Zašto je Trump opsednut Grenlandom

Američki predsednik Donald Trump je čovek munjevite akcije i uskog razmišljanja – važni su pre svega geopolitički i ekonomski interesi SAD, a potom ništa drugo. Ubrzo nakon spektakularnog upada u Venecuelu i hapšenja latinoameričkog diktatora Nicolasa Madura, na pitanje ko će nakon disciplinovanja čavizma voditi državu, lakonski je odgovorio: "Mi ćemo voditi državu."

Bio je to prvi korak u sprovođenju Monroove doktrine sa Trumpovim dodatkom, koji u svojoj suštini predviđa potpunu američku dominaciju na zapadnoj hemisferi – interesnoj sferi SAD. Potom je zapretio Kolumbiji i Kubi, dok je Meksiko upozorio da će "nešto morati da se preduzme" ako narkotici nastave da pristižu u SAD. Kriterijumi za izbor meta preuzimanja Trumpove vlade istovremeno su pragmatični i strateški: sirovine i geografski položaj. Povezuje ih sprovođenje agende "Amerika na prvom mestu" (engl. America First). Obe odlike "krase" i najveće ostrvo na svetu – Grenland.

 

Zato Trump, u maniru oživljene "diplomatije sile" (engl. gunboat diplomacy), kako njegov pristup opisuje politikolog Tomaž Deželan, nije gubio ni vreme ni reči kada je nekoliko dana kasnije, na ulasku u predsednički avion Air Force One, otvoreno priznao da su SAD "Grenlandu potrebne sa stanovišta nacionalne bezbednosti".

Prva odbrambena linija

Izjava o nužnosti preuzimanja kontrole nad Grenlandom odražava širi strateški zaokret u američkoj spoljnoj i ekonomskoj politici, koja pod Trumpom prelazi sa globalnog intervencionizma na hemisfernu konsolidaciju. Preuzimanje kontrole nad Grenlandom obezbeđuje zaštitu severnog bloka za uspostavljanje potpune panameričke strateške autonomije.

"Ova administracija od prvog dana govori o jačanju odbrane SAD u Atlantiku i Tihom okeanu", kaže Terry Haines, osnivač agencije Pangaea Policy. "Grenland ovde igra važnu ulogu, jer se, kako na Atlantiku i u Evropi, a još više preko Arktika, smatra prvom odbrambenom linijom pred Kinom i njenim vazalima, poput Rusije."

Reč je o vertikalnoj integraciji bezbednosnog i ekonomskog prostora zapadne hemisfere. Dok venecuelanska intervencija obezbeđuje kontrolu nad ugljovodonicima, neophodnim za energetsku nezavisnost, Grenland nudi rešenje za dve ključne ranjivosti SAD u 21. veku: pristup kritičnim mineralima i kontrolu nad Arktikom u trenutku kada on postaje plovan i militarizovan.

Prema navodima Bloomberga, SAD, ohrabrene taktičkim uspehom venecuelanske akcije, pripremaju predloge za zajedničke projekte u oblasti rudarstva retkih minerala, kao i izgradnju hidroelektrana i drugih energetskih projekata. Haines smatra da će se jačanje američkog uticaja u početku upravo na taj način ispoljiti.

Različiti scenariji

Bela kuća je pre nekoliko dana saopštila da, pored otkupa teritorije (što je predlagano još tokom Trumpovog prvog mandata), ne isključuje ni vojnu akciju, dok su evropski lideri uputili upozorenje Vašingtonu i izrazili podršku Danskoj, koja upravlja ostrvom od 1953. godine. Tim povodom politikolog i predavač na Fakultetu za društvene nauke Faris Kočan kaže da je reč samo o realizaciji prethodne američke logike: "Razlika između prethodnih administracija i Trumpa je u stilu: on implicitnu logiku imperije sprovodi eksplicitno."

Pristup prisvajanju Grenlanda, naime, pokazuje da Trumpova doktrina umesto klasičnih savezništava (Danska je članica NATO-a) preferira direktnu kontrolu nad teritorijama. "Posle godinu dana Trumpa znamo da ono što govori nije samo retorika ili prazna pretnja, već da obično slede i konkretni potezi – bez obzira na posledice, racionalne okolnosti, savezništva i slično", ocenjuje Denis Mancevič, direktor kompanije NC3 i poznavalac postsovjetskog prostora.

"Njegov tim trenutno raspravlja o tome kako bi eventualna kupovina mogla da izgleda", rekla je juče portparolka Bele kuće Karoline Leavitt, govoreći o mekom prisvajanju Grenlanda. Detalji američke ponude zvanično nisu poznati, ali je američka vlada saopštila da će se državni sekretar Marco Rubio naredne nedelje tim povodom sastati sa danskim i grenlandskim ministrom spoljnih poslova.

Različiti izvori navode da će Vašington najverovatnije pokušati da zaobiđe Kopenhagen direktnim obraćanjem vladi u Nuuku. Obećanjem finansijskog paketa koji bi nadoknadio i premašio godišnju dansku subvenciju, SAD bi kupile lojalnost lokalne vlade i podstakle osamostaljivačke težnje Grenlanda, koji bi potom ušao u ekskluzivni bezbednosni pakt sa SAD.

Kočan upozorava da bi kupovina bez formalne saglasnosti lokalnog stanovništva bila politički i pravno teško legitimna: "SAD bi zato morale da ponude kombinaciju obimne finansijske kompenzacije Danskoj, kao i Grenlandu za razvoj, infrastrukturu, socijalne transfere i možda čak poseban status ili dugoročni put ka nezavisnosti pod američkom zastavom."

Belu kuću brine stanje američke privrede, koju SAD koriste kao polugu u nadmetanju sa rastućom i antagonističkom Kinom. "New York Times" navodi da Grenland, naročito područje Kvanefjeld, raspolaže jednim od najvećih nalazišta retkih minerala na svetu, uključujući neodimjum, disprozijum i terbijum. Ovi elementi su nezamenljivi u proizvodnji visokotehnoloških odbrambenih sistema, od magneta za električna vozila, preko komponenti za lovce F-35, do sistema za navođenje raketa. Zbog toga Mancevič smatra da kod Grenlanda više nije pitanje da li, već samo kada i kako će SAD prisvojiti de fakto kontrolu nad teritorijom.

NATO u EU: trenutak biti ili ne biti

Druga dimenzija je bezbednosna i odnosi se na vojnu arhitekturu severnog Atlantika. Sa topljenjem arktičkog leda, region postaje novo poprište rivalstva velikih sila. "Grenland je svuda okružen ruskim i kineskim brodovima", rekao je Trump o bezbednosnom aspektu regiona, uz tvrdnju da Danska i NATO nisu dorasli tom zadatku.

"Transatlantsko savezništvo u obliku kakav smo poznavali decenijama već je mrtvo", ocenjuje Mancevič, koji smatra da će pitanje Grenlanda za NATO predstavljati "daleko najveći test njegovog opstanka".

Ko kontroliše Grenland, kontroliše i ključni pomorski prolaz GIUK (Greenland–Iceland–UK), koji predstavlja glavnu rutu za ruske podmornice sa poluostrva Kola ka Atlantiku. Nadzor nad ovom tačkom od presudnog je značaja za sprečavanje projekcije ruske pomorske moći prema istočnoj obali SAD. Pored toga, na ostrvu se nalazi baza Pitufik, najsevernije američko uporište sa radarom za rano upozoravanje, koji predstavlja "oči i uši" američkog protivraketnog štita.

"Međutim, geostrateška težina ostrva prevazilazi puku kontrolu nad podmornicama", naglašava za Bloomberg Adriju Zsanett Gréta Papp, analitičarka za klimatsku politiku pri Mađarskom institutu za energetsku strategiju. Grenland, kako kaže, "stoji na raskršću pozornica koje Evropa više ne može da posmatra odvojeno". Prema njenoj oceni, položaj Grenlanda sve više povezuje severni Atlantik sa Tihim okeanom, jer topljenje leda otvara rute koje skraćuju udaljenosti između Evrope i Azije i neposredno povezuju arktički razvoj sa globalnim lancima snabdevanja i vojnim planiranjem.

Nasilno preuzimanje teritorije članice NATO-a bilo bi, prema Kočanovom mišljenju, kršenje "tabua zapadnog poretka posle 1945. godine, prema kojem se granice unutar saveza ne menjaju oružjem". "Čak i ako bi SAD to pokušale da opravdaju kao ‘poseban slučaj’, presedan bi bio razoran, a NATO bi kao politička zajednica bio de fakto razbijen.''

Ko nadzire Grenland, kontroliše ključni pomorski prolaz GIUK, koji predstavlja glavnu rutu za ruske podmornice sa poluostrva Kola ka Atlantiku. Foto: Bloomberg Mercury

Koga Trump kopira: Putina

Američka doktrina konsolidacije uticaja na zapadnoj hemisferi za Evropu je mač sa dve oštrice: s jedne strane oslobađa je Trumpovog pritiska, a s druge je, zajedno sa ruskim pritiskom u Ukrajini i bez američkog vojnog pokrića, dovodi u stanje strateške neizvesnosti.

"Preuzimanje Grenlanda Rusija bi videla kao novu priliku za produbljivanje sopstvenog uticaja", upozorava Mancevič. "Najveći rizik za Evropu nisu samo preoblikovanje pravila i povlačenje SAD, već paraliza strateškog odlučivanja unutar EU. Evropa će geostrateški i bezbednosno biti još ranjivija nego danas, što će različiti akteri pokušati da iskoriste za ostvarenje svojih geopolitičkih ambicija", smatra on, pri čemu na prvo mesto stavlja upravo Rusiju.

"Ovde nije reč samo o lokalnom rivalstvu, već o globalnim posledicama takvog poteza." Zsanett Gréta Papp upozorava da bi Moskva i Peking takav čin tumačili kroz globalnu prizmu, jer bi on uspostavio opasan međunarodni presedan. "Rusija bi to verovatno videla kao potvrdu svoje dugogodišnje tvrdnje da se suverenitet i granice primenjuju selektivno", što bi dodatno ojačalo ne samo njen narativ o Ukrajini, već i opravdanje za pojačanu militarizaciju Arktika.

Upravo ruski aspekt ove nove američke doktrine posebno je zanimljiv, jer otkriva paradoksalnu dinamiku između Vašingtona i Moskve. Pogled iz Kremlja je podeljen. S jedne strane, Moskva iz unutrašnjih i spoljnopolitičkih razloga ne može da ćuti povodom dešavanja u Venecueli i jednostranog američkog zadiranja u Arktik. Međutim, strateški imperativ Vladimira Putina jeste očuvanje odnosa sa Trumpom. Kako lucidno primećuje Mancevič, Trump u svom geopolitičkom suštinskom pristupu "kopira ideje Putina", što predstavlja tačku njihovog zbližavanja.