje dogovora, dok su lideri Danske i Grenlanda rekli da očekuju da sporazum bude potpisan naredne nedelje na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Dogovor koji je američki predsednik predstavio predstavlja očigledno odustajanje od njegovih ranijih namera da preuzme ovo delimično autonomno dansko područje. Trumpovi ponovljeni zahtevi u vezi sa Grenlandom narušili su poverenje između SAD i Evrope i predstavljali jedan od najvećih izazova za NATO od kraja Drugog svetskog rata.
Trump je dogovor objavio na društvenim mrežama i rekao da njime rešava "sve naše brojne nedoumice", uz tvrdnju da to SAD "neše ništa koštati".
"Sjedinjene Američke Države će zauvek imati potpunu mogućnost da na Grenlandu urade sve što je potrebno kako bi osigurale i odbranile bezbednost Grenlanda i Sjedinjenih Američkih Država", napisao je.
Nije jasno kako novi dogovor zapravo menja postojeći bezbednosni aranžman na Grenlandu. SAD su odavno imale široku slobodu da odlučuju o broju svojih vojnika na ostrvu, ali su tokom prethodnih decenija zapravo smanjivale svoje prisustvo.
"Jedina stvar koja bi mogla da predstavlja prekretnicu jeste navod da bi SAD mogle po sopstvenom nahođenju da uspostavljaju vojne baze, bez obaveze da se konsultuju sa Grenlandom ili Danskom", rekao je Imran Bayoumi, bivši savetnik Pentagona koji sada radi u Atlantic Councilu. "Međutim, nije jasno kako će Grenlanđani reagovati na ovu najavu, niti da li je ta promena vredna više od dve godine potresa u transatlantskim odnosima."
Bloomberg
SAD su sa Danskom prvi put sklopile sporazum o raspoređivanju američkih vojnih snaga na Grenlandu 1951. godine. Sporazum je predviđao da Vašington mora da se konsultuje sa Kopenhagenom o svojim planovima i da ga o njima obavesti, ali se i taj uslov uglavnom smatrao formalnošću koja je zahtevala samo obaveštavanje. Sporazum nema rok važenja.
Američki zvaničnik, koji je pod uslovom anonimnosti izneo odredbe novog dogovora, rekao je da bi njime bilo izričito zabranjeno državama koje nisu članice NATO-a da uspostavljaju vojne baze na Grenlandu, kao i da bi bile ograničene investicije na ostrvu za koje bi se procenilo da predstavljaju pretnju po SAD. SAD bi, prema njegovim rečima, po potrebi mogle i da povećaju broj svojih baza na Grenlandu.
Ipak, činjenica da administracija Donalda Trumpa nije objavila kompletan tekst sporazuma otežava procenu njenih tvrdnji o njegovom istorijskom značaju i koristima.
Najava bi mogla da označi kraj spora koji je gotovo u potpunosti izazvao Trump. Od povratka u Belu kuću prošle godine, Trump je pokušavao da izvrši pritisak na Dansku, saveznicu u NATO-u, da mu prepusti Grenland. Između ostalog, prikriveno je pretio vojnom okupacijom ostrva i višim carinama na robu iz evropskih ekonomija koje ne bi sledile njegove zahteve.
Ako dogovor znači kraj Trumpovih pretnji, a da SAD pritom ne dobiju suverenitet nad ostrvom, to bi predstavljalo i uspeh za Dansku i Grenland.
"Drago mi je što smo nadomak velikog dogovora za Grenland, Kraljevinu Dansku i Sjedinjene Države", rekla je u petak danska premijerka Mette Frederiksen. Dodala je da dogovor "jača našu zajedničku bezbednost na području Arktika i severnog Atlantika i zbog toga je važan i za NATO i Evropu".
Trumpova razmišljanja o preuzimanju Grenlanda datiraju još iz njegovog prvog mandata u Beloj kući. Upozoravao je da Rusija i Kina žele da uspostave uporište na ostrvu i da ih u tome mogu sprečiti samo SAD. Danski i grenlandski lideri dugo su odbacivali mogućnost da ostrvo prepuste SAD.
"Nećemo prepustiti suverenitet", rekao je u maju grenlandski premijer Jens-Frederik Nielsen. Kao odgovor na predsednikove pretnje, neki Danci su pozivali na bojkot američke robe.
Trumpova kampanja pritiska dostigla je dramatičan vrhunac u januaru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, gde je Trump u svom govoru oštro napao evropske saveznike.
Predsednik je potom, nakon razgovora sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Rutteom, ipak ublažio stav i rekao da je postigao okvirni dogovor o Grenlandu i arktičkom regionu. Danska, Grenland i SAD tada su se dogovorili o formiranju radne grupe koja bi se bavila sporom.
- U pripremi su učestvovali Eric Martin, Vincent Lee, Ellen Milligan, Meghashyam Mali i Ryan Chua.
.webp){kind=icon}
