Da li su minerali kompromisno rešenje u scenariju američke kontrole Grenlanda

Američki predsednik Donald Trump ponovio je zahtev da SAD preuzmu kontrolu nad Grenlandom iz razloga nacionalne bezbednosti, uoči sastanka najviših diplomata u Vašingtonu, i pozvao NATO da podrži njegove napore.

"NATO postaje daleko snažniji i efikasniji sa Grenlandom u rukama Sjedinjenih Država", napisao je predsednik u objavi na društvenim mrežama u sredu. "Vojno gledano, bez ogromne moći SAD, koju sam u velikoj meri izgradio tokom svog prvog mandata, a sada je podižem na novi, još viši nivo, NATO ne bi bio efikasna sila niti sredstvo odvraćanja - ni približno! Oni to znaju, a znam i ja."

Danski ministar spoljnih poslova Lars Lokke Rasmussen i njegova koleginica iz Nuka Vivian Motzfeldt sastaće se sa potpredsednikom JD Vanceom i državnim sekretarom Marcom Rubiom u pokušaju da ubede američku administraciju da nema potrebe za preuzimanjem tog arktičkog ostrva - poluautonomne teritorije u okviru Kraljevine Danske.

Sastanak, koji bi trebalo da počne u 10.30 časova po istočnoameričkom vremenu, danski mediji opisuju kao jedan od najpresudnijih trenutaka za kraljevinu još od Drugog svetskog rata. Danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen u sredu je najavio planove za jačanje vojnog prisustva zemlje na krajnjem severu, ali je Trump u naknadnoj objavi ismejao ideju da bi danska vojska mogla da odvrati Rusiju i Kinu od delovanja u blizini obala Grenlanda, u trenutku kada Arktik dobija sve veći geopolitički značaj.

"NATO: Recite Danskoj da ih odmah ukloni odavde! Dve zaprege saonica sa psima to neće rešiti! Samo SAD mogu!!!", poručio je Trump. Predsednik je takođe naglasio da je Grenland ključan za njegove planove o takozvanoj Zlatnoj kupoli za odbranu SAD od raketnih napada. Uoči sastanka u Vašingtonu, premijer Grenlanda Jens-Frederik Nielsen stao je iza postojećeg saveza, kategorički isključivši mogućnost pridruživanja SAD i poručivši da bi se teritorija - ukoliko bi morala da bira - opredelila za Dansku.

 

Trump je odbio da isključi upotrebu vojne sile kako bi SAD preuzele najveće ostrvo na svetu, iako je Rubio tvrdio da je cilj kupovina Grenlanda. Danci su poručili da to nije njihovo da prodaju, dok Grenlanđani insistiraju da ne postoji iznos novca koji bi mogao da kupi njihovu "nacionalnu dušu".

Za Dance dodatnu zabrinutost izaziva uloga Vancea, koji je zajedno sa Rubiom domaćin sastanka u sredu. Dok je Rubio poznat kao pomirljiviji u privatnim razgovorima, iako u javnosti prihvata Trumpov agresivan pristup, potpredsednik deli sklonost svog šefa ka disruptivnom i nepredvidivom sklapanju poslova.

Danci tvrde da sveobuhvatan sporazum o odbrani iz 1951. godine već omogućava SAD da koriste teritoriju onako kako im je potrebno za potrebe odbrane, čineći svako preuzimanje besmislenim. Pored jačanja sopstvenog vojnog prisustva i koordinacije sa NATO-om, Danska bi mogla i da ponudi Vašingtonu prošireni pristup.

Još jedna opcija, označena kao "izlazna opcija", bila bi da Grenland Trumpu ponudi sporazum o mineralima po uzoru na Ukrajinu, prema kojem bi SAD dobile pristup retkim zemnim elementima ostrva u zamenu za bezbednosne garancije. Takav dogovor omogućio bi Trumpu da proglasi pobedu bez aneksije i da fokus sa geopolitike prebaci na komercijalni uspeh. Ako SAD procene da im je Grenland neophodan, postoje različite procene o tome kako bi se događaji mogli odvijati. SAD bi mogle da rasporede dodatne trupe na Grenlandu u okviru postojećeg sporazuma o odbrani, koji nameće malo formalnih ograničenja za širenje vojnog prisustva, pod uslovom da se o tome obaveste Kopenhagen i Nuk.

 

Jednom kada se nađu na terenu, te snage mogle bi da pređu sa rutinskih aktivnosti na preuzimanje kontrole nad državnim funkcijama i ključnim institucijama. Upravo bi ta promena svrhe, a ne broj vojnika, signalizirala okupaciju, omogućavajući uspostavljanje kontrole uz znatno manje drame nego u slučaju klasične invazije.

U daleko manje verovatnom scenariju, SAD bi mogle da zauzmu Grenland silom, preuzimanjem ključne infrastrukture. Trump je već bombardovao Nigeriju i priveo venecuelanskog lidera Nicolása Madura u raciji u Karakasu, pokazujući da su takve opcije izvodljive. Iako bi SAD gotovo sigurno vojno prevladale, danske snage bi po zakonu bile obavezne da pruže otpor, što bi povećalo rizik od žrtava i donelo visoke političke troškove.

 

- U pisanju pomogli Sanne Wass, Iain Rogers, Samy Adghirni i Naomi Tajitsu.