Nižu se novi američki pritisci na Grenland

Nikome više nije tajna da američki predsednik Donald Trump želi da preuzme kontrolu nad Grenlandom, a iz dana u dan se nižu nove metode kojima SAD nastoje da realizuju ovu zamisao. Od direktnih pretnji zvaničnika i predloga zakona u Kongresu SAD, preko objava sa zvaničnih naloga Bele kuće na društvenim mrežama, do odlaska delegacije američkih senatora i kongresmena u posetu Danskoj.

Iako se lideri Nemačke, Francuske, Italije, Poljske, Španije, Velike Britanije i Danske tome protive pa su u zajedničkom saopštenju istakli da je "na Danskoj i Grenlandu, i samo na njima, da odlučuju o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda", iza kulisa pojedini evropski lideri priznaju da ne mogu jednostavno da odbace američke zahteve te da, zarad opstanka Sevenoatlantske alijanse (NATO), moraju da sve učine da zadovolje američke zahteve za zaštitu interesa na Arktiku i izgurivanje uticaja Kine i Rusije.

Zakon za odrešene ruke Trumpu

Republikanski kongresmen sa Floride Randy Fine, inače izuzetno lojalan Trumpu, u ponedeljak je predstavio predlog zakona čije bi usvajanje predsedniku Trumpu dalo praktično odrešene ruke za pripajanje danske teritorije Grenlanda i stvaranje 51. američke savezne države.

Bloomberg

"Danas sam ponosan što predstavljam Zakon o aneksiji i državnosti Grenlanda, zakon koji predsedniku omogućava da pronađe sredstva neophodna za uključivanje Grenlanda u Uniju", napisao je Fine u objavi na društvenim mrežama, koja je sadržala maketu Trumpove kule na Grenlandu. "Da budem jasan, naši protivnici pokušavaju da uspostave uporište na Arktiku i mi ne smemo dozvoliti da se to desi. Akvizicijom Grenlanda, sprečili bismo naše protivnike da kontrolišu arktički region i osigurali naš severni bok od Rusije i Kine."

U predlogu zakona predsednik se ovlašćuje, između ostalog, i za "pokušaj započinjanja pregovora sa Kraljevinom Danskom, radi aneksije ili sticanja Grenlanda kao teritorije SAD", kao i da po završetku takve aneksije ili sticanja, predsednik Kongresu podnese izveštaj, koji sadrži izmene saveznog zakona "da bi se novostečena teritorija priznala kao država, kako bi se ubrzalo kongresno odobrenje takve državnosti za Grenland nakon usvajanja ustava za koji Kongres utvrdi da je republikanskog oblika i u skladu sa Ustavom SAD".

"Ko god kontroliše Grenland, kontroliše ključne arktičke brodske puteve i bezbednosnu arhitekturu koja štiti Sjedinjene Države", naveo je u saopštenju Fine, čiji predlog zakona ide mnogo dalje od republikanskih predloga zakona prošle godine koji su bili usmereni na to da se omogući Trumpu da pokuša da kupi Grenland od Danske. "Amerika ne može da ostavi tu budućnost u rukama režima koji preziru naše vrednosti i žele da potkopaju našu bezbednost."

Kada Bela kuća troluje

Danski ambasador u Vašingtonu Jesper Moller Sorensen sastao se sa Finom kako bi "potpuno jasno stavio do znanja" da Grenland pripada Danskoj.

Američki mediji navode da je izglasavanje predloga zakona malo verovatno te da više služi kao jasan prikaz želje republikanaca da dokažu svoju lojalnost predsedniku dok on javno razmišlja o sticanju ostrvske teritorije silom. Međutim, ovaj predlog zakona stvara okvir za Trumpa da traži ubrzano odobrenje Kongresa za dodeljivanje državnosti Grenlandu.

Bloomberg

 

Senatori i kongresmeni iz obe stranke, Demokratske i Republikanske, ranije su odbacili ideju o vojnoj invaziji na Grenland kao i na suverene zemlje poput Meksika i Kolumbije, Trump je nastavio da insistira na toj ideji i, prema saznanjima američkih medija, naredio je komandantima specijalnih snaga da izrade plan za potencijalnu invaziju na Grenland.

"Mislim da je predsednik bio veoma jasan sinoć. Rekao je da želi da vidi kako SAD prisvajaju Grenland jer smatra da će ga, ako to ne učinimo, na kraju prisvojiti – ili čak neprijateljski preuzeti – Kina ili Rusija, što nije dobro ni za SAD, ni za Evropu, ni za Grenland", rekla je u ponedeljak portparolka Bele kuće Karoline Leavitt.

Uprkos tome što je danska premijerka Mette Federiksen u više navrata obavestila Trumpovu administraciju da Grenland nije na prodaju, Bela kuća je u pritiscima na Kopenhagen i Nuk uvela ne samo pretnje već i trolovanje na društvenim mrežama.

Bloomberg

Kada je sa zvaničnog naloga Bele kuće na društvenoj mreži X objavljena fotošopirana fotografija Trumpa koji kroz prozor Bele kuće gleda na Grenland, posmatrači su odmah primetili da Trumpova administracija očigledno uživa u provociranju Danske i evropskih saveznika te da je trolovanje na društvenim mrežama postalo sastavni deo strategije.

Pretnje javno, diplomatija iza zatvorenih vrata

S druge strane, dvostranačka grupa američkih senatora i kongresmena posetiće Dansku krajem ove nedelje, koje će predvoditi demokratski senator Chris Coouns i republikanski senator Thom Tillis, preneo je Reuters, dodajući da su ovi američki zakonodavci prošle nedelje rekli da očekuju da će Senat SAD na kraju glasati o zakonu kojim se nastoji obuzdati Trumpovu sposobnost da pokuša da otme Grenland od Danske, dugogodišnjeg saveznika SAD na čijoj su teritoriji američke vojne baze.

"Kao kopredsedavajući Senatske posmatračke grupe NATO-a, verujem da je ključno da Kongres bude jedinstven u podršci našim saveznicima i poštovanju suvereniteta Danske i Grenlanda", rekao je senator Tillis iz Trumpove Republikanske stranke.

Bloomberg

I dok se u Kongresu SAD sukobljavaju predlog zakona o aneksiji i predlog zakona o suverenitetu Grenlanda, ova danska teritorija je zaista u centru globalne igre moći zbog svog položaja između Severnog ledenog okeana i severnog Atlantika. Ono što ga čini tako atraktivnim jeste njegova lokacija u području gde globalno zagrevanje otvara nove pomorske trgovačke rute. Legendarni "Severozapadni prolaz" mogao bi ubrzati globalnu trgovinu i stvoriti prečicu između Azije i Evrope, što Kina dugo želi, zapravo toliko da je 2018. godine čak pokrenula "Polarni put svile".

Peking je već najavio planove za proširenje transarktičkog saobraćaja do Rusije kao koridora za uvoz tečnog prirodnog gasa. Ova ideja zabrinjava Amerikance, ne samo zbog trgovine i ekonomij već i zbog toga što Moskva održava baze nuklearnog oružja i podmornice na Arktiku, koji je velesilama posebno važan i kao lokacija za kontrolu svemirskog programa.

Bloomberg

Sve to pojačava potencijalnu ulogu Grenlanda kao strateškog kontrolora ovog koridora i celog Arktika, ali i jedne od presudnih teritorija za globalne lance snabdevanja, sirovine i retke minerale, trgovinu, odbranu i svemir.  Zbog toga je Vašingtonu važno ne toliko da anektira Grenland koliko da ima vojnu kontrolu nad njim.

Nemci žele "Arktičkog stražara"

A sva je prilika da to sve više razumeju u Berlinu, pa vlada kancelara Friedricha Merza planira da pokrene zajedničku misiju NATO-a pod nazivom "Arktički stražar", usmerenu na praćenje i zaštitu bezbednosnih interesa na Arktiku, uključujući teritoriju Grenlanda. Merz time nastoji da Trumpa skrene sa ideje o aneksiji i da NATO iskoristi za američke interese, jer bi ovaj plan bio sličan misiji NATO-a "Baltički stražar", koja obezbeđuje zaštitu kritične infrastrukture u Baltičkom moru. Nemački zvaničnici već pregovaraju sa britanskim i francuskim kolegama o raspoređivanju vojnih kontingenata, pomorskih brodova i avijacije na Grenlandu kao deo ovog napora.

Uprkos ovim naporima, evropski političari ne govore kakav je evropski i američki interes na Grenlandu što, prema oceni litvanskog politikologa Gintasa Karalijusa, stavlja Evropu u opasnost da postane plen u novom predatorskom svetskom poretku. To što se sve češće u analizama čuje da bi trebalo da Evropa bude agresivnija i da snažnije potvrđuje svoje interese u strateškim sferama uticaja nailazi na mali odjek među donosiocima političkih odluka. Prema oceni Karalijusa, jedan od razloga za to je što imaju poseban mentalitet blagog biljojeda koji ne dozvoljava nikakvu projekciju moći.

Bloomberg

"Nijedan evropski političar ne bi otvoreno izjavio da Grenland nije samo danska stvar ili pitanje međunarodnih normi, već i panevropska zona interesa koja se mora braniti. Ove komunikacijske slabosti samo podstiču potencijalne agresore", ističe ovaj politikolog u komentaru za litvanski portal LRT.

Američke pretnje o aneksiji zapravo teraju Dansku i Evropu da deluju i pritom Vašingtonu daju maksimalan prostor za manevar u budućim pregovorima.

"Igrajući se sa opcijom 'aneksije', SAD mogu kasnije napraviti ogromne ustupke, a da ne ostavljaju utisak da su popustile. Istovremeno, stvara vanredno stanje među saveznicima, dajući im mali električni šok. Danska i EU moraju dokazati da mogu da obezbede i razviju Grenland bez stvaranja vakuuma koji bi rivali mogli da iskoriste", ističe na rumunskom portalu "Adevarul" Catalin Buciumeanu, osnivač Centra za napredne strategije i Klastera tehnoloških inovacija Inventikus u Bukureštu. "Zvanične reakcije pokazuju da već postoji vanredno stanje na političkom nivou."