Šta se krije ispod debelog leda Grenlanda

Dolaskom Trumpa 2.0 urušilo se ono malo što je još ostalo od posleratnog poretka uspostavljenog 1945. godine. Promene koje je donela nova administracija izazvale su strah, a nigde on nije dublji nego na najvećem ostrvu na svetu - Grenlandu.

O Grenlandu smo poslednjih dana puno pisali. Dotakli smo se ključnih razloga zbog kojih je američki predsednik Donald Trump opsednut tim danskim ostrvom, kao i male grenlandske berze koja ove godine ruši rekorde.

Kako smo zaključili, jedan od glavnih razloga zbog kojih Bela kuća pokazuje toliki interes za Grenland nije samo njegov strateški položaj, nego i ono što se nalazi ispod debele ledene kore ostrva. Kritični minerali i retki zemni metali danas su nafta 21. veka, a industriju koja ih kontroliše, zahvaljujući promišljenim i dugoročnim potezima političkog vodstva, drži glavni suparnik Vašingtona, Narodna Republika Kina.

 

Grenland, najveće ostrvo na svetu, zauzima oko 1,5 odsto Zemljine kopnene površine. Ledena ploča koja prekriva čak 80 odsto njegove teritorije druga je najveća na planeti, a veća postoji samo još na Antarktiku.

Ali kakve veze Trumpovi planovi s Grenlandom imaju sa životnom sredinom, društvenim i upravljačkim temama ESG-ja?

Prirodna bogatstva najvećeg ostrva na svetu

Ostrvo je bogato naftom, prirodnim gasom, uranom i drugim mineralima koji su, među ostalim, ključni za zelenu tranziciju i za odbrambenu i automobilsku industriju. Ispod debelog leda Grenlanda nalazi se 25 od ukupno 34 kritične sirovine kako ih definiše Evropska unija. Nedavna danska studija pokazala je čak da se na ostrvu nalazi 31 od tih minerala.

"Iako su neka istraživanja već sprovedena, šire rudarenje i dalje je sporno zbog pitanja životne sredine i mogućeg uticaja na autohtone zajednice. Grenlandska vlada oprezna je prema preteranom oslanjanju na rudarstvo pa je zabranila eksploataciju urana kako bi se izbegla zabrinutost u vezi sa sredinom i pravima domorodačkog stanovništva", stanje grenlandske rudarske industrije komentariše Zsanett Gréta Papp, analitičarka arktičke geopolitike i stručnjak za energetsku i klimatsku politiku.

Papp dodaje da, zbog sve snažnije globalne potražnje za retkim zemnim metalima, posebno za tehnologije obnovljivih izvora energije i odbrambenu industriju, postoji snažan međunarodni pritisak za razvoj tih resursa. Taj je pritisak dostigao vrhunac 2021. godine, kada je grenlandska vlada zaustavila kineske pokušaje uključivanja u ostrvski rudarski sektor, čime je direktno blokirano učestvovanje Narodne Republike Kine.

Najveća industrija na Grenlandu i dalje je ribarstvo | Bloomberg

U poslednjih nekoliko godina znatno su povećana ulaganja u istraživanje mogućih nalazišta minerala i retkih zemnih metala na ostrvu. Dok je pre desetak godina bilo istraženo tek nekoliko desetina lokacija, danas ih je oko 170. Uprkos tome, rudarstvo prema službenim podacima iz 2022. zapošljava svega 106 ljudi na ostrvu s oko 56.000 stanovnika.

Topljenje leda otvorilo je nove mogućnosti i za istraživanje ugljovodonika, iako su vađenje nafte i gasa na Grenlandu zabranjeni iz ekoloških razloga, a ujedno je olakšalo dalja istraživanja rudarskog potencijala.

Ipak, analitičarka Papp upozorava da je upitno da li bi pristup tim resursima opravdao eventualno narušavanje odnosa s evropskim saveznicima i slabljenje NATO-a, jer Sjedinjene Američke Države za pristup sirovinama ne trebaju političku ili teritorijalnu kontrolu nad Grenlandom. Uz to podseća da i Aljaska, kao američka arktička teritorija, raspolaže velikim i još uvek nedovoljno iskorišćenim mineralnim potencijalom.

U grenlandsko rudno bogatstvo već su, međutim, ušli i neki saveznici Donalda Trumpa. Američki ministar trgovine Howard Lutnick preko svoje finansijske kompanije ima udeo u rudarskoj kompaniji koja posluje na Grenlandu. Finansijske veze s kompanijom koja je istraživala rudarske mogućnosti u arktičkoj regiji imaju i tehnološki preduzetnici Sam Altman, Jeff Bezos i Marc Andreessen, pisao je New York Times.

Američki zvaničnici trenutno se, prema pisanju Bloomberga od pre nedelju dana, fokusiraju na moguće poslovne aranžmane koji bi Sjedinjenim Državama osigurali veći uticaj na ostrvu. Među njima su projekti vađenja retkih zemnih metala, ali i hidroelektrane, kao i drugi infrastrukturni poduhvati.

Na prvoj liniji klimatskih promena

Grenlandu ne preti samo administracija Donalda Trumpa. Prema naučnim istraživanjima, ostrvo se zagreva brže od globalnog proseka, a poslednjih decenija na području koje je u 80 odsto prekriveno ledom izgubljeno je znatno više zaleđene mase nego što su predviđale ranije procene, otprilike petinu više.

U dve decenije od 2000. godine povlačenje glečera na severnoj hemisferi dovelo je do produbljenja arktičke obale za oko 2.500 kilometara, pri čemu se najveći deo novih kopnenih površina bez leda pojavio upravo na Grenlandu.

Uz topljenje glečera na kopnu, na obalna područja sve više utiče i nestajanje morskog leda. To ubrzava eroziju obale, a na pojedinim lokacijama obala se, prema istraživanjima, povlači i do 20 metara godišnje.

Ove promene snažno pogađaju trajno smrznuto tlo, permafrost, koje je zbog manjka leda izloženije morskim olujama i posledično ubrzanoj razgradnji. Topljenje permafrosta ne oslobađa samo velike količine gasova staklene bašte, već dodatno slabi obalna područja i čini ih ranjivijima na porast nivoa mora.

Čak osam od deset stanovnika Grenlanda kaže da su direktno osetili posledice klimatskih promena. Više od 60 odsto smatra da im je borba protiv klimatskih promena lično vrlo ili jako važna, dok nešto manje od polovine očekuje da će im klimatske promene naneti štetu.

Klimatske promene otvorile su i prostor za novu industriju na Arktiku, pomorski promet. Arktičke trgovačke rute nude kraće puteve kontejnerskim brodovima koji plove između Azije kao i Sjedinjenih Američkih Država ili Evrope, ali zbog leda i izuzetno zahtevnih uslova dosad nisu bile komercijalno održive. Topljenje leda bi to moglo da promeni. U oktobru je, naime, kineski kontejnerski brod iznenadio javnost stigavši iz Kine u Ujedinjeno Kraljevstvo za rekordnih 20 dana, što je otprilike upola manje vremena nego što bi bilo potrebno na uobičajenoj ruti preko Indijskog okeana.

Povlačenje leda produbilo je arktičku obalu za oko 2.500 kilometara | Bloomberg

Arktičke trgovačke rute nisu privlačne samo zbog kraćeg vremena plovidbe, nego i zbog nestabilnosti u Crvenom moru. Zbog napada jemenskih hutista brodski promet se sa tog područja pre dve godine morao preusmeriti oko južnoafričkog Rta dobre nade.

U januaru prošle godine pisali smo da Kina razvija planove za takozvani Polarni svileni put, pomorski pravac koji bi kineske luke povezivao s Evropom i ostatkom sveta preko severne plovne rute. Ruski predsednik Vladimir Putin posetio je 2024. godine Narodnu Republiku Kinu i pozvao na ulaganja u Severnu morsku rutu. Kineske energetske kompanije na to su odgovorile preuzimanjem velikih udela u sibirskim gasnim projektima i ulaganjima u razvoj lučke infrastrukture.

Umesto SAD i Danske - nezavisnost?

Istovremeno, suočeni s pretnjama iz SAD, Grenlanđani postaju sve svesniji vlastite političke snage.

"Pokret za nezavisnost sve je glasniji. Sve je više poziva na aktiviranje 21. članka Zakona o samoupravi. Time bismo svetu pokazali da želimo biti nezavisni, a pritom se otvara i pitanje pregovora o novom poretku. Na kraju će o tome odlučivati referendum, ali zasad se ne zna kada", rekao je prošle godine za Bloomberg Adriju Grenlanđanin Svend Hardenberg. "Problemi s kojima se suočava Danska nisu isti kao oni s kojima se suočava Grenland."

Istraživanja javnog mnjenja iz prošle godine pokazuju da se velika većina Grenlanđana protivi američkoj kontroli nad ostrvom, dok dobar deo stanovništva podupire i nezavisnost od Danske. Anketa sprovedena nakon prvih pretnji američkog predsednika u januaru prošle godine pokazala je da bi se 56 odsto Grenlanđana na referendumu izjasnilo za nezavisnost.

"Tokom boravka u Nuuku primetila sam različita mišljenja o političkoj budućnosti Grenlanda", kaže analitičarka arktičke geopolitike Zsanett Gréta Papp, koja je pre dve godine boravila na ostrvu.

"Među autohtonim stanovništvom Grenlanda snažno su prisutni osećaj nacionalnog identiteta i ponos na inuitsku baštinu, što podstiče težnje prema većoj autonomiji. Ali ekonomski izazovi potpune nezavisnosti, a najviše zavisnost od danskih subvencija koje čine oko trećine budžeta, ublažavaju neposredne ambicije za otcepljenje."