Odbrambeni megaprojekat - ko su dobitnici Trumpove Zlatne kupole

Kad je Donald Trump bio kandidat u predsedničkoj kampanji 2024, više je puta obećavao da će Sjedinjene Države izgraditi "veliki, prekrasan štit", sličan izraelskom sistemu Gvozdene kupole, ali mnogo veći, jači i veličanstveniji. Nakon što je postigao svoj veliki uspeh, pokrenuo je niz izvršnih naredbi nekoliko dana od preuzimanja dužnosti, najavljujući brzo uvođenje sveobuhvatne agende "Amerika na prvom mestu".

Među više od 140 izvršnih naredbi koje je potpisao tokom svog inauguracijskog mandata bilo je i odobrenje za izgradnju odbrambenog sistema. Rekao je da će sistem odvratiti i braniti Sjedinjene Države i kritičnu infrastrukturu od bilo kakvog stranog vazdušnog napada na domovinu, nazvanog Zlatna kupola.

Istorijski projekat

Najambiciozniji i najskuplji odbrambeni projekat u istoriji službeno se zove Slojevita protivraketna odbrana domovine (Layered Homeland Missile Defense), ali u Trumpovom hiperboličnom stilu, većina ljudi ga poznaje po marketinškom nazivu Zlatna kupola. Od zlatnih patika koje krase stopala njegovih birača, do zlatnog sata koji označava njegov povratak, do pozlaćenog Ovalnog kabineta, Zlatna kupola logičan je korak u nadogradnji dinastije Trump.

Sa svojom astronomskom cenom, koju Donald Trump procenjuje na oko 175 milijardi dolara, i ekskluzivnim pristupom američkim tehnološkim i odbrambenim kompanijama ugovorima koje predsednik koristi za jačanje američke proizvodne baze, ovaj masivni projekt predstavlja značajnu i unosnu priliku za kompanije - i investitore.

Trump tvrdi da će sve komponente biti proizvedene u SAD, a kompanije iz Silicijumske doline igraće značajnu ulogu, uz etablirane odbrambene divove. Prema Bloombergu, više od 2.370 kompanija dostavilo je reference za učestvovanje u megaprojektu.

 

"Američka administracija navodi 175 milijardi dolara, ali mnogi analitičari navode mnogo veće troškove", kaže Jelena Juvan, šef Odeljenja za studije odbrane na ljubljanskom Fakultetu društvenih nauka. "Treba uzeti u obzir da neke od tehnologija koje bi ovaj sistem trebalo da uključi ​​nikada nisu korišćene u velikim razmerama (npr. svemirski presretači)", rekla je ona o Trumpovim najavama da će obiman i tehnološki zahtevan projekat biti dovršen do kraja njegovog mandata. Prema Juvan, trebalo bi najmanje decenija da sistem postane potpuno operativan zbog razvoja i testiranja novih komponenti složenog sistema.

Bloombergova analiza pokazala je da bi konačni trošak mogao da dostigne višestruko veći Trumpov trošak. Najskuplji deo višeslojne odbrane od interkontinentalnih balističkih projektila (ICBM) i hipersoničnog oružja jesu svemirski presretači, za koje se očekuje da će koštati između 160 i 540 milijardi dolara, utvrdila je u maju Kancelarija za budžet Kongresa SAD.

 

Iako američka vlada ne otkriva detalje, radi se o sistemu za višeslojnu odbrambenu arhitekturu, kaže Juvan. "Kombinuje senzore, presretače, radare i svemirske elemente dizajnirane za otkrivanje i suzbijanje dolaznih pretnji, uključujući balističke rakete dugog dometa, hipersonično oružje, krstareće rakete, a potencijalno čak i pretnje lansirane iz svemira", opisuje ona sastav i namenu. U američkoj strategiji nacionalne bezbednosti, predstavljenoj u novembru, navodi se da se težište raketne odbrane mora pomeriti sa Zemlje u svemir.

Konačni troškovi projekta će takođe biti odgovarajući, a prema nekim proračunima, trebalo bi da premaše bilion dolara, odnosno 500 odsto više od Trumpove izvorne procene.

Analitičar Todd Harrison iz Američkog preduzetničkog instituta, kog citira "The Economist", izračunao je da će
prilagođavanjem inflaciji odbrambeni program dostići cenu civilnog svemirskog programa Apolo, koji se smatra najskupljim svemirskim projektom, s kojim su Amerikanci sleteli na Mesec 1960-ih.

Što se tiče troškova, posebno se spominje svemirski deo odbrane, koji mnogi porede nerealizovanim programom SDI, odnosno takozvanim Ratovima zvezda, kojima je američki predsednik Ronald Reagan ubrzao ekonomski slom Sovjetskog Saveza 1980-ih na štetu trke u naoružanju.

Trump s manje novca od Reagana

To je dobro za kompanije u odbrambenom, tehnološkom i svemirskom sektoru. Do sada se za učestvovanje u projektu prijavilo mnogo velikih i etabliranih odbrambenih kompanija, poput SpaceX-a Elona Muska ili Palantir Technologiesa, čiji je suosnivač Peter Thiel, te drugih velikih koncerna poput Lockheed Martina i RTX-a. To su kompanije koje imaju bliske poslovne odnose s vladom i Trumpovim unutrašnjim krugom, kao i iskustvo u području odbrane. Rok Spruk, predavač ekonomije na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani, opisuje američku privredu kao zemlju s razvijenim i tehnološki naprednim vojno-industrijskim kompleksom, ali u okviru liberalne tržišne ekonomije.

"Sjedinjene Američke Države su tehnološki sofisticirana tržišna ekonomija u kojem je odbrana važna grana, ali ne i dominantna paradigma", dodaje Spruk u kontekstu pitanja znači li rastuća američka odbrambena potrošnja da se Sjedinjene Američke Države transformišu u ratnu ekonomiju. Spruk ističe da američki vojno-industrijski kompleks - za razliku od, recimo, Rusije - ne određuje celu fiskalnu strukturu, ne usmerava radnu snagu prisilnom mobilizacijom i ne istiskuje civilne sektore. SAD troše oko tri do 3,5 odsto BDP-a na odbranu, što je puno u apsolutnom iznosu, ali ipak manji udeo nego tokom Hladnog rata, kada su SAD poslednji put preduzele takav podvig.

Jedinstvenost i najveća sposobnost Zlatne kupole, čije delove SAD planiraju da rasporede na spornoj teritoriji Grenlanda kako bi presreli ruske projektile, proizlazi iz korišćenja presretača u svemiru. Naoružani sateliti, Trump je posebno oduševljen mogućnošću korišćenja laserskih sistema, mogli bi uništiti balističke projektile u prvim, najranjivijim fazama njihovog leta. Spori su i ne mogu koristiti manevre izbegavanja, a lako ih je uočiti i zbog vidljivog izduvnog oblaka iz njihovih motora. No, tehnologija je još uvek u razvoju, a Lockheed Martin planira da prvi put testira takve presretače u orbiti do 2028. godine.

Velika prilika

Osim temeljnih elemenata američkog vojno-industrijskog kompleksa, projekat Zlatna kupola oslanja se i na inovativnu energiju startapa poput Varda Space Industries i Apexa. S Vardom i drugim kompanijama, Agencija za raketnu odbranu potpisala je nekoliko ugovora za razvoj tehnologije svemirskih presretača, od kojih svaki vredi oko devet miliona dolara.

Neke kompanije, poput satelitskog startapa York, planiraju da iskoriste svoje učestvovanje u projektu, koji obećava unosne ugovore s Pentagonom, za izlazak na berzu. Kao konkurentsku prodajnu prednost za svoju inicijalnu javnu ponudu (IPO), kompanija naglašava svoju sposobnost izgradnje jeftinih satelita za Zlatnu kupolu.

Zlatna kupola bi morala obuhvatiti čak 85.000 naoružanih satelita za zaštitu u svemiru.

Harrison je izračunao da bi Zlatna kupola za svemirsku odbranu morala uključivati ​​čak 85.000 naoružanih satelita. To je otprilike deset puta veći kapacitet od Muskovog Starlinka, koji je trenutno najveći sistem satelitske konstelacije na svetu. Yorkova IPO od 544 miliona dolara mnogo je manja od Muskovog SpaceX-a, koji bi IPO-om krajem godine mogao prikupiti više od 30 milijardi dolara.

Njihova zajednička tačka je povezanost s projektom Zlatna kupola, koji je, osim što je izvor prihoda, ujedno i ključna referenca. SpaceX je 2021. tiho pokrenuo program Starshield, militarizovanu verziju Starlinka. Reuters izveštava da je SpaceX potpisao tajni ugovor s Pentagonom vredan 1,8 milijardi dolara za izgradnju špijunske mreže.

 

Evropa u problemima

Juvan naglašava geostrateški aspekt sistema koji će osigurati američku dominaciju u svemirskom spektru, o čemu se raspravlja i u spomenutoj strategiji nacionalne bezbednosti. U dokumentu kojim se definiše izolacionistička Monroeova doktrina s Trumpovim dodatkom (Donroeova doktrina), svemir se prvi put službeno opisuje ne samo kao operativni domen, kao pod Joeom Bidenom, jer se izričito koristi pojam "svemirska dominacija". Strateški raketni štit, koji je znatno sofisticiraniji, skuplji i opsežniji od izraelskog taktičkog štita, otelotvoruje američko strateško povlačenje na zapadnu hemisferu.

Zato su Trumpu potrebni i Grenland i saradnja sa Kanadom, ako već nije spremna da postane američka država. "Zato je Grenland toliko važan za američku bezbednost", Juvan objašnjava geopolitički aspekt. "Najverovatniji put ruske balističke rakete usmerene na SAD je arktički put, prelazak Arktičkog okeana pre spuštanja prema Severnoj Americi." Hoće li se sigurnosni kišobran proširiti i na Evropu?

"Ovde se isključivo radi o interesima SAD; Evropa ovde ne bi uživala nikakvu zaštitu", zaključuje Juvan.