Trumpov pritisak oko Grenlanda ponovo otvara carinske rane u Evropi

Opsesija američkog predsednika Donalda Trumpa Grenlandom predstavlja podsetnik liderima u Evropi i širom sveta: nijedan dogovor nikada nije konačan.

Trump je najavio carinu od 10 odsto, koja potom u junu raste na 25 odsto, za osam evropskih zemalja, uključujući Dansku, zato što su saopštile da će sprovesti simbolične vojne vežbe NATO-a na Grenlandu kao odgovor na zveckanje oružjem iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Iako nije izvesno da će carine stupiti na snagu, pretnja je predstavljala drsku eskalaciju i uvredu za bliske saveznike SAD, gazeći preko trgovinskog sporazuma SAD-Evropska unija (EU) postignutog samo šest meseci ranije u Trumpovom odmaralištu Turnberi u Škotskoj.

Trumpove mete u Evropi brzo su uzvratile. Britanski premijer Keir Starmer osudio je pretnju carinama kao "potpuno pogrešnu", francuski predsednik Emmanuel Macron nazvao ju je "neprihvatljivom", a švedski premijer Ulf Kristersson rekao je da njegova zemlja neće biti "ucenjivana".

Jedan visoki evropski zakonodavac pozvao je na obustavu trgovinskog primirja SAD-EU zaključenog sa Trumpom u julu, a ambasadori država članica EU sastaće se u nedelju kako bi razgovarali o sledećim koracima bloka, prema rečima osobe upoznate sa tim pitanjem.

Saopštenje o carinama takođe je naglasilo nekoliko lekcija koje se pojavljuju u drugoj Trumpovoj administraciji: ništa nije van domašaja pregovora, savezništva se posmatraju sa sumnjom, a moć i poluga su ključni.

"Oni koji su mislili da će druga godina biti godina stabilnosti carina treba da shvate da ovo sve više liči na prvu godinu", rekao je Josh Lipsky, predsedavajući za međunarodnu ekonomiju u Atlantskom savetu. "Biće jedinstvenog otpora. Prvo, zbog toga koliko je Evropa ujedinjena po pitanju Grenlanda, i drugo, zbog toga koliku je političku cenu Evropa već platila za sporazum iz Turnberija."

EU je najveći izvor uvoza u SAD | Bloomberg

Trumpove carine, prema najavama, primenjivaće se na Dansku, Norvešku, Švedsku, Francusku, Nemačku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandiju i Finsku. Ova odluka doneta je u trenutku kada su širom Danske održani protesti koji su se oštro protivili bilo kakvoj američkoj kontroli nad Grenlandom.

Zapanjujuće je to što je Trump izneo svoju odluku o carinama nakon što su te zemlje - neke od najdugovečnijih saveznica SAD i sve članice NATO-a - saopštile da šalju svega nekoliko desetina vojnika na Grenland radi učešća u zajedničkoj vežbi.

"Ovde ne govorimo o Iranu, već o Danskoj", rekao je Scott Lincicome, trgovinski analitičar u libertarijanskom institutu Kato, dodajući da će taj potez razbesneti "mnogo ljudi".

Republikanski senator Thom Tillis i demokratska senatorka Jeanne Shaheen objavili su zajedničko saopštenje u kojem pozivaju Trumpovu administraciju da "prekine sa pretnjama i počne sa diplomatijom".

Kopredsedavajući senatske NATO grupe napisali su: "Nastavak ovim putem loš je za Ameriku, loš za američke kompanije i loš za američke saveznike."

Da li bi Trump ikada ozbiljno razmatrao invaziju na Grenland nije jasno, iako je tu mogućnost dosledno ostavljao otvorenom. Jedan od njegovih najviših zvaničnika, govoreći u petak uveče za Fox News, optužio je Evropu da se šlepa uz SAD i rekao da bi sudbina Grenlanda trebalo da odražava ko ima moć da ga zaštiti - iako bi, kao deo Danske, svaki napad protivnika na tu teritoriju mogao da aktivira klauzulu uzajamne odbrane saveza, poznatu kao "član pet", i potencijalni odgovor SAD.

"Danska je mala zemlja sa malom privredom i malom vojskom. Oni ne mogu da odbrane Grenland", rekao je zamenik šefa kabineta Stephen Miller. "Da biste kontrolisali teritoriju, morate biti u stanju da je branite, unapređujete i naseljavate. Danska je pala na svakom od tih testova."

Bloomberg

Pošto je deo Danske, Grenland je takođe "u principu obuhvaćen klauzulom uzajamne solidarnosti iz člana 42.7 Ugovora o Evropskoj uniji", rekla je ove nedelje portparolka Evropske komisije Anita Hipper.

Umesto toga, članice NATO-a sada se suočavaju sa ekonomskim pritiskom od strane člana sopstvenog bloka da podrže nasilno preuzimanje teritorije, što predstavlja nesvakidašnji razvoj događaja, čak i po standardima Trumpovog otvoreno transakcionog pristupa.

Promena kalkulacija

Do sada su evropski lideri uglavnom pokušavali da umire Trumpa sklapanjem dogovora i izbegavanjem direktnog sukoba, posebno dok nastoje da očuvaju vojnu i obaveštajnu podršku SAD Ukrajini u odbrani od ruske agresije.

Ali potez u vezi sa Grenlandom mogao bi da promeni kalkulacije EU.

Saveznici su ranije zaključili da je "bolje umiriti Trumpa i nastaviti dalje nego eskalirati, jer bi se time kompanijama i investitorima dala izvesnost", rekao je Lincicome. "Sada je potpuno jasno da je to pogrešno. Jedina vlada koja je do sada uspela da natera Trumpa da uzmakne jeste Kina, i to kroz prilično agresivne uzvratne mere."

Carine povezane sa Grenlandom možda neće stupiti na snagu - Trump bi mogao da pokuša da ih uvede na osnovu zakona o kojem bi Vrhovni sud uskoro mogao da donese odluku, potencijalno ograničavajući ovlašćenja koja je Trump do sada koristio za brzo uvođenje nameta i prijateljima i protivnicima.

I Lipsky i Lincicome rekli su da smatraju da je malo verovatno, imajući u vidu slučaj pred Vrhovnim sudom i druge faktore, da carine zaista stupe na snagu 1. februara.

"Nije nemoguće, ali je mala verovatnoća", rekao je Lipsky. Ali takođe nije jasno šta bi Evropa mogla da ustupi u pregovorima da bi dobila odlaganje, kao što je bio slučaj u drugim carinskim pregovorima. "Ovo je drugačije od tradicionalne pretnje."

Trumpova pretnja izazvala je kritike odlazećeg republikanskog kongresmena Dona Bacona, koji je rekao da bi Kongres trebalo da povrati carinska ovlašćenja koja je Trump koncentrisao i da bi Trump bio opozvan u slučaju invazije.

"Imam osećaj da je na ljudima poput mene obaveza da istupe i kažu da su ove pretnje i maltretiranje saveznika pogrešni", rekao je Bacon za CNN. "A u toj čudnoj mogućnosti da je zaista ozbiljan u vezi sa invazijom na Grenland, želim da zna da bi to verovatno bio kraj njegove predsedničke funkcije. Većina republikanaca zna da je ovo moralno pogrešno i suprotstavićemo se tome."

Ron Wyden, vodeći demokrata u Senatskom odboru za finansije, nazvao je Trumpovu najnoviju pretnju "besmislenom imperijalnom fantazijom" i pozvao druge zakonodavce da je se ograde. Lider demokratske manjine u Senatu Chuck Schumer rekao je da će demokrate pokrenuti zakonodavnu inicijativu usmerenu na blokiranje Trumpovog uvođenja nameta.