Ovogodišnji samit svetske elite u Davosu ostaće upamćen kao momenat kada je Amerika javno saopštila da neće vojno napasti Grenland. Koliko god prethodna rečenica zvučala bizarno, svet se ozbiljno pitao da li je Donald Trump zaista rešio da uzme Grenland od Danske, dovodeći time do potencijalnog kraja NATO saveza.
Svetske berze su tog dana naglo reagovale na svaki nagoveštaj ishoda krize, dok su određeni srpski mediji slavodobitno najavljivali da bi brigadni general Nick Ducich, potomak slavnog Jovana Dučića, mogao da predvodi američke snage na Grenlandu.
Da se nalazimo u izvanrednim okolnostima moglo se primetiti i u izostanku tradicionalnog protokola prilikom sletanja Trumpa u Švajcarsku. Evropski lideri su razmatrali opcije kako da odgovore na trenutne izazove i dugoročne implikacije potencijalnog sukoba sa SAD, da bi Trump, pojavljujući se sam na panelu Svetskog ekonomskog foruma, izgovorio sada već čuvenu rečenicu: "Ne moram da koristim (vojnu) silu. Ne želim da koristim silu. Neću koristiti silu."
Opširnije
Trump preti Kanadi carinama od 100 odsto zbog približavanja Kini
Američki predsednik Donald Trump zapretio je Kanadi drastičnim carinama ukoliko zaključi trgovinski sporazum sa Kinom, podižući tenzije na novi nivo i otvarajući pitanje da li se severnoamerički trgovinski okvir suočava sa najdubljom krizom u poslednjim decenijama.
24.01.2026
Zašto se Trumpu dopada slab dolar
Pad vrednosti dolara na najniže grane u poslednje četiri godine uticao je da investitori pohrle u tradicionalna utočišta, kao što su zlato, srebro i švajcarski franak, što je dovelo do višegodišnjih maksimuma u vrednosti, kako plemenitih metala, tako i nekih rivalskih svetskih valuta.
30.01.2026
SAD i Danska počele razgovore o sporazumu o Grenlandu
Američki, danski i grenlandski zvaničnici sastali su se u sredu kako bi razgovarali o novom okvirnom sporazumu o Grenlandu, u pokušaju da se izađe u susret želji predsednika SAD Donalda Trumpa za većim američkim prisustvom na arktičkom ostrvu, ali bez njegovog pripajanja SAD.
29.01.2026
Svet je tog dana predahnuo. Mir je, za sada, prevladao na Grenlandu, a Srbi neće indirektno biti uključeni u još jedan svetski sukob. Uprkos tome, zapadni svet je ipak progutao gorku pilulu i osećaj gubitka poverenja u svog ključnog saveznika ostaće prisutan još dugo vremena.
Na bini u Davosu smenjivali su se evropski lideri koji nisu znali da li da prkose ili da podilaze Trumpu, dok je simbol otpora Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) došao upravo iz Severne Amerike. Mark Carney, premijer Kanade, do tada nepoznat široj svetskoj javnosti, ostaće upamćen kao prvi lider koji je rekao "ne" Trumpu.
Bloomberg
Carney je upozorio da prolazi vreme kada su zemlje mogle da se oslone na međunarodni pravni poredak i da u eri sukoba najvećih sila pravila služe kao instrumenti ostvarivanja interesa najmoćnijih, pre svega kroz ekonomski pritisak. Iako nijednom rečju nije spomenuo SAD niti Trumpa lično, delovao je kao da tokom govora proživljava ličnu katarzu, doživljavajući, prvi put, svog komšiju i najvećeg saveznika kao pretnju po sopstvenu bezbednost. Da je svaka nada za reset odnosa iščezla, pokazuje i kraj njegovog govora...
Stari poredak se neće vratiti. Ne bi trebalo da ga žalimo. Nostalgija nije strategija.
Deluje da Trump nije mario za dugoročne političke reperkusije, promene poretka i druge aspekte koji bi spadali u domen političke teorije. Sa druge strane, poziv Carneya drugim "srednjim silama" da se politički i ekonomski udruže izazvao je potres unutar američke delegacije. Nagoveštaj da udruživanje može dovesti do veće samostalnosti u pristupu drugoj svetskoj sili (Kini) nije mogao proći bez odgovora. Usledile su brze i teške političke optužbe, ali koliko je dezintegracija Kanade i Amerike zaista moguća ostaje duboko upitno.
Jedna privreda ne može bez druge
Izgrađeni na zajedničkim vrednostima, sistemu i istoriji, SAD i Kanada su verovatno dve najdublje integrisane države na svetu. Ta dubina integracije nije metafora, već statistička činjenica. Gotovo 75 odsto ukupnog kanadskog izvoza završava na američkom tržištu, dok je oko 20 odsto ukupnog BDP-a Kanade vezano za izvoz u SAD.
Svakog dana preko najduže nenaoružane granice na svetu pređe roba i usluge u vrednosti između 2,5 i tri milijarde dolara, što Kanadu i Ameriku čini najintenzivnije povezanim trgovinskim parom na planeti. Procene sa kraja 2024. godine pokazuju da je vrednost američkih investicija u Kanadi oko 700 milijardi dolara, odnosno oko 35 odsto BDP-a Kanade.
Ta povezanost nije ograničena na finalne proizvode. Naprotiv, više od dve trećine kanadskog izvoza u SAD čine poluproizvodi: delovi, komponente i sirovine koje ulaze u američke proizvodne lance. Nijedan sektor ne ilustruje ovu simbiozu bolje od automobilske industrije.
Vozilo proizvedeno u Severnoj Americi u proseku nekoliko puta prelazi kanadsko-američku granicu pre nego što završi na parkingu kupca. Oko 150.000 kanadskih radnih mesta direktno je vezano za američku auto-industriju, dok su čitavi gradovi, poput Vindzora ili Otave, ekonomski oslonjeni na fabrike u Mičigenu i Ohaju. Svaki poremećaj na granici momentalno se preliva na obe strane.
Energetika predstavlja još dublji sloj zavisnosti. Kanada je najveći strani snabdevač američkog tržišta naftom, gasom i električnom energijom, a gotovo 98 odsto njenog energetskog izvoza ide isključivo ka SAD. Drugim rečima, kanadska energija je infrastrukturno projektovana za Ameriku, dok su alternativna tržišta, poput Azije, ograničena nedostatkom cevovoda i izvozne infrastrukture. Čak i kada bi htela, Kanada nema infrastrukturni kapacitet da izvozi energente u treće zemlje. To je zavisnost koja se ne rešava političkom odlukom, već decenijama i milijardama dolara ulaganja.
Institucionalna i društvena integracija
Sve ove veze su institucionalno zacementirane kroz USMCA sporazum, naslednika NAFTA-e, koji ne samo da uklanja carine već aktivno podstiče integraciju proizvodnih lanaca, harmonizaciju standarda i pravnu predvidivost za investitore. USMCA je za Kanadu istovremeno sidro stabilnosti i ograničenje strateške autonomije. Sporazum otežava radikalne zaokrete ka trećim tržištima, naročito onima koja Amerika doživljava kao geopolitičke rivale, jer bi svako ozbiljno udaljavanje od Vašingtona značilo dovođenje u pitanje temelja na kojima počiva kanadska ekonomija.
U decenijama primene NAFTA sporazuma i njegovog naslednika USMCA, Kanada nikada nije imala razloga da sumnja u SAD kao pouzdanog partnera. Ograničenja u suverenosti odlučivanja u spoljnoj trgovini bila su verovatno mali ustupci zarad pristupa američkom tržištu, u vremenu kada ovakav članak ne bi imao razloga da bude napisan.
Bloomberg
Dubina integracije ne ogleda se samo u ekonomiji, već i u povezanosti dva društva. NBA, MLB, NHL i MLS nisu samo američke sportske lige, već zajedničke košarkaške, hokejaške, bejzbol i fudbalske lige SAD i Kanade. Za neke od najpoznatijih Kanađana u SAD, poput Justina Biebera, Celine Dion ili Drakea, verovatno mnogi od nas nisu ni znali da zapravo nisu Amerikanci.
Zbog toga pitanje koje je Carney implicitno postavio u Davosu nije da li se Kanada može politički distancirati od Amerike, već koliku cenu je spremna da plati ako pokuša da to učini ekonomski. U situaciji u kojoj kanadsko društvo Trumpa i dalje vidi kao prolaznu anomaliju, teško je zamisliti spremnost na investicije i dugoročnu posvećenost koje bi bile neophodne za stvarnu stratešku autonomiju. Mehanizmi ugrađeni u USMCA sporazum dodatno ne ostavljaju prostor za delovanje izvan okvira koje je postavio i koje kontroliše Vašington. Carney jeste u nekoliko navrata potvrdio da su poruke poslate u Davosu sada zvanične pozicije Kanade, ali decenijska integrisanost i zavisnost od američke ekonomije stavljaju ga u poziciju u kojoj će teške reči verovatno ostati upravo to – samo reči.
Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.
.webp){kind=icon}
