Trumpov davoski ultimatum - 'bez sile', ali uz imperijalnu logiku

Američki predsednik Donald Trump je najavom preuzimanja Grenlanda i istovremenom pretnjom podizanjem carina učinio nešto što je do pre nekoliko godina delovalo nezamislivo: transatlantsko savezništvo, temelj posleratne bezbednosne i ekonomske arhitekture Zapada, gurnuo je u stanje akutne egzistencijalne krize. Dok je ruska invazija na Ukrajinu narušila međunarodni poredak grubom vojnom silom spolja, Trumpova "umetnost sklapanja poslova" sada ga razgrađuje iznutra.

Iako je u sredu na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu rekao da Grenland neće pripojiti silom, a potom i da neće uvesti nove carine evropskim saveznicima, ponovio je svoje beskompromisno stanovište. "Ne moram da koristim silu. Ne želim da koristim silu. Neću koristiti silu", rekao je i u istom dahu otvoreno dodao da Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) pripada "vlasništvo nad ostrvom" i da je ono "u suštini deo Severne Amerike". Imperijalna retorika u punom sjaju.

Trumpovo ublažavanje stava ni na koji način ne menja činjenicu da su na kocki teritorijalni integritet Danske i Grenlanda, transatlantsko ekonomsko partnerstvo vredno više od 1,2 biliona dolara robne razmene i bezbednosna garancija koja je decenijama smatrana nedodirljivom. Ekonomska međuzavisnost između SAD i Evrope je ogromna, jer više od 60 odsto direktnih stranih investicija u SAD dolazi iz Evrope, dok se više od polovine američkih izlaznih investicija vraća na Stari kontinent.

Brisel je dugo istrajavao u stanju strateškog poricanja, u nadi da su Trumpovi manevri tek retorički teatar namenjen domaćoj publici. Međutim, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen u sredu se u parlamentu u Strazburu suočila s novom realnošću, u kojoj je trgovina postala strateško oružje u arsenalu Bele kuće. "Živimo u svetu koji definiše gola moć - bilo ekonomska, vojna, tehnološka ili geopolitička. I iako se mnogima od nas to možda ne dopada, moramo se suočiti sa svetom kakav jeste", rekla je. Ta izjava ne označava samo promenu retorike, već i priznanje da se Evropa budi u svetu u kome savezništva više nisu podrazumevana, već su predmet transakcionog ucenjivanja.

Američki zahtevi prema EU i NATO u vezi sa Grenlandom predstavljaju tačku preloma. Ekonomista Mojmir Mrak je u intervjuu za RTV Slovenija upozorio na neizbežnost evropskog odgovora: "Po mom mišljenju, EU u vezi sa Grenlandom više nema mogućnost da ne reaguje prilično oštro". Reč je o direktnom napadu na suverenitet članice Unije, što Trump svojim postupcima posredno legitimiše na način koji opasno podseća na logiku kojom Rusija opravdava svoje intervencije u susedstvu - brigom za nacionalnu bezbednost.

Logika imperije

Dolazak Trumpa u Davos bio je, stoga, pre svega namenjen razjašnjenju načina američkog prisvajanja Grenlanda, dok to i dalje ostaje otvoreno pitanje. Predsednik je to predstavio mešavinom strateškog pragmatizma i imperijalne arogancije. "Ne trebaju nam njihovi retki minerali, oni su duboko ispod leda. Grenland je važan za američku državnu i međunarodnu bezbednost", naglasio je, dodajući da će SAD preuzimanjem severnog ostrva ojačati NATO i zaštititi Grenland i EU od ruske pretnje.

"Zato zahtevam hitan početak pregovora o preuzimanju Grenlanda", bio je jasan.

Posle dana pritisaka na evropske lidere, američki predsednik je u švajcarsko odmaralište stigao sa mentalitetom magnata nekretnina koji razgleda svoju sledeću investiciju. "Trump bi to doživeo kao dogovor veka, dok bi Evropa to videla kao prodaju evropske teritorije SAD", situaciju analizira međunarodni politikolog Faris Kočan. Trumpov stil je nekonvencionalan i grub, ali ideja ima dugu istoriju. "Reč je o pojednostavljenju veoma stare američke logike", ocenjuje Kočan i dodaje: "Razlika između prethodnih američkih administracija i Trumpa je pre svega u stilu - on implicitnu logiku imperije sprovodi eksplicitno."

Njegova pregovaračka taktika ostaje mešavina maksimalističkih zahteva, kritičnih pretnji i najava, kao i konačnog kompromisa koji je obično nešto treće. Tako je u sredu uveče na društvenoj mreži neočekivano objavio da neće uvesti povećane carine, navodeći da je sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruttom oblikovao "okvir budućeg dogovora o Grenlandu i čitavoj arktičkoj regiji", bez iznošenja detalja.

Optimizam u vezi sa dogovorom kojim bi NATO trebalo da bude "veoma zadovoljan" mogao bi brzo da splasne, jer je zbog Trumpove nepredvidive prirode nejasno dokle je spreman da ide ako se evropske sile ne saglase. "Možete nas odbiti, ali zapamtićemo", upozorio je evropske saveznike.

Ipak, nepredvidivost ima svoju cenu, merljivu konkretnim finansijskim pokazateljima. Terry Haines, osnivač agencije Pangaea Policy, smatra da Trump ovakvim pristupom troši politički kapital koji neće moći brzo da nadoknadi. "Trumpove nepredvidive izjave mu štete na tržištima", upozorava Haines, koji u narednim nedeljama očekuje "retoričku korekciju pravca u vezi sa Grenlandom". I pored toga, Haines i profesor ekonomije Rok Spruk upozoravaju da se strateški ciljevi SAD - jačanje zapadnog bezbednosnog pojasa, kontrola Arktika i pristup grenlandskim mineralima - neće promeniti. Grenland je, kako kaže Spruk, simbol "šireg paketa interesa, od Arktika i bezbednosne arhitekture do logističkih ruta i resursa".

Reakcija tržišta na Trumpovo "geopolitičko preduzetništvo" dosad je bila negativna, što je značajan razlog zbog kojeg je u sredu ublažio retoriku povezanu sa vojnim sukobom. "Trump je već više puta povlačio sopstvene poteze nakon negodovanja Wall Streeta ili najvažnijih multinacionalnih kompanija", rekao je politikolog i poznavalac američke unutrašnje politike Tomaž Deželan.

Wall Street je rizik sukoba među saveznicima i rasplamsavanje carinskog rata dočekao padovima koji su zbrisali sav ovogodišnji rast. Indeks S&P 500 je u utorak pao za 2,06 odsto, dok je tehnološki Nasdaq, zbog svoje izloženosti svetskim lancima snabdevanja, pao za 2,39 odsto. Negativan znak poslala su i tržišta obveznica: očekivani prinos od američkih desetogodišnjih obveznica porastao je poslednjih dana na 4,3 odsto, što je najviši nivo u prethodnim mesecima.

"U trenutku kada su transatlantski odnosi već krhki, ključna valuta je predvidljivost. Agresivne trgovinske mere je smanjuju i time povećavaju troškove i za SAD", upozorava Spruk.

Strateško otrežnjenje i kraj iluzija

Dok su ekonomske posledice skupe, bezbednosne su potencijalno katastrofalne. Geopolitički analitičar Klemen Grošelj ne uvija: "Američki potez prisvajanja Grenlanda potpuno bi destabilizovao ne samo Evropu, već i svet. Vrlo verovatno bi predstavljao svojevrsni uvod u svetski sukob." Ideja da bi članica NATO napala ili anektirala teritoriju druge članice bila bi presedan koji bi, prema mišljenju šefice katedre za odbrambene studije na slovenačkom Fakultetu političkih nauka Jelene Juvan, vodio u "raspad transatlantskih odnosa i raspad NATO-a".

Svet je takav scenario zasad izbegao, ali je već sama mogućnost zabrinjavajuća, jer bi čak i dogovor o kupovini Grenlanda oslabio Evropu i pokrenuo nepovratan raskol u partnerstvu. "U odnosu prema SAD, Evropa bi se time izložila daljim rizicima stalno novih ucena i uslovljavanja", kaže Grošelj, koji sumnja da EU ima potrebnu političku snagu i jedinstvo da se tom pritisku odupre. On ponovo upozorava na rizik oživljavanja starih razarajućih nacionalizama, što "bi bilo izuzetno opasno, naročito za manje države poput Slovenije."

Trumpova logika, koju Kočan opisuje kao transakcionu - "savezništva vrede onoliko koliko donose neposrednu korist" - potkopava sam temelj bezbednosne zajednice koja je za Evropljane deo političkog identiteta. Trump je u sredu pomenuo i da saveznici SAD duguju Grenland, jer su ga Amerikanci tokom Drugog svetskog rata oslobodili, a potom vratili "nezahvalnoj Danskoj".

Ipak, u ovoj krizi tinja i prilika, koliko god gorka bila. Dok je prošlogodišnji trgovinski sporazum između Von der Leyen i Trumpa bio izraz američke nadmoći, poslanici su ga u sredu u Strazburu, u znak prkosa, odbili. Zaštita suvereniteta Grenlanda mogla bi postati katalizator stvarne evropske strateške autonomije. "Za Evropu je ovo možda poslednji alarm da strateška autonomija više nije ideja, već nužnost", naglašava Kočan. Ali put do toga je dug i opasan: "Spor ogoljava evropsku slabost, jer bez američkog jezgra Evropa kratkoročno nema alate da sama stabilizuje severni Atlantik", zaključuje on.