Solarne elektrane firmama donose milionske uštede – Peštan, Metalac i NIS šire kapacitete

U Srbiji ima više od 1.800 kupaca-proizvođača struje koji nisu domaćinstva ili stambene zajednice. To su često firme, uključujući velike kompanije poput japanskog Toyo Tyresa, nemačkog Henkela i Naftne industrije Srbije. U takvoj konkurenciji, prva po instalisanim kapacitetima je kompanija za proizvode od polimera Peštan iz Aranđelovca koja na taj način pokriva 20 odsto godišnje potrošnje struje i ostvaruje uštedu koja se procenjuje na više od četiri miliona evra.

U Srbiji sve više kompanija uvodi alternativne izvore energije kako bi smanjile emisije ugljen-dioksida (CO2), obezbedile dodatne izvore energije i ostvarile uštede. U tom cilju postavljaju sisteme fotonaponskih panela pri svojim objektima, na krovu ili tlu, poput proizvodnih hala ili benzinskih stanica. U kompanijama koje je kontaktirao Bloomberg Adrija, navode da su zadovoljni rezultatima i najavljuju izgradnju novih kapacitete.

Prema registru kupaca-proizvođača Elektrodistribucije Srbije, najveći pojedinačni prozjumer u svim kategorijama je Peštan Bukovik sa instalisanom snagom od 7,9 megavata (MW). U vrhu su Toyo Tire Serbia sa sedam megavata, Henkel Srbija sa pet, NIS sa 2,8, Metalac sa 2,2 MW.

Jedna od vodećih kompanija je bila i telekomunikaciona kompanija A1 a sada je kao prozjumer u registru EDS evidentirana kompanija Eurotelesites u okviru koje je A1 izdvojio pasivne mrežne infrastrukture. Eurotelesites je evidentirana oko 380 puta kao prozjumer sa pojedinačnim instalacijama malih instalisanih kapaciteta, uglavnom po osam kilovata (kW).

U registru EDS-a preduzeća ulaze u kategoriju Ostali kupci-proizvođači, zajedno sa školama, institucijama pa i manastirima. Iako su domaćinstva kao zasebna kategorija brojnija, najveći udeo u kapacitetima imaju ostali kupci-proizvođači. Broj kupaca-proizvođača, posebno domaćinstava, raste iz meseca u mesec, ali je stambenih zajednica-prozjumera i dalje vrlo malo.

 

 

Lider u instalisanoj snazi

Kompanija Peštan od 2023. godine koristi solarnu elektranu instalisane snage 9,1 megavata u piku (MWp) koja se sastoji od 20.000 solarnih panela raspoređenih na oko 50.000 kvadratnih metara krovnih površina. Iz solarne elektrane se pokriva oko 20 odsto ukupne godišnje potrošnje električne energije, a ovakav način proizvodnje struje je omogućio uštede veće od četiri miliona evra.

"Od puštanja u rad do danas, kompanija je ostvarila uštedu od 4.369.806 evra na osnovu proizvedene energije, što potvrđuje opravdanost ove investicije u rekordnom roku", rečeno je u toj kompaniji Bloomberg Adriji.

U Peštanu navode da se, s obzirom na ostvarene uštede, povrat investicije kreće u okviru "planiranih tržišnih ciklusa za ovaj tip tehnologije".

Ova kompanija koja pravi proizvode od plastike i polimera, prvenstveno za građevinsku industriju, ovako proizvedenu struju koristi za potrebe celog poslovnog sistema, a najviše energije usmerava u proizvodne pogone jer je proizvodnja energetski zahtevna.

"Dosadašnja iskustva su izuzetno pozitivna. Sistem pokazuje visok stepen stabilnosti i pouzdanosti, a integracija u unutrašnju mrežu protiče bez tehničkih izazova. Zahvaljujući naprednom sistemu monitoringa, imamo precizan uvid u performanse u realnom vremenu, što nam omogućava dodatnu optimizaciju energetske efikasnosti", ističu u toj kompaniji.

Peštan planira da izgradi još četiri solarne elektrane, ukupne instalisane snage 36,5 MWp.

Kompanija Peštan Bukovik

Solarni paneli na benzinskim pumpama

NIS je do sada pustio u rad 78 fotonaponskih elektrana na benzinskim stanicama, a ovakve sisteme je postavio i na drugim svojim objektima, popust skladišta i poslovnih zgrada, delom na krovu, delom na tlu. Ova kompanija je u Registru kupaca-proizvođača evidentiran ukupno 79 puta, sa zbirnom instalisanom snagom od 2.881,6 kW.

Sa solarnom elektranom u Skladištu naftnih derivata u Novom Sadu, koja je puštena u rad u martu u komercijalne svrhe, ukupna snaga fotonaponsih elektrana NIS-a  iznosi 11,3 MWp. Zbirna godišnja proizvodnja električne energije projektovana je na oko 13,5 gigavat-sati (GWh).

Ovi kapaciteti bi trebalo da omoguće smanjenje emisija gasova staklene bašte za  oko 15.000 tona CO2 ekvivalenta godišnje, navodi se na sajtu NIS-a.

NIS

Sistem više krovnih elektrana

Kompanija Metalac ima šest fotonaponskih elektrana, a pri njihovoj izgradnji se, kako navode u toj kompaniji, vodilo računa o raspoloživosti krovnih površina, blizini trafostanica, odnosno mesta priključka, kao i odobrenoj angažovanoj snazi za ta merna mesta.

U izgradnju fotonaponskih elektrana i rekontrukciju trafostanica na koje su priključene, uloženo je 2,5 milliona evra, rečeno je Bloomberg Adriji u toj kompaniji.

U Metalcu ocenju da je rok za povrat investicije od sedam godina, predviđen studijom, realan.

Sistem je pušten u rad u jesen 2022, prvo za sopstvenu potrošnju uz ograničenje snage elektrane, a pošto je u oktobru 2024. dobijen status prozjumera, elektrane su počele da rade u punom kapacitetu. Struja se uglavnom koristi za sopstvenu potrošnju a višak predaje u distributivnu mrežu.

"Prošla godina je bila prva, puna godina u kojoj su elektrane radile bez ograničenja i ostvareni su odlični rezultati: preko 3,1 gigavat-sati (GWh) je proizvedeno što je oko 18,2 odsto uštede u odnosu na ukupni konzum", ističu u Metalcu.

Ova kompanija je, takođe, instalirala i dodatne kapacitete od 700 kW na krovove fabrike Metalac FAD. Ta elektrana je puštena u rad u oktobru 2025, a u toku je pribavljanje dozvola za projektovanje i priključenje, kako bi bili nastavljeni radovi na rekonstrukciji trafostanice. Nakon toga se očekuje i sticanje statusa prozjumera.

Metalac je izradio idejno rešenje i za izgradnju fotonaponske elektrane na zemlji. Deo potrebne dokumentacije je predat u proceduru za dobijanje dozvola, navode u toj kompaniji. Planirana elektrana imaće snagu od oko 2,25 MW, uz potencijalnu godišnju proizvodnju do 3,7 GWh električne energije.

Kompanija Metalac

Prva fotonaponska elektrana na tlu u sistemu prozjumera

Kompanija Toyo Tires je u avgustu 2023. pustila u rad, u okviru svog postrojenja u Inđiji, fotonaponsku elektranu, kapaciteta 7,2 MW. Proizvedena električna energije se pre svega koristi za snabdevanje fabrike, dok se viškovi raspodeljuju u distributivnu mrežu prema modelu kupac-proizvođač.

Ugrađeno je 12.900 biferencijalnih panela koji proizvode nekoliko procenata više energije od standardnih, a elektrana je izgrađena sa ciljem da se pokrije oko 15 odsto godišnjih potreba za energijom ove fabrike.

To je prva solarna elektrana u Srbiji sa panelima instaliranim na tlu, koja ima status kupca-proizvođača.

U prvoj godini korišćenja solarne elektrane emisije CO2 su smanjene za 11.153 tona, dok se u periodu od 20 godina očekuje smanjenje emisija za 205.438 tona CO2, objavljeno je na sajtu Zelena tranzicija koji je UNDP pokrenuo uz podršku EU. 

Investiticja je koštala 7,8 miliona dolara, od čega je največi deo, 7,6 miliona dolara obezbedila kompanija Toyo Tyres.

Elektrana izgrađena po ESCO modelu

Henkelova fabrika za proizvodnju deterdženata i kućne hemije u Kruševcu dobila je solarnu elektranu u avgustu prošle godine. Krovni solarni sistem, od šest megavat u piku izgrađen je po ESCO moldeu, odnosno glavni investitor je bila kompanija CWP Europe.

Vrednost investicije nije objavljena, a projekat, koji je razvijen u partnerstvu s kompanijom Resalta, finansirala je UniCredit banka.

Prilikom puštanja u rad elektrane saopšteno je da će struja proizvedena u toj elektrani pokrivati 21 odsto ukupne potrošnje energije postrojenja i doprineti smanjenju emisija CO2 za 5.857 tona godišnje.

ESCO model (skraćenica od Energy Service Company) je poslovni model koji omogućava korisnicima da sprovedu mere energetske efikasnosti bez sopstvenog početnog ulaganja. ESCO kompanije mogu instalirati solarne panele, baterijske sisteme ili druge energetski efikasne tehnologije kod prozjumera i pritom preuzeti početne troškove. Ovaj model poslovanja uglavnom se ne primenjuje u Srbiji.